Povodom dvadesete godišnjice uvođenja zabrane upotrebe vode za piće, Građanski preokret 23. marta organizuje uličnu manifestaciju „putem zrenjaninskih vodnih apsurda“.
Okupljanje je u 15 časova kod vodotornja, zatim se ide do mosta na suvom, a na kraju do eko česme na Bagljašu. Ova trasa je odabrana kao podsetnik donosiocima odluka na greške koje su napravljene, na odgovornost koju imaju, i na obavezu da rade u javnom interesu.
Većini građana Srbije prva asocijacija na Zrenjanin je neispravna voda za piće. Nije li apsurdno da u 21. veku, u sred Evrope, jedan podunavski grad sa preko 100 hiljada stanovnika pune dve decenije ne može svojim stanovnicima da obezbedi pijaću vodu? To su mnogo ranije uspeli čak i gradovi u pustinjama i oni na udaljenim okeanskim ostrvima.
Vlasti nisu postupale po toj stručnoj studiji već uporno, ali neuspešno, insistiraju na izgradnji lokalnog postrojenja koje će prečišćavati vodu iz gradskih bunara, uprkos činjenici da se nivo podzemnih voda u centralnom Banatu već decenijama smanjuje.
Zrenjanin ima puno apsurda koji su u vezi s vodom. Još početkom šezdesetih godina, tadašnje vlasti su odlučile da na centralnom gradskom trgu podignu zgradu – vodotoranj koja je suzila glavnu gradsku ulicu i narušila arhitektonski ambijent gradskog jezgra. Prvobitna namena zgrade je bila sedište lokalnog preduzeća za vodosnabdevanje, a na vrhu zgrade se nalazi rezervoar za vodu zapremine milion litara, koji je trebao da daje pritisak gradskom vodovodu. Vodotoranj nikada nije služio toj svrsi. Ova zgrada je danas poznata po problemima u vezi s vlasništvom, bezbednoću, elektroinstalacijama, grejanjem…
Sredinom osamdesetih godina, nastao je još jedan zrenjaninski apsurd – most na suvom. Do njega se došlo realizacijom urbanističkog rešenja „Begejska petlja“ kojom je isušen deo reke Begej, a Zrenjanincima obećana „ženevska jezera“ u centru grada. Umesto turističke atrakcije, kupališta i mesta za sportski ribolov, grad je dobio most na suvom i močvarno područje, pogodno za razmnožavanje komaraca koji prenose virus Zapadnog Nila.
Dvehiljadite godine su, za razliku od šezdesetih i osamdesetih godina, osim stručnih primedbi na loše odluke vladajućih struktura, donele i protestna okupljanja građana, a zatim i njihova udruživanja.
Zrenjaninci su zbog problema s pijaćom vodom do sada organizovali na desetine protestnih skupova, javnih tribina i stručnih rasprava, a podnosili su i odgovarajuće prijave tužilaštvu i sudovima.
Zbog značaja aktivnog korišćenja prava na okupljanje i udruživanje, kojima se vrši legitimni i demokratski pritisak na vlasti da bi radile u javnom interesu, Građanski preokret 23. marta organizuje uličnu manifestaciju „Putem zrenjaninskih vodnih apsurda“.
Okupljanje je u 15 časova kod vodotornja, zatim se ide do mosta na suvom, a na kraju do eko česme na Bagljašu. Ova trasa je odabrana kao podsetnik donosiocima odluka na greške koje su napravljene, na odgovornost koju imaju, i na obavezu da rade u javnom interesu.
Manifestacijom „putem zrenjaninskih vodnih apsurda“ Građanski preokret u saradnji s Beogradskom otvorenom školom, a uz podršku Evrpopske unije, podseća da su pravo na okupljanje i pravo na udruživanje ustavom, zakonom i međunarodnim konvencijama garantovana prava svih građana Srbije.
Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije.
Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Građanski preokret i ona nipošto ne odražava stavove Evropske unije