Juče je u organizaciji Građanskog preokreta, u prostoru Zone društvenog dijaloga u Zrenjaninu, održana debata pod nazivom „Kako prevazići podaničku političku kulturu i izgraditi građansko društvo“.
Branislav Ivin, politikolog, podsetio je na samom početku skupa na prethodno održanu debatu o podeljenom društvu u Srbiji i istakao da je jedna od podela i ona na dve političke kulture: kulturu podaništva i kulturu razvijene građanske svesti.
Ivin je rekao da je tokom tri i po decenije titoizma učvršćena distinkcija između javnog i privatnog i da danas „plaćamo danak“ uljuljkanosti iz tog perioda koja se ogledala u očekivanju prosečnog stanovnika da će mu biti omogućeno da kvalitetno proživi svoj privatni život ako se ne meša u javne poslove „onih gore“ koji su na vlasti, a koji će se jedini pitati za rešavanje društvenih problema. On je podvukao da je pasivnost jedna od osnovnih odlika podanika, a to je upravo ono što danas vidimo kod većine ljudi.
Ivan Živkov, sociolog, smatra da je podaničku političku kulturu teško prevazići, jer da bi neki problem u društvu bio rešen on prethodno mora da bude prepoznat. On je podsetio na činjenicu da na izborima ubedljivo pobeđuju lider koji ne skriva svoje autoritarno ponašanje, i politička organizacija čiji članovi ne skrivaju svoj podanički odnos prema njemu. Milioni ljudi su videli podanički odnos narodnih poslanika prema predsedniku republike kada je dolazio u skupštinu i nisu u tome prepoznali problem, naprotiv, to doživljavaju kao normalno, dobro, i glasaju da se to nastavi – istakao je Živkov.
U kolektivističkom, patrijarhalnom društvu, a takvo je srpsko, očekuje se žrtva pojedinca za kolektiv, a da bi kolektiv funkcionisao, potreban mu je neki autoritet, u koji se veruje, koji se ne dovodi u pitanje i kojem se prepušta sudbina.
– Nemoguće je zamisliti da pet, dest ili petnaest godina od izbora patrijaha neko kaže „pojavio se bolji, sposobniji, školovaniji, stručniji, spretniji, hajde njega da izaberemo. Da Isus Hrist lično s neba siđe, ili Sveti Sava, ne bi mogao da bude patrijarh srpski dok je Porfirije živ. To vernici, kojih je po popisu stanovništva najviše, ne samo da prihvataju, nego smatraju normalnim, čak ističu kao tradicionalnu vrednost. Mogu li takvi ljudi, u političkoj sferi da budu oni koji će da sumnjaju, pitaju, kritikuju, smenjuju, i preuzimaju odgovornost, umesto da budu sledbenici? Mislim da bi to bila svojevrsna shizofrenija – zaključio je Živkov i dodao da su se jednako kolektivistički ponašali i oni koji su se deklarisali kao ateisti, podsetivši da su baš komunisti upisali u državni ustav da postoji čovek koji je predsednik države bez ograničenja mandata.
U diskusiji je učestvovao i Miroslav Samardžić, politikolog, koji je podsetio da se ni u liberalnim društvima ne dostiže u potpunosti proklamovani koncept lične slobode pojedinca jer ekonomski model takvog društva takođe nagoni čoveka da juri za svojim poslom i profitom, a ne da promišlja javni interes. On je kritikovao to što opozicija u Srbiji uopšteno govori o vrednostima za koje se zalaže, a u praksi ne otvara pitanja koja su od interesa za običnog čoveka, i time, na neki način, održava postojeće stanje, umesto da ga menja.
Dragoslav Ponoćko se nadovezao konstatacijom da opozicija nije adekvatno reagovala na izjavu bivšeg ministra prosvete da su za nedavnu tragediju krive „zapadne vrednosti“, jer je vlast trebalo podsetiti da su te vrednosti sloboda, jednakost i bratstvo i da bi to trebalo promovisati, a ne kritikovati. On smatra da bi opoziciona „vlada u senci“ bila blagotvorna jer bi se na neki način institucionalizovala javna kritika, što bi bilo ohrabrenje za građane.
Miljan Vuković je izneo primere ponašanja ljudi s kojima se sretao u ulozi sindikalnog lidera i upravnika stambene zgrade i zaključio da mnogo zavisi od osobe koja se nalazi na čelu nekog kolektiva jer ljudi prihvataju i slede koncept koji lider nameće.
Dušan Kokot se nadovezao zaključkom da u našem društvu sigurno nešto ne valja kada je nakon pauze od dvanaest godina ponovo izabralo lidera koji je izrazito autoritaran i antidemokratski nastojen. Možda su ljudi pomislili da mogu da žive u nekom svom mikrosvetu, izolovano od društva, ali ih je masovno ubistvo dece u školi trglo iz tog sna i bar neki su shvatili da je nemoguće biti privatno zadovoljan u okruženju koje funkcioniše na pogrešan način. Otud do sada najveći protesti na ulicama, dolazi do delimičnog otrežnjenja da se sudbina ne sme potpuno prepustiti u ruke drugom.
Sonja Pernat, predsednica gradskog odbora Stranke slobode i pravde, rekla je da je podaništvo prisutno i u privredi, čak i u velikim stranim kompanijama, koje koriste postojeću situaciju u Srbiji da rade ono što ne bi mogli niti smeli u svojim matičnim državama. Ona je potvrdila da u partijama ima podaništva, ali da ima i ljudi koji misle svojom glavom i da ne treba biti pesimista, nego se boriti za promene.
Na debati se čulo da je podaničku političku kulturu moguće prevazići dugoročnim procesima obrazovanja, dolaskom prosvećenih ljudi na pozicije moći i otvorenošću društva, odnosno integracijom sa drugim kulturama.
Snimak celokupne debate: