Piše: Dušan Kokot
Za razliku od građana, “fabrici vode” u Zrenjaninu vanredno stanje očigledno prija. Za ovih mesec dana voda je navodno od „neispravna“ prešla u „ispravna“, a od zahteva da se postrojenje gasi jer pola grada nema vodu, došlo se do prvog istavljenog računa vodovodu. Pritom, početkom vanrednog stanja vlasnik postrojenja Nenad Obradović i bivši direktor vodovoda Ivan Dević nalazili su se u pritvoru, a od polovine marta oni su na slobodi, dok još uvek ne znamo postoji li optužnica. Jednostavno – renesansa!
Da krenemo od „ispravnosti“. Iz analiza dostupnih na sajtu Zavoda za javno zdravlje Zrenjanina vidi se da je rađen OSNOVNI (A) TIP analize, sa dodatim testiranjem aresena i mangana. Tih nekoliko stvari koje se mere pokazale su (ukoliko im se da verovati) da je voda u granicama ispravnosti . Tako piše i na rezultatima. Ipak, pored toga piše i napomena, odnosno da je to tek jedan segment analiza. Drugim rečima, to što je analiza A tipa pokazala ispravnost ne znači da je voda ispravna za piće! Za takvu tvrdnju potrebna je sveukupna analiza i rezultati referentnih ustanova, i osim ako tu analizu negde ne kriju, ova koja je dostupna javnosti NIJE dovoljna da se voda može označiti kao ispravna, a samim tim i naplaćivati.
Količina: u danima kada nas je i vodovod upozoravao da smanjimo potrošnju (kao da pivara kaže – smanjite potrošnju piva), sa izvorišta se izvlačila gotovo rekordna količina vode. Ipak, ni to nije bilo dovoljno za ceo grad. Zašto je pre postrojenja bilo dovoljno a sada nije? Razlog je jednostavan: sada postrojenje baca oko petinu vode koju joj vodovod isporuči. Da bi svi razumeli koliko se vode baci, to je količina potrebna za snabdevanje naselja od oko 20 hiljada građana! Ugovorom između vodovoda i “fabrike vode” je definisano da taj otpad ne može biti veći od 5%, ali to izgleda sada više nikoga ne interesuje. Dok je to razumljivo sa stanovišta privatnika, ne postoji ni jedan razlog da grad to prihvata. Naravno, osim ako nemaju zajednički interes, čitaj nezakonit profit.
Rešenje sigurno nije najavljena kupovina pumpi kojima bi se opremilo 30-ak zgrada, kako je gradonačelnik izjavio. Čak i on bi morao da zna da voda nije rastegljiva, litar je uvek litar! Ako vode nema, a nema je iz pomenutih razloga, pupme će možda obezbediti pritisak gornjim spratovima, ali će zato periferija biti „suva“. Tako će se delimično amortizovati pritisak građanstva (pretpostavljam da više kukaju oni u stambenim zgradama nego periferija grada), a ta „magija“ koštaće sve nas ogromne količine javnog novca za kupovinu pumpi. Kako to neće popraviti ništa, verovatno je sledeći korak jačanje izvorišta. Sadašnje izvoriše, iz kojeg se snabdeva grad, ima svoj maksimum koji je približan onome što se sada izvlači. Da bi vodovod postrojenju isporučio dovoljnu količinu moraće da kopa nove bunare. Takav posao će, opet sve nas, koštati stotine miliona dinara. Sve to samo da bi se sakrila nesposobnost postrojenja da uradi ono što se od njega očekuje i da bi se prelivao novac iz džepova građana u džepove investitora i onih koji mu s pozicije vlasti to omogućavaju.
Izgleda da su tokom vanrednog stanja sve slavine pljačke otvorene do kraja.