Prema nedavno potpisanom “istorijskom” ugovoru između Grada Zrenjanina, JKP „Vodovod i kanalizacija“ i Pannonian Water doo (ćerke firme arapskog Metita), na izlazu iz postrojenja te firme će tokom 25 godina teći voda koju je dozvoljeno piti. Ugovor ne obuhvata krajnje korisnike, odnosno kvalitet vode na slavinama građana.
JKP „Vodovod i kanalizacija“ se obavezalo da će pogonu za prečišćavanje obezbediti dovoljne količine i standardan kvalitet sirove vode iako je od ranije poznato da se nivo podzemnih izdani u Banatu već decenijama konstantno smanjuje. Dodatno, JKP „Vodovod i kanalizacija“ je u julu 2020. godine dalo saglasnost za priključenje megafabrike Linglong na vodovodnu mrežu, čime će se znatno povećati količina potrebne vode.
U vreme mnogobrojnih prirodnih promena usled globalnog zagrevanja, teško je predvideti standard sirove vode, a to smatra i Pannonian Water (Metito) koji se dodatno zaštitio i sebi ugovorom obezbedio pravo dodatne naplate za tretman nestandardne sirove vode.
Tehnologija, o kojoj se i sada malo zna, sigurno neće biti inovativna, a kamoli prilagođena izmenjenim prirodnim uslovima, kada za 25 godina pređe u javno vlasništvo.
Ulaganje 510 miliona dinara u gradski vodovodni sistem, što je Vlada najavila prilikom potpisivanja ugovora, sasvim sigurno neće biti dovoljno za kompletnu revitalizaciju više decenija stare i trošne cevovodne mreže, nego će taj posao zahtevati dodatna sredstva.
Komisija za stručnu procenu vodosnabdevanja grada Zrenjanina usvojila je 2021. godine zaključak da je cenu kubika prečišćene vode moguće preciznije definisati tek nakon izrade projekta i tehno-ekonomske analize prečistača. Da li je i u ovom trenutku nepoznato kako će prečistač izgledati i koju će tehnologiju koristiti pa je zbog toga buduća cena prečišćene vode prećutana? Ako je to nepoznato, kako da budemo sigurni da će prečišćavanje biti uspešno?
Osim cene vode, ostaje upitno i koliko će i koga da košta odlaganje opasnog mulja koji nastaje prilikom prečišćavanja vode. Prethodni vlasnik pogona je sav otpad, bez naknade, uz podršku vlasti, ispuštao u gradsku kanalizaciju.
Do sada dostupne, javno iznete informacije pokazuju da se planirana ulaganja približavaju iznosu koji je 2014. godine politički odbačen kao preskup. Po svemu sudeći, Zrenjaninci će platiti isto ili još više, uz zaludno potrošenu deceniju.
Mnogi više i ne pitaju za cenu, ali žele vodu i pravdu, pa kažu da oni koji su u prethodnim pokušajima rešavanja problema vodosnabdevanja proćerdali ogromno vreme i javni novac, a nisu isporučili rezultat, ne bi trebalo više da budu na mestima odlučivanja, već na optuženičkoj klupi.
Dragana Popović