U utorak uveče u Zrenjaninu je održana javna debata o medijima i političkim organizacijama, a zatim i o javnim preduzećima i ustanovama.
U izlaganju i polemikama koje su ukupno trajale duže od tri sata razmenjena su mišljenja o uzrocima i posledicama mnogobrojnih problema u kojima se našlo srpsko društvo i grad Zrenjanin.
Debatu je otvorio i njom moderirao politikolog Miroslav Samardžić. On je ukazao na značaj javne polemike u društvu, razmene ideja, sučeljavanja stavova i pritiska građana na organe vlasti kako bi promenili ili bar korigovali neka svoja ponašanja.
Sociolog Ivan Živkov je podsetio da se često može čuti da bi na političkoj sceni sve bilo drugačije i bolje kada bi mediji više kritikovali vlast i više prenosili stavove opozicije, ali je tu tezu nazvao utopističkom jer su mediji integralni deo društva, njegovo ogledalo, i ne mogu se značajnije razlikovati od društva u celini.
On je podsetio da su sudije bolje plaćene od novinara i dobro sistemski zaštićene ako sude po zakonu, ali da mnogi od njih ipak sude po volji izvršne vlasti. Slično je i sa redovnim profesorima univerziteta koji ne mogu da trpe ozbiljnije posledice ako otvoreno kritikuju loše društvene pojave, a ipak najčešće biraju da ćute, rekao je Živkov i zaključio da je u takvom društvenom ambijentu licemerno očekivati da će baš novinari, koji su manje plaćeni, i mediji, koji su manje zaštićeni, biti najhrabriji u borbi za bolje društvo. On je pozvao novinare da se više stručno usavršavaju, da budu više solidarni s kolegama koje u javnim nastupima maltretira predsednik republike ili bilo ko drugi, kao i da stogo poštuju svoj kodeks, jer to trenutno nije slučaj. Mediji niti mogu niti treba da budu opozicija umesto opozicije, ali mogu da naprave red u svom dvorištu i tako daju doprinos poboljšanju stanja u društvu, ocenio je Živkov.
Miroslav Samardžić je dodao da su mediji u najvećoj meri preduzeća čiji opstanak zavisi od tržišnih tokova i da najčešće prihoduju od oglašivača iz javnog sektora što im blokira mogućnost da budu objektivni prema njima. Istakao je i to da mnogi stručnjaci ne žele da istupaju javno, što otežava medijima mogućnost izveštavanja o važnim pitanjima. Kao primer, Samardžić je naveo da u Zrenjaninu ima puno dobrih tehnologa koji su radni vek proveli u prehrambenoj i hemijskoj industriji, a da niko od njih nije želeo da se izjašnjava o postrojenju za prečišćavanje pitke vode za koju je vlast potrošila ogromna sredstva i ogromno vreme, a na kraju je propalo.
Živkov je ocenio da političke organizacije funkcionišu u društvu koje karakteriše autoritarna kultura, suzbijanje pluralizma i kritičkog razmišljanja, što su krajnje nepovoljne okolnosti. Postoje i njihove unutrašnje slabosti, koje su vidljive i u vladajućim i u opozicionim organizacijama, a to znači da ne zavise ni od ljudskih ni od materijalnih resursa, kao što su izostanak debata i političke edukacije u njima. U partijama se još jedino drže obuke za “čuvanje kutija” i za prikupljanje sigurnih glasova, što su tehničke stvari, dok se aktivisti uopšte ne obučavaju za rad u institucijama, za poznavanje nadležnosti, procedura i propisa, a od neobučenih amatera i volontera se ne mogu očekivati dobri rezultati, poručio je Živkov.
Miroslav Samardžić je dodao da se izgubila ideološka podloga političkih organizacija, a samim tim i povezanost njihovih članova. Stranke u Srbiji ne umeju da budu “dobri gubitnici” i da nakon poraza na izborima održe članstvo, nastave rad i ponovo ojačaju, nego se raspadaju, a članstvo im beži kod pobednika izbora.
Jovica Radić je kritikovao “pragmatičnost” političara i stranaka, jer je to izgovor za izostanak ideologije, programa, morala. Bitno je samo da se dođe na vlast, a to dovodi do atomizacije organizacija, umesto do njihove izgradnje i kvaliteta. Ne može se za samo par godina napraviti dobra organizacija, a to se ovde stalno pokušava, neuspešno.
Portparolka Demokratske stranke Alisa Kockar je podsetila da živimo u mafijaškom sistemu u kojem nema slobode, a samim tim nema ni stranaka, udruženja i medija u pravom smislu reči, već je sve što imamo na javnoj sceni pokušaj preživljavanja u nenormalanim uslovima. Novinari, mediji i političari koji rade odgovorno su izuzeci i mi treba da im zahvalimo na tome, ocenila je Kockar i dodala da se bez pravosuđa koje funkcioniše i štiti građane od samovolje vlasti ne može očekivati razvoj slobodnog političkog aktivizma. Nedostaje nam hrabrosti da se u većoj meri pobunimo i zaustavimo zlo, a to je tako jer nema ni solidarnosti, ljudi osećaju da će u slučaju da se vlast obruši na njih ostati usamljeni, zaključila je Kockar.
Odbornica DSS-a Mirjana Grujić je istakla da se svuda u svetu politikom bave stranke i da su državni funkcioneri ljudi koji se aktivno bave politikom, a da se u Srbiji ističe kao pozitivna osobina kada neko nije u stranci. U opoziciji je praksa etiketiranja i međusobnog optuživanja ko je “prava”, a ko “lažna”, što je takođe destruktivna pojava. Neophodno je podneti žrtvu zarad opšteg interesa, a to znači da ne smemo opravdavati loše postupke ni kada dolaze od strane nama bliskih političkih opcija, nego moramo insistirati na uređenju i poštovanju pravila, poručila je Grujić.
U raspravi o radu komunalanih preduzeća i javnih ustanova, odbornik Skupštine grada Zrenjanina iz redova DJB Aleksandar Korovljev pokazao je uporedne rezultate finansijskog poslovanja javnih preduzeća u Zrenjaninu. On je ocenio da se bliži trenutak bankrota jer se gubici i dugovi povećavaju. Verovatno će vlast ići na traženje privatnih partnera koji će preuzimati komunalne delatnosti, jer ništa bolje ne umeju da smisle, a i nemoguće im je objasniti da strani investitori nisu nikakvi spasioci, nego firme koje dolaze po profit.
Zorica Čordašić iz Građanskog preokreta je u svom izlaganju izložila dramatično stanje u oblasti vodoprivrede, pre svega odvodnjavanja na teritoriji srednjeg Banata. Ukazala je na brojne primere neodgovornog ponašanja pojedinaca, ali i komunalnih službi. Državno vodoprivredno preduzeće pronađe šporet u kanalu za odvodnjavanje, očisti to, sanira štetu, otkrije čiji je šporet, prijavi nadležnim organima i ne dogodi se ništa, ne bude sankcija, ne bude nadoknade štete, navela je Čordašić. Ona je posebno govorila o zloupotrebama i šteti koja nastaje zbog stavljanja seoskih odvodnih kanala u cevi, što se radi po zahtevu lokalnih moćnika. Cevi puno koštaju, vremenom će da se zapuše, a njihovo održavanje i čišćenje višestruko košta nego održavanje kanala. Umesto da se spreči priključenje fekalne kanalizacije na kanalsku mrežu, da se oni koji to rade sankcionišu, zbog takvih se ulazi u skupe i štetne projekte, jer su predstavnici vlasti – zaključila je Čordašić. Ona je informisala prisutne da vodoprivredna delatnost u Banatu ostaje bez stručnjaka koji postepeno odlaze u penziju, da su novozaposleni birani po kriterijumu političke podobnosti i da preti velika opasnost ako se ponove poplave, jer uskoro više neće biti onih koji znaju šta i kako da se radi u takvoj situaciji.
Borislav Gađanski se nadovezao i preneo utiske da je sistem kišne i fekalne kanalizacije u gradu lošiji nego pre 50 godina, jer se već dugo radi stihijski, bez strategije i nestručno. Svi vidimo da je dovoljno da nekoliko sati pada kiša i da nam ceo grad pliva u vodi, što je nenormalno kada imamo reku čije je korito niže od nivoa naselja, rekao je Gađanski. On je dodao i da je apsurd što se iz državnog budžeta finansira vodovodna i kanalska mreža za Linglong, a kada treba naplatiti uslugu odvodnjavanja, onda to neće biti u korist budžeta, nego u korist privatne firme Metito.
Odbornica Mirjana Grujić je govorila i o problemima u javnoj ustanovi “Sportski objekti” koja ima 68 zaposlenih, od čega 23 u “službi za sport” što je izmišljotina koja ne postoji nigde na svetu. Ostali rade na “održavanju”, a sportski objekti se raspadaju po šavovima, ocenila je Grujić. Kad se izvode neki radovi na objektima, kao sada na stadionu, u toj ustanovi ne znaju da odgovore na pitanje kako će sportisti u tom periodu trenirati, nego nas upućuju na izvođača građevinskih radova, što je apsurdno, zaključila je Grujić.
Božidar Vorgić, nekadašnji direktor gradskog muzeja, saglasio se s tvrdnjom Miroslava Samardžića da se u ustanovama kulture nakon 2000. godine vlast nije direktno mešala u programsku politiku niti je pokušavala da nešto cenzuriše, što je sada slučaj. Ranije je postojala rđava vlast, ali nije bilo monopola vlasti jedne partije i ovolikog straha od nje, koji blokira kvalitet. Kultura nam propada zbog preteranog upliva politike i straha od vlasti, saglasili su se Samardžić i Vorgić.
Debatu je organizovao Građanski preokret u okviru svoje inicijative “Aktivni građani”.
