Partija radikalne levice – niti je partija niti levica

U intervjuu portalu “Novi plamen” član predsedništva Partije radikalne levice (PRL) Ivan Zlatić tvrdi da u današnjem svetu postoji samo jedna imperija, SAD. Kina je pak socijaldemokratija koja svoju spoljnu politiku zasniva na punom poštovanju suvereniteta, kaže Zlatić. Ona vodi računa da se u zemljama sa kojima ima ekonomsku saradnju ponaša po domaćim zakonima, bez ucenjivanja da se oni prilagode kineskim investitorima. Kineske kompanije, tvrdi ovaj “radikalni levičar”  Srbiju tretiraju kao suverenu zemlju i traže da budu ravnopravne sa drugim investitorima.
Zlatić ističe da SAD, između ostalih imperijalnih aktivnosti, uzgred i finansiraju „kojekakve rasiste da prodaju maglu o -dva imperijalizma-  ili čak da vode kampanje samo i isključivo protiv kineskih investicija, kao što to radi zrenjaninska organizacija Građanski preokret.”1

Vrlo je “radikalna” teza da je kineski sistem socijaldemokratski. Stvarnost je potpuno drukčija. U Kini već decenijama postoji jedan od najsurovijih autoritarnih kapitalstičkih sistema u svetu. Nema ni govora o tome da se tamo radi o demokratskom kapitalizmu, poput socijaldemokratskih sistema u Evropi posle drugog svetskog rata. Uostalom, i na starom kontinentu socijaldemokratija je danas u dronjicma. Ali i zapadni sistem “države blagostanja” je bio imperijalistički.

Nema dileme da je Kina postigla spektakualrne ekonomske rezultate u poslednje čeitiri decenije. Ali, kao i svaki drugi kapitalizam, i kineski mora u jednom trenutku da pređe u prostornu ekspanziju, da osvaja nova tržišta i obezbedi prirodne resurse za dalji dinamičan privredni rast, to jest da pređe u imperijalističku fazu.

Zbog krize u periodu od 2007. do 2009. godine, smanjena je tražnja za kineskom robom na zapadnim tržištima. Komunistička partija Kine se tada orijentisala na ubrzanu gradnju infrastrukture, i na taj način su uposleni proizvodni kapaciteti. Kada je na unutrašnjem planu taj model iscrpljen, razvijena je ambiciozna “Inicijativa pojas i put”. Tako je ostvaren prodor na strana tržišta za kineska državna i privatna preduzeća, kako bi ona mogla da izvoze svoje prekomerne kapacitete. Kineski kapitalizam na taj način na druge države svaljuje troškove usporavanja svoje ekonomije.

Na putu kineske ekonomske i političke ekspanzije našli su se Srbija i Zrenjanin. Gradnja gigantske fabrike autoguma privatne kompanije Linglong najbolje pokazuje kako izgleda kinesko-srpska privredna saradnja. Naša država je toj kineskoj firmi dodelila ogromne subvencije i druge povlastice, a ona je potom zaposlila strane radnike.

Kinesko angažovanje na Balkanu ekonomski je motivisano. Kompanije iz Kine organizuju proizvodnju u Srbiji kako bi robu prodavale na tržištu EU. Automobilske gume koje će proizvoditi Linglong u Zrenjaninu kupovaće evropska automobilska industrija. Kina izvozi u Srbiju svoju prljavu tehnologiju i podržava autoritarnu vlast Aleksandra Vučića. Za nju je važan kritični geografski položaj Srbije kao kopče prema Centralnoj Evropi. Kineske investicije ne donose Srbiji transfer tehnologije, a na gradnji infrastrukture i fabrika angažovan je veliki broj stranih radnika.

Ekonomista Albert Hiršman, analizirajući trgovinsku strategiju Nemačke u prvoj polovini dvadesetog veka, uočio je da je u međunarodnoj trgovini ona nastojala ne samo da ostvari ekonomsku dobit, već i da stekne političku i vojnu moć. Robert Atkinson smatra da slično danas postupa i Kina. Ona, čak i kada su jake ekonomije u pitanju, čini napore da ih učini zavisnim od svog izvoza i investicija, da tako oslabi njihove privredne kapacite i podredi ih potrebama svoje ekonomije.

Kina najpre, tobože iz nesebičnih razloga, dodeljuje pomoć. Potom slede krediti pod nepovoljnim uslovima i angažovanje kineskih preduzeća u gradnji infrastrukture. Kad napadnuta zemlja ne bude u stanju da otplaćuje kredite, ostaće bez vredne, često i strateški važne imovine, a kineski politički uticaj u njoj će rasti. U ovakvu kinesku zamku već su upale Crna Gora i Severna Makedonija.

Tokom 2020. godine režimska propaganda u Srbiji veličala je na sva zvona kineske donacije u medicinskoj opremi. Ispostavilo se da su kineske vakcine protiv virusa kovid-19 sumnjive efikasnosti. Paralelno je Vučić najavljivao megalomanske infrastrukturne projekte koji će biti finansirani kineskim kreditima. Ukoliko se njegova obećanja ostvare, glavni “infrastrukturni” poduhvat u našoj zemlji narednih godina verovatno će biti put u dužničko ropstvo, a Srbija će postati zavisna od svih velikih centara akumulacije kapitala. Takav scenario predstavlja pravu nacionalnu katastrofu.

Kineska spoljna politika vođena je kapitalističkim i nacionalnim interesima, isto kao kada su u pitanju zapadne države. Kina nije država koja promoviše promenu društvenih odnosa u svetu, kao što je nekad činio SSSR. Kineska spoljna politika je globalistička, ona odavno nije antiimperijalistička. U Centralnom komitetu KP Kine sede milijarderi kojima je do maoizma i proleterskog internacionalizma stalo kao do lanjskog snega. Njihova ideologija je kineski nacionalizam, imperijalizam i militarizam. Ni predsednik Si Điping ne krije ambiciju da vojno zauzme Tajvan, mada tamošnje stanovništvo ne želi da bude deo Kine. Kako izgleda prostorna ekspanzija Kine vidi se i na primeru Honkonga. Otkako je vraćen pod kineski suverenitet, on je počeo da gubi ekonomski značaj, znatno su umanjene političke slobode i prava građana. Broj stanovnika Honkonga opada jer najsposobniji ljudi napuštaju taj grad.

Najveći doprinos u razobličavanju stvarne prirode kineskih investitora u Srbiji, na  primeru Linglonga, dala je nevladina organizacija Građanski preokret iz Zrenjanina. Njeni aktivisti i analitičari izloženi su u poslednje vreme napadima ne samo vladajuće Srpske napredne stranke, već i domaćih kvazilevičara koji ovu organizaciju optužuju za antikineski rasizam. Po toj logici bi se i Mahatma Gandi mogao optužiti da je rasista, jer se kao Azijac borio protiv britanskog imperijalizma. Antikolonijalni i antimperijalni pokreti u Trećem svetu bili su nacionalno-oslobodilački. Borba protiv porobrivljivačkih ambicija globalnog kapitala, bez obzira odakle dolazi, je opravdana.

Građanski preokret već godinama protestuje protiv kršenja domaćih propisa od strane kineskih preduzeća u Srbiji. Naša država proglasila je Linglong projektom od posebnog interesa kako bi on bio privilegovan u odnosu na druge privredne subjekte. Takođe, ovo zrenjaninsko udruženje ukazivalo je da Linglong podiže pojedine objekte bez odgovarajućih dozvola, što je potvrdio i pokrajinski građevinski inspektor. Prekršen je i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu zbog čega je Građanski preokret pokrenuo više postupaka pred Upravnim sudom. Na zaposlene koji dolaze iz Kine se, zbog posebnog zakona, ne primenjuju domaći radnopravni propisi prvih 60 meseci. Mediji su redovno izveštavali da kineske kompanije traže dalje redukovanje prava zaposlenih, koja su i inače na niskom nivou. Dobro je poznato kakav je položaj radnika u kineskim preduzećima u Srbiji. Do koje mere ide šikaniranje naših ljudi svedoči i primer iz Bora. Kako su izvestili mediji, direktor Topionice, kineski državljanin, šutnuo je 23. avgusta 2021. inženjera Nenada Jankucića.2

PRL se do sada nije ogradila od Zlatićevih stavova. To jasno govori da se ne radi o levoj političkoj organizaciji. A nije u pitanju ni partija, nego neka vrsta političke sekte, koja će ubrzo nestati. Njen zadatak i nije da se zalaže za prava radnika, već da njeni funkcioneri denunciraju i diskvalifikuju ljude koji se bore protiv favorizovanja stranog kapitala u odnosu na potrebe domaćeg stanovništva. A kada je Zrenjanin u pitanju, najmoćniji i najmaligniji je kapital koji dolazi iz Kine. Budućnost srednjeg Banata ugrožava Linglong, zato aktivisti i ukazuju na štetu koju od gradnje te fabrike trpe lokalna sredina, društvo i naša država.

Kao što je poznato, Zrenjanin i okolna sela nemaju ispravnu vodu za piće. Umesto da taj problem bude rešen angažovanjem budžetskih sredstava, Vlada i lokalna samouprava traže privatnu firmu koja će izgraditi prečistač. Kada su u pitanju potrebe Linglonga, naše vlasti postupaju drukčije.

Linglong je  do sada od naše države dobio donaciju u iznosu od 75 miliona evra i 100 hektara najboljeg obradivog zemljišta. Maja meseca 2021. Vlada je Gradu Zrenjaninu dodelila 448,2 miliona dinara za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u industrijskoj zoni Jugoistok u kojoj se gradi Linglong. Od dvedeset dva  sela na teritoriji grada, samo četiri imaju delimično ili u velikoj meri izgrađenu kanalizaciju. Domaće stanovništvo plaća porez, a iz budžeta se gradi infrastruktura koja je potrebna Linglongu. Procenjuje se da će potrošnja vode biti povećana za 20 odsto kad ta gumara počne s radom. Od ranije je poznato da se na vodoizvorištima u Zrenjaninu beleži pad nivoa podzemne izdani zbog toga što je zahvatanje veće od prirodnog dotoka. Velike količine vode koje će trošiti Linglong dodatno će ugroziti vodosnabdevanje Zrenjanina i dovesti do daljeg siromašenja izvorišta.3

Nisu u Srbiji, dakle, diskriminisane kompanije iz Kine, već domaći državljani, pa čak i privatne firme u njihovom vlasništvu koje nemaju jednak položaj na tržištu kao strane kompanije.

Građanski preokret angažovao se i protiv štetnog delovanja kompanija koje su dolazile iz drugih zemalja. Znatno pre nego što se pojavio Linglong, upozoravali su 2015. da je nezakonito sklopljen posao sa italijanskom firmom Zilio, za koju je gradska vlast tvrdila da će izgraditi prečistač za pijaću vodu. Jednako su postupili i kada je objavljeno da je posao prečišćavanja otpadnih voda u Zrenjaninu dobila firma Metito iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zrenjanici koji su danas članovi Građanskog preokreta protestovali su i kada je Skupština Grada Zrenjanina nemačkoj firmi Tenis, a ne domaćim ratarima,  2017. godine dodelila  2.431 hektar poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu u zakup na 30 godina.

Brojne organizacije i pojedinci, a ne samo Građanski preokret, ukazivali su na štetnost izgradnje fabrike autoguma Linglong, kao i probleme koje u Perlezu, Boru i Smederevu prave druge kineske kompanije. Da li su svi oni “kojekakvi rasisti”? Najzad, u Zrenjaninu postoji odbor PRL, koji se inače do sada uglavnom nije oglašavao o bilo čemu. Članovi te stranke iz lokalnog odbora dužni su da se izjasne o Zlatićevim stavovima. Da li i oni smatraju da su njihovi sugrađani, koji izražavaju bojazan da je gradnja kineske gumare štetna za grad, rasisti? Ako budu ćutali, to će značiti da se slažu sa Zlatićem.

Miroslav Samardžić,
politikolog iz Zrenjanina

  1. https://www.noviplamen.net/glavna/ivan-zlatic-socijaldemokratija-se-danas-zaista-praktikuje-u-kini-venecueli-nikaragvi-na-kubi-i-dr/
  2. https://rs.n1info.com/vesti/direktor-topionice-u-zidjinu-sutnuo-inzenjera-pa-uputio-pismo-izvinjenja/
  3. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/komatina-nigde-nisam-video-da-grad-poput-zrenjanina-nema-vodu/