Piše: Miroslav Samardžić, politikolog
Početkom decembra predsednik SAD Džo Bajden potpisao je zakon koji zabranjuje uvoz iz Sinđianga zbog bojazni da je sva roba u toj kineskoj provinciji proizvedena prisilnim radom i ugnjetavanjem Ujgura. Prema navodima zapadnih vlada i medija, Ujguri, inače muslimani, izloženi su oštroj represiji i kršenju ljudskih prava od strane kineskih vlasti. Zakon su u Kongresu podržale obe partije. Ovim zakonom zabranjen je uvoz robe iz te provincije u SAD ukoliko uvoznik ne dokaže da ona nije proizvedena prinudnim radom. Certifikate o tome izdavaće carinski i pogranični organi SAD.
Jedan o predlagača ovog zakona senator Džef Merkli izjavio je da njegovo usvajanje predstavlja nedvosmislenu dvopartijsku poruku SAD protiv genocida i robovskog rada “gde god da se oni dešavaju”.
Više nevladinih organizacija iz Srbije nedavno je ukazalo na drastično loš položaj radnika iz Vijetnama koji su angažovani na gradilištu kineske gumare Linglong u Zrenjaninu. U njihovim izveštajima navode se i sumnje na postojanje prinudnog rada, trgovine ljudima i ograničavanje slobode kretanja. Kako se hladni rat između SAD i Kine sve više zahuktava, nije isključeno da SAD, i neke druge zapadne države, uvedu sankcije i protiv Linglonga. Na takvu mogućnost ukazuje i izjava senatora Merklija.
Dakako, ne radi se o zabrinutosti vlade SAD za prava Ujgura već o geoplitičkim interesima, baš kao što ni usvajanje nedavne rezolucije Evropskog parlamenta nije bilo motivisano brigom evroposlanika za položaj Vijetnamaca u Zrenjaninu. SAD su kasno uvidele da spektakularni ekonomski rast Kine ugrožava dominantnu američku poziciju u svetskom kapitalističkom sistemu. Bajdenova administracija nastavlja politiku konfrontacije sa Kinom koju je započeo Tramp kako bi zaustavila njen dalji razvoj.
Lako se može desiti da Vučićev pokušaj da oslanjanjem na Kinu i Rusiju popravi svoj položaj prema Zapadu doživi fijasko. Zapadne sile imaju najveći uticaj na Balkanu i one će uspeti da nateraju Vučića da izvrši sva obećanja koja im je dao kada su mu one pomogle da dođe na vlast 2012. godine. Da podsetim, radi se o priznavanju Kosova, isterivanju Rusije sa Balkana i disciplinovanju Republike Srpske.
Gradilište Linglonga prostire se na oko sto hektara najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta koje je naša država poklonila kineskoj kompaniji kojoj je odobrena i donacija od 75 miliona evra. Ukupna vrednost poklona stranoj privatnoj firmi iznosi do sada oko 85 mil. evra. Zbog potreba Linglonga gradiće se autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Ministar Momirović nedavno je najavio da gradnja počinje februara naredne godine, ali nije ništa rekao o tome kako će ovaj poduhvat biti finansiran. Intezitet saobraćaja na ovim pravcima ni izdaleka ne opravdava investiranje u gradnju punog profila autoputa. Verovatno će naša država uzeti kredit od neke kineske banke, a put će graditi kineske firme koje će angažovati stranu radnu snagu. Srpsko-kineska privredna saradnja i “prijateljstvo” počivaju na principu: troškovi srpski, profit kineski.
Ukoliko se američko-kineski hladni rat bude odvijao i na našem prostoru, a Vučić se potrudio da do toga dođe, Srbija će pretrpeti veliku štetu. Ogroman novac koji je do sada poklonjen Linglongu verovatno je bačen u vetar. Čak i ukoliko Linglong ne bude izložen sankcijama, ni u tom slučaju od ove fabrike mi nećemo imati koristi. Kao što na gradilištu rade strani radnici, to će verovatno biti slučaj i kad otpočne redovna proizvodnja. O ekološkim rizicima da i ne govorimo.
Privilegovanjeje stranih firmi u Srbiji nema za cilj pospešivanje privrednog razvoja naše zemlje. Na taj način Vučić, trošeći ogromne sume javnog novca, plaća sebi političku podršku sa Istoka i sa Zapada.