Dr Drаgаnа Јоvаnоvić, šеf Оdseka zа vоdu zа pićе i rеkreaciju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, učestvujući u Inicijativi Zajedno Do Vode koju sprovodi Građanski preokret u Zrenjaninu, izjavila je da građani nisu dovoljno informisani, edukovani i svesni koliko arsen u vodi može da našteti njihovom zdravlju.
Ne bih pila vodu iz gradskog vodovoda u Zrenjaninu, a to što je ona povremeno bez boje, ukusa i mirisa ne znači da je arsen otklonjen. Odsustvo boje, ukusa i mirisa može da navede na pogrešan zaključak o ispravnosti vode, treba verovati samo ozbiljnim i stručnim laboratorijskim analizama – kaže dr Jovanović, koja je specijalista higijene.
Ona podseća da arsen spada u prvu grupu kancerogena, da je toksičan i izaziva niz hroničnih oboljenja pa se argument da je voda u Zrenjaninu oduvek imala prekomerne doze arsena ne sme koristiti za relativizaciju i negiranje opasnosti od njenog konzumiranja.
Po njenim rečima, Arsen može izazvati genske mutacije pa hipotetički možemo reći da na nas utiče i transgeneracijski.
Pojašnjavajući propise, dr Jovanović je rekla da je Svetska zdravstvena organizacija postavila privremenu graničnu vrednost na 10 mikrograma arsena po litri vode dok tehnološki napredne zemlje postavljaju i strožije standarde, a da bi najbolje bilo postići nultu vrednost. Koncentracija arsena u Zrenjaninu je oko deset puta veća od dozvoljene. To je količina koja konzumentu ne može akutno da izazove problem, već mu zdravlje ugrožava nakon dugotrajne upotrebe.
Dr Jovanović smatra da je jedna od najvažnih dimenzija kvalitetnog vodosnabdevanja dostupnost ispravne voda svima, i bukvalno i finansijski, što sada nije slučaj. Vodosnabdevanje je zakonom prepušteno lokalnim samoupravama, a postrojenja za prečišćavanje su zbog svojih tehnologija prilično skupa pa bi možda bilo dobro da sve bude rešavano regionalno, strateški na nivou države, a ne od mesta do mesta, zaključuje Jovanović.
Ona podseća da bi nadležne vlasti u Zrenjaninu morale da organizuju alternativno snabdevanje pijaćom vodom, makar putem lako dostupnih cisterni ili većeg broja javnih česmi s adekvatnim i često kontrolisanim filterima sve dok se ne pronađe trajno i održivo rešenje.
Komentarišući to što Zrenjaninci već 16 godina kupuju vodu za piće, dr Jovanović podseća da i dugotrajna upotreba flaširane vode nosi određene rizike, bez obzira na njenu fizičko-hemijsku ispravnost, jer vremenom na nju utiče ambalaža, pogotovo ako je plastična, kao i uslovi skladištenja, na primer svetlost i sobna temperatura, pa se može sekundarno kontaminirati.
Prave miniralne vode, s preko jednog grama minerala po litri, ne bi trebalo da zamenjuju vodu za piće, već da se konzumiraju u količini od jedne do dve čaše dnevno. Takvih na našem tržištu gotovo da i nema, a ono što se kod nas naziva mineralnim vodama je skoro izjednačeno s izvorskim vodama, koje se mogu konzumirati u većim količinama – objašnjava dr Jovanović.