Autorski tekst Dragane Popović o gradskom javnom prevozu u Zrenjaninu
U eri informacija, interneta i pre svega brzog života, ako želite da koristite gradski prevoz u Zrenjaninu, morate biti ili baba Vanga ili da se koristite onom starom varijantom prenošenja informacija s kolena na koleno. E sad, ko je meni kriv, pa se nisam rodila u Zrenjaninu i nisam naučila od svoje babe koje linije postoje, kuda idu, gde su stanice i kako uopšte da izađem iz tog autobusa ako već niko drugi ne izlazi na istoj stanici?
Prolazi vreme, a ja polako učim gde staje autobus u kraju u kom sada živim. To stajalište sam nazvala „KOD KAMENA“. Tako su mi objasnili neki ljudi koji su znali čak i vreme kada bi trebalo autobus tuda da prođe. Na žalost, pokazalo se da je TAXI stanica u blizini „nikla“ s razlogom. Malo, malo, pa umesto 60 dinara, prevrćem po džepovima za još malo keša za taksi. A ni tih 60 dinara se nije u džepu stvorilo niotkuda. Uđem u jednu prodavnicu, nemaju da rasitne. Uđem u drugu, moram nešto prvo da kupim, pa onda kalkulišem kako da mi u rukama ostane sitno tih 60 dinara. Jednom sam videla da je vozač vratio kusur. Uau! Ponadala sam se da ono „spremite sitan novac“ zaista jeste samo molba i da mi je baba Vanga pogrešno dojavila da MORAM da pripremim sitan novac. Na žalost, već pri sledećoj vožnji, bila sam svedok „ribanja“ putnice koja nije uradila domaći zadatak. Tada je karta koštala 60 dinara. I hop, jednog dana, a nisam još stigla da saznam od baba Vange za tu sitnu promenu cene, vozač traži još 10 dinara. Znam ja da bi me vozač vozio i bez karte, ali blam! Kopam po džepovima i nađem dva petoparca. Sedam na sedište i u panici uzimam telefon kako bih pronašla na nekim lokalnim portalima informaciju o promeni cene prevoza i ništa. Muk. Tek sutradan, posle pritužbi građana, u vestima se pojavljuje ova informacija.
A pre par godina (2017.) revolucionarno su najavljene promene maršruta nekih linija. Na primer br. 4 kreće sa Kolonije i preko autobuske stanice ide do bolnice i nazad. Ljudi vole promene, ako im se te promene jasno objasne i ako imaju nekog smisla. Za mene to je bila idealna veza sa autobuskom stanicom jer baš često putujem. Stajališta su bila ucrtana u planu, tako da je jedno bilo na mestu na kom ranije nije postojalo. Čitavih mesec dana sam posmatarala to mesto i očekivala neko obeležje, sve dok mi opet baba Vanga nije otkrila da ta promena ne postoji i da autobus uopšte tuda ne prolazi. Neko bi pomislio da je baba Vanga baš uspešna u svom poslu ili da makar zna gde da se informiše, ali ne. Razlog za to je veoma praktičan: sela je u autobus i provozala se jedan krug. Ne znam zašto je primenila ovaj postupak prikupljanja informacija kad na sajtu prevoznika lepo piše „UVEK PO REDU VOŽNJE“.
