Autorski tekst: Dušan Kokot
JKP Gradska toplana Zrenjanin je firma u vlasništvu svih građana Zrenjanina, firma čije troškove rada i zarada zaposlenih plaćaju svi potrošači, firma koja je jedan od najvećih lopova, firma koja krade i ne pita, firma od koje ni umrlicom ne može da se pobegne.
Finansijski izveštaj gradske toplane kaže da joj je kreditno zaduženje veće od 388 miliona dinara, od čega je ovosezonski dug 82 miliona dinara. Ova firma je pre početka grejne sezone poklonila vlasništvo nad gasnom infrastrukturom Srbijagasu da bi smanjila dug. Drugim rečima, poklonila je mrežu koju su svojim novcem izgradili korisnici gasa u Zrenjaninu. Poklonila je istom onom Srbijagasu kojem se novcem iz budžeta države pokrivaju dugovi.
Gradska toplana saopštava da je dug nastao zbog „tople zime“, a već pet godina naplaćuje grejanje po utrošku! Kako, u takvoj situaciji, nastaje dug zbog tople zime? Ako je zima topla, manje se troši, ako se manje troši, računi su manji. Gde je onda nastao dug?
Šta se još dozvoljava osvedočenim lopovima i secikesama?
Poslednjih dana, kao u pravom zlatnom dobu, toplana kupuje nov automobil i ugovara novo osiguranje zaposlenih. Da se ne bi „truckali“ po ovdašnjim drumovima, direktori gradske toplane znaju tačno šta hoće: metalik crnu, 18 inča felne, grejače zadnjice…
Preko 20 hiljada evra za kupovinu službenog automobila. Ne za kupovinu terenskog koji treba da krpi ispucale cevi, već vozila kojim će direktori, svih fela i svih stranaka vlasti (bivših i sadašnje) prevoziti stražnjicu od kuće do kafane i partije. Možda i na sastanak Udruženja toplana, kartela koga ne interesuje zakon već rade kako im se hoće. Tamo, izgleda, nije red da se pojave u vozilu starom dve, tri godine.
Dobrovoljno penziono i zdravstveno osiguranje zaposlenih gradske toplane odavno plaćaju potrošači. Na jednoj tribini pre dva meseca PR toplane Melanija Lojpur reče da je to toliko malo para da građani ne bi ni osetili ukidanje. Taj izdatak se plaća kroz fiksni deo koji plaćaju čak i oni koji su se isključili s daljinskog grejanja.
Na kraju, da bi mogli da nastave opisanu praksu, Skupština grada Zrenjanina izmenila je odluku o načinu isključenja sa mreže. Onaj ko hoće da se isključi (da svoj svoj stan, svoje cevi i radijatore, svoje vlasništvo odvoji od toplane) moraće to da plati iznosom u vrednosti bar jedne Škode Superb. To je mera zlatnog doba u kome živimo, doba u kome nema građana već podanika. Hoćemo li reći: DOSTA!?