Na sinoć održanoj debati o dečjem, amaterskom i školskom sportu u Zrenjaninu, izneti su zabrinjavajući podaci i procene o zdravstvenim perspektivama stanovništva Srbije.
Krovni pojam – fizička kultura se sistematski urušava i supstituiše se pojmom sport, i to se nažalost primilo u narodu, rekao je na početku debate Aleksandar Šakić, profesor fizičkog vaspitanja i jedan od uvodničara debate.
Fizička kultura kao prioritetni cilj ima pravilan telesni razvoj i dobro zdravlje pojedinca pa time i nacije, a prioritetni cilj u sportu je dobar rezultat. Zato nije dobro što je u školskom sistemu fizička kultura skrajnuta u odnosu na sport jer takmičarski sport nema znak jednakosti sa zdravljem. Prateća pojava tog pogrešno postavljenog sistema je da sa decom i omladinom sve više rade polustručnjaci i kvazistručnjaci, a ne osobe školovane za pedagoški rad u oblasti fizičke kulture.
Šakić je tokom debate kritikovao niz negativnih pojava u društvu, poput ulaganja ogromnog novca u nacionalni stadion, a ne u angažovanje profesora fizičke kulture koji bi radili s decom uz učitelje i učiteljice u nižim razredima osnovnih škola. Podsetio je i na izostanak podrške ministarstva prosvete i direktora škola u situacijama kada se roditelji neopravdano žale, čak i tuže nastavnike fizičkog vaspitanja zbog navodnih povreda na časovima. To kao posledicu ima pad motivacije da se bilo šta radi s decom, jer najlakše je uopšte ne rizikovati.
Izuzetno malo fizičke aktivnosti imaju današnja deca i mladi, upozorio je Nenad Milovančev, takođe profesor fizičke kulture, drugi uvodničar na debati. U Srbiji se izgubila svest o tome da je neophodno trčati, plivati i raditi vežbe, a izgubljena je čak i ulična dečja igra neophodna za normalan psihomotorni razvoj.
Deca previše vremena provode u kući, a najčešće prema ambicijama roditelja, umesto prema sopstvenim predispozicijama i afinitetima, upisuju se u klubove pre nego što su emotivno sazrela za takmičarski sport. Tamošnji treneri, pošto finansijski zavise od te dece, nisu motivisani da ih upute na neku drugu aktivnost nego im nameću obaveze koje deca ne mogu da ispune, ili ih ispunjavaju, ali se tokom vremena prezasite i odustaju upravo u periodu kada bi bilo logično da postižu najbolje rezultate.
Velik broj srednjoškolaca, oko polovine, ne zna da pliva, što je ranije bilo nezamislivo, a kada neki profesor želi da takvo stanje promeni nailazi na otpor dece, roditelja, direktora škole. Plivanje je jako važno, ne samo zbog telesnog razvoja nego i iz bezbednosnih razloga. Pre ili kasnije svi će dospeti u vodu, ljudi će nam se sve više daviti u poplavama, jer nisu obučeni da isplivaju na površinu kada ih bujica povuče.
Velik broj dece, kada ih prvi put sretnem u petom razredu osnovne škole ne zna pravilno da trči, da uhvati i baci loptu, da skoči i doskoči, sve to rade na pogrešan način. Previše je bojazni „da se neko ne povredi“, zbog toga se u školama odustaje od raznih vežbi, a iza toga ostaju generacije nesposobne da sebi sačuvaju zdravlje, a nekad i živote – zaključio je Milovančev.
Senka Jovčić, profesor fizičkog vaspitanja i diplomirani kineziterapeut, osnivač centra za korektivnu gimnastiku i kineziterapiju, koja prvenstveno radi s decom, istakla je da smo kao društvo u velikom problemu, odnosno da su naša deca u velikom zdravstvenom problemu. Situacija je katastrofalna, a svest o tome gotovo da i ne postoji. Mislim da ako se ovako nastavi, za deset godina nećemo imati radno sposobno stanovništvo – rekla je Jovčić. Ona se založila za ukidanje takmičarskog sporta u nižim razredima osnovne škole jer je deci tog uzrasta nepotreban, njima je potrebno da se igraju i pravilno razvijanju, potrebna im je stručno osmišljena fizička aktivnost u bazičnim oblastima, a to su gimnastika, atletika i plivanje, a ne da se takmiče i budu usmereni ka pobedi nekog drugog.
Učesnici debate su saglasni da je apsurdno da se iz gradskog budžeta Zrenjanina finansiraju nižerazredni pa i fantomski klubovi, čak i klub za igranje preferansa, a ne izdvajaju se sredstva da se organizuje obuka za plivanje svoj deci. Primećen je i izostanak interesovanja nadležnih i odgovornih za vođenje grada, društva i države kako za ovu debatu tako i za bilo koji ozbiljniji razgovor o neophodnim promenama. Dok problemi iskaču na sve strane, vlast nam priča o nekim vrhunskim rezultatima i zlatnom dobu, a mnogi u to, nažalost, i veruju.
