Dragana Popović, predsednica upravnog odbora Građanskog preokreta, kaže da se odlučila za građanski aktivizam zato što „nije noj da zabije glavu u pesak pred očiglednim i velikim problemima grada u kojem živi, a ne veruje da se oni mogu rešiti podrškom ljudima koji te probleme prave ili već godinama ne uspevaju da ih reše“. U intervjuu za portal zrenjaninski.com dodaje i da ne želi da ćuti, a još manje da „tercira lošima“.
– Ovih dana navršavaju se tri meseca otkako predsedavate Građanskim preokretom. Koliko je zahtevna ta uloga i na šta ste posebno ponosni?
Građanski preokret postoji osam godina. Za to vreme je prošao kroz razne faze, od entuzijazma male grupe ljudi na početku, preko definisanja programskih prioriteta i izgradnje imidža u javnosti, do uspostavljanja strukture i procedura koje ne zavise prvenstveno od predsedavajućeg. Kao jedan od osnivača organizacije, za tih osam godina sam sazrevala uz nju i mnogo naučila. Postala sam spremna da preuzmem mesto predsednika kada se za to ukazala potreba. Naš glavni odbor u ovom trenutku ima 16 članova koje bi svaka organizacija poželela u svojim redovima. Ponosna sam što su me takvi, u svakom pogledu kvalitetni i kredibilni pojedinci, izabrali za predsednika.
– Koliko je danas teško animirati Zrenjanince na građanski aktivizam?
Zrenjanin ubrzano propada i to se odražava na smanjenje broja ljudi koji su spremni da učestvuju u javnom i političkom životu. Najambiciozniji odlaze iz grada, a mnogo onih koji ostaju u njemu traže prividni spas u prilagođavanju vladajućim obrascima. Nije neshvatljivo da mnogi puno rade ne bi li zaradili za pristojan život pa nemaju vremena za aktivizam. Međutim, čini mi se da je to vrlo često samo izgovor. Ovde je rašireno ubeđenje da se politikom ne treba baviti, da za javne poslove nismo ni pozvani ni odgovorni, odnosno da postoji „neko drugi“ ko će umesto nas da se brine o društvu, državi, gradu, pa čak i o nama samima. Na žalost, nema tog drugog. Posledica izbegavanja aktivizma je to da o našoj sudbini odlučuju lošiji od nas.
– Mnogi protesti koje je u našem gradu organizovala opozicija i udruženja su neslavno prošli. Šta mislite – šta je razlog tome?
Osnovni razlog neuspeha je izostanak demokratskog ambijenta u kojem bi svi brzo i lako saznali šta je problem i zašto se protest organizuje. Stalno se suočavamo s tim da ljudi ne znaju šta se u društvu zaista dešava, zašto se protestuje, koji su ciljevi i važnost neke akcije. Putem svojih uticajnih medija i preko svojih članova i funkcionera, vlast vrlo brzo zamagli suštinu protesta, zameni teze, podmetne neke druge teme i tako spreči mogućnost da se on proširi i da postigne veći uspeh. Opoziciona okupljanja su uvek opterećena tim prethodnim lošim iskustvima koja zamaraju i aktiviste i javnost.
– Očigledno je da je zamrla kritička reč u gradu. Da li su i u kojoj meri za to krive same opozicione stranke i građanska udruženja?
Vlast je odgovorna za ambijent u kojem se opozicija doživljava kao neprijateljska pojava, umesto kao legitimni deo demokratskog društva, i za ambijent u kojem se mediji koriste za hajke na osobe koje slobodno misle umesto da podilaze velikom vođi. U takvim uslovima teško opstaje kritička reč. S druge strane, jasno je i da opozicija ima ozbiljnih slabosti jer već deset godina ne uspeva da konsoliduje redove i uspostavi političku ravnotežu. Jedno je gubiti izbore, a drugo je stalno biti potučen do nogu. I devedesetih smo imali autoritarni, kriminalizovani režim i kontrolisane medije, ali je opozicija bila snažnija, njene predstavnike nije bilo tako lako obeshrabriti ili kompromitovati, a ni korumpirati.
– Na koji način vlast utiče na suzbijanje kritike u društvu i kako se boriti protiv toga?
Kad god može, vlast ignoriše kritiku i tako obeshrabruje kritičare. Ako joj to ne uspe, pokušava da korumpira kritičare i uvuče ih u svoje redove. Na kraju, ako te dve strategije nisu dovoljne, vlast angažuje pojedince i grupe kojima pomaže da se nametnu kao relevantni opozicioni i građanski aktivisti, a onda preko njih usmerava kritiku na periferna pitanja. Dešava se da i sami aktivisti ne uviđaju da su izmanipulisani. Rezultat je uvek neuspeh, razočaranje i međusobne prepirke. Aktuelna vlast je vrlo umešna u dezavuisanju svojih oponenata i nikako je ne treba potceniti. Da bismo je pobedili, moramo biti mudriji, hrabriji i istrajniji.
– Šta su planovi Građanskog preokreta u narednom periodu?
Naše osnovno angažovanje će uvek biti na unapređenju ljudskih prava, na uvećanju učešća građana u odlučivanju, i na monitoringu vlasti uz nultu toleranciju prema korupciji. Osim toga, pomno ćemo pratiti i reagovati na svako ugrožavanje životne sredine. Pozivam sve dobronamerne da nam se pridruže i da u tim naporima pomognu, jer su to osnovne borbe za kvalitetan i dostojanstven život.
Intervju je objavljen na portalu Zrenjaninski 24. avgusta 2022. godine.