10. juna ove godine objavljen je javni uvid Plana generalne regulacije “Jugoistok” u Zrenjaninu. Plan je na uvidu do 10. jula, a namenjen je kako pravnim, tako i fizičkim licima, kako stručnoj javnosti, tako i građanstvu.
U skladu za Zakonom o planiranju i izgradnji, u periodu trajanja javnog uvida građani mogu da podnesu primedbe na nacrt plana u pisanoj formi, na pisarnici organa koji sprovodi javni uvid. Svi građani koji podnesu primedbe u periodu trajanja javnog uvida, na javnoj raspravi koja sledi nakon javnog uvida imaju pravo da usmeno obrazlažu svoje primedbe, postave dodatna pitanja Komisiji za planove i obrađivačima plana, i dobiju pojašnjenja i odgovore. Tako kaže propis, ali praksa je nešto drugo. U konkretnom slučaju u Zrenjaninu, u toku je “javni uvid” u izmene dokumenta koji je faktički nedostupan.
Postavlja se pitanje kako neko ko ne zna mnogo o planovima može da sagleda šta se planira s njegovim životnim okruženjem, kada ga na javnom uvidu ne dočeka prečišćen tekst plana, nego dokument koji je napisan tako da se poziva na određene stranice originalnog plana na kojima se u određenom članu i određenoj alineji nešto menja, dodaje ili briše.
Čak i ako se nađe dovoljno ambiciozan kandidat da se u takvim izmenama snađe, ostaje pitanje kako da dođe do originalnog dokumenta? Na sajtu grada Zrenjanina, u odeljku E uprava/ urbanizam/ planski dokumenti/ planovi generalne regulacije, nalazi se dokument na kome su vršene razne izmene, a poslednja 2020. godine. Međutim, sada su predložene izmene teksta i na 222. stranici, dok plan sa sajta ima svega 117 stranica?!
Drugi pokušaj je poseta sajtu javnog preduzeća za urbanizam, gde se pod odeljkom “usvojeni planovi” nalazi traženi dokument, ali iz 2014.godine?! Sa čim onda upoređivati sada predložene izmene?
Kome je u interesu da se ovaj obiman i kompleksan posao od javnog značaja dodatno zakomplikuje, tako da se pod formom javnog uvida odluke donose bez istinske transparentnosti? S ovakvim postupanjem, ne čudi što mali broj građana, čak i stručnih, učestvuje u javnim uvidima i javnim raspravama, koje su u Srbiji postale otaljavanje forme. A kada planovi koje je retko ko video pre usvajanja krenu s realizacijom, dešavaju se, i dešavaće se “odbrane parkova” i slični protesti, čak i sukobi između građana, investitora i vlasti.
Milica Kovač
arhitekta