“Vlast odbija važeći ustavni okvir i doživljava nas kao pleme koje ima poglavicu s kojim investitori razgovaraju, zanemarujući prava ljudi, što je u slučaju Linglonga očigledno. Naša prava, garantovana ustavom, kao i ekološke standarde, morala bi da poštuje svaka kompanija koja se pojavi u Srbiji, a to nije slučaj. Krše ih gotovo sve kompanije, a kineske su još gore jer sa sobom donose i radnu kulturu poznatu po izuzetno lošem položaju zaposlenih” – rekao je dr Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti na tribini o kršenju ljudskih prava od strane kineskih kompanija koja je sinoć održana u Zrenjaninu.
Manojlović je podsetio da je Aleksandar Vučić svojevremeno na RTS-u izjavio da kineske kompanije dolaze u Srbiju jer u Kini postoji veliko zagađenje, da zbog toga u njoj imaju problema, pa mi koristimo tu “priliku” da ih dovedemo ovde, čime je potvrdio da nam se planski i s namerom krši pravo na zdravu životnu sredinu. Od takvih pojava zaštitu bi morali da nam pruže sudovi, što se ne dešava, pa je jasno da je u pitanju potpuna suspenzija pravne države. U takvoj situaciji, ukoliko institucije ne budu rešavale nagomilane probleme, rešavaće ih ulica, i to nije pretnja, nego socijalna zakonomernost, jer građani imaju pravo na pobunu i samoodbranu – zaključio je Manojlović.
Dr Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, je istakao da kineske investicije u Srbiji nisu pravno uobličene tako da mogu da donesu neku dobrobit ni zaposlenima ni lokalnom stanovništvu, a ni državi Srbiji, jer je to “trka do dna” koja nikada ne donosi korist bilo kome drugom osim vlasniku kapitala.
Položaj kineskih radnika je užasan, oni su dovedeni na osnovu Zakona o zapošljavanju stranaca pa se na njih Zakon o radu i drugi domaći radnopravni propisi ne primenjuju. Međunarodno kretanje radnika u okviru istog privrednog društva samo po sebi nije sporno, ali ovde je reč o uvozu robovskog rada. Domaća radna snaga se angažuje na osnovu ugovora koji često imaju “egzotične” odredbe o praćenju ili prismotri, što su krivična dela, ali tužilaštvo i inspekcija rada na to ne reaguju čak ni nakon što je televizija obelodanila takve primere u Boru i Zrenjaninu.
Reljanović je preneo saznanja predsednika sindikata smederevske železare da u tamošnjim proizvodnim pogonima nema ni jedne žene, a razlog je to što Kinezi veruju da žene donose lošu sreću u proizvodnji. On je podsetio i na slučaj šutiranja inženjera u Boru od strane kineskog poslodavca, što je objašnjeno kulturološkim razlikama. To prolazi bez posledica i usvaja se kao normalno u Srbiji, upozorio je Reljanović. Od pedeset indikatora trgovine ljudima, više od trideset je ispunjeno u slučaju vijetnamskih radnika u Linglongu, a samo osam je dovoljno za obeležeje tog krivičnog dela. Uprkos tome, tužilaštvo se ne oglašava, a Zaštitnik građana konstatuje da “oni nisu gladni nego čekaju vijetnamskog kuvara”, što je njegov bezobrazluk, ali pre svega primer samoodricanja države od sopstvene uloge, na štetu ljudskih prava.
Miroslav Samardžić, politikolog i moderator ove tribine, podsetio je da je zvanično objavljeno kako u Srbiji deluju mešovite kinesko-srpske policijske patrole, a da je u nekim incidentnim situacijama kod Linglonga u Zrenjaninu primećeno delovanje uniformisanih lica azijatskog porekla i da nije jasno da li to znači da im je dozvoljeno da sprovode izvesne mere i prema domaćem stanovništvu.
Prisutna novinarka Ivana Gordić Perc je podsetila na svoje negativno iskustvo s Kinezima iz Linglonga koji su je pratili, slikali, zastrašivali i sprečavali da radi svoj posao, konstatujući da je samo pitanje trenutka kada će zabeleženi pritisci s aktivista i novinara preći na sve građane.
Savo Manojlović i Mario Reljanović su se složili da postoji prelivanje ugrožavanja ljudskih prava iz kineskih kompanija na njihovo okruženje i društvo u celini, podsećajući da se to u pravnoj psihologiji zove “teorija razbijenog prozora”.