Građani Bora i Smedereva vrlo dobro znaju kako izgleda spoj kineske prljave tehnologije i nefunkcionisanja srpske vlasti. Zrenjaninci će u narednom periodu, po početku proizvodnje gigantske fabrike gume „Linglong“, to tek iskusiti. Kineski kapital nezaustavljivo gazi celim svetom, ali u poređenju sa zemljama iz okruženja, čini se da je u Srbiji naišao na naročito plodno tlo.
Sociolog Ivan Živkov primećuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić o nemačkim ili francuskim firmama govori kao o partnerima, dok su kineske kompanije i država uvek prijatelji. Svog „prijatelja“ kineskog predsednika Si Đinpinga Vučić je podržao prisustvom na ovogodišnjim Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu, koje su diplomate velikog broja zemalja bojkotovale zbog kršenja ljudskih prava u Kini.
Srbija se nalazi na novom kineskom putu svile, odnosno globalne incijative „Pojas i put“, koja je način za Kinu da se fizički poveže sa Evropom kroz svoje infrastrukturne projekte. Srbija je ovoj azijskoj sili atraktivna zbog svojih institucionalnih veza sa EU, ali istovremeno i zbog izostanka jakih mehanizma koju mogu da blokiraju projekte, kako je rečeno na nedavnoj konferenciji o uticaju Kine u Jugoistočnoj Evropi.
U vezi sa time, Ivan Živkov podseća da američke kompanije „Ju-Es-Stil“ i „Esmark“ nisu videle interes u vođenju smederevske železare, što nije slučaj sa kineskom „HBIS grupom“, koja već šest godina upravlja ovim postrojenjem, načinivši ga jednim od najvećih srpskih izvoznika, što joj uspeva između ostalog i zbog toga što joj se toleriše kršenje ekoloških standarda.
Nije slučajno to što Srbija nije naročito atraktivna za kapitaliste sa Zapada, navodi sociolog Jovo Bakić, podsećajući da na našim prostorima nikada nije poslovala nijedna britanska banka. Osim toga, slučaj smederevske železare pokazuje i to da je jedna svetska sila na zalasku, a druga u usponu, navodi on.
– Jedna se povlači na sigurne pozicije, a druga ima kapitala toliko da može njime da osvaja, kao što su i Britanci svojevremeno izvozili kapital u Indiju. U pitanju je ekspanzivni kineski imperijalizam koji nema veze sa komunizmom i socijalizmom. To je kapitalizam državnoga tipa. Kina prodire svuda – objašnjava sociolog.
Pri tom, treba imati u vidu da je Kina sila u usponu koja nije vođena isključivo komercijalnim, trenutnim kalkulacijama, napominje politikolog Miroslav Samardžić. Prema njegovim rečima, kineske kompanije, za razliku od zapadnih, spremne su da uđu u neki riskantan posao koji im ne donosi trenutnu zaradu kako bi na dugi rok osvojile tržište.
Naša zemlja, pozicionirana na periferiji svetskog kapitalističkog sistea, kolonija je svih imperija, a u ovom trenutku Kina ima najbolje akcije na kolonijalnom tržištu, smatra Bakić.
– Mi smo mali i to je sve što je naš autoritarni vlastodržac naučio od Miloševića – da ne sme da se suprotstavlja velikima. Daje resurse kapitalistima, a Kinezi su trenutno najspremniji da ulože novac. Mi smo samo mali šraf u njihovom osvajanju – ističe on, dodavši da je stekao utisak i da je ovdašnje stanovništvo spremno da uđe u aranžmane eksploatacije po kojima funkcioniše kineska radna snaga.
– Ona je navikla da bude poslušna i da izvršava. Vođena konfučijanskom radnom etikom, sklona je napornom i vrednom radu. Vredan rad po sebi nije loš, ali jeste loše ako dopuštate poslodavcu da se iživljava nad vama radi sopstvenog profita. Trenutno građani Srbije rade najviše u Evropi, a o sebi imamo mišljenje da smo lenji – konstatuje Jovo Bakić.
SUSPENDOVANE SLOBODE I RAST KSENOFOBIJE
Još 2009. godine tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić proglasio je saradnju sa Kinom jednom od četiri stuba srpske spoljne politike. Miroslav Samardžić napominje da Vučić, kao i njegovi prethodnici, traži oslonac u nekoj velikoj sili koja će mu omogućiti da ne uradi ono zbog čega je doveden na vlast – da oteže oko Kosova.
– Tu ima podršku Kine kojoj zbog raznih unutrašnjih razloga odgovara takav tobože principijelan stav da se ne komada teritorija neke države – navodi Samardžić.
Zbog sve većeg uticaja Kine u Srbiji, poslanici Evropskog parlamenta izrazili su zabrinutost u Rezoluciji usvojenoj decembra prošle godine, kada su pozvali ovdašnje vlasti da istraže tretman vijetnamskih radnika na gradilištu fabrike „Linglong“, kao i da ojačaju zakonske standarde za kineske poslovne aktivnosti. Osim toga, treba podsetiti da je Srbija 2020. dala podršku Pekingu u delovanju protiv demonstranata u Hongkongu, kao i da je iste godine potpisala deklaraciju kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang definiše kao „borba protiv terorizma i ekstremizma“.
Vođenje politike koja se razilazi od odluka zapadnih zemalja može doneti probleme kada je u pitanju napredak Srbije ka članstvu u EU. Uz to, vezivanje za Kinu doprineće još većem zatvaranju srpskog društva, u kojem građani postaju podanici, smatra sociolog Nemanja Zvijer.
– Kako sada stvari stoje, čini mi se da izvesno klizimo ka još rigidnijem, zatvorenijem sistemu, koji će još više suspendovati slobode građana na račun interesa – komercijalnih, političkih i drugih – navodi on.
Napominje i to da će nastavak dolaska kineskih radnika, koji su već angažovani u borskom rudniku, smederevskoj železari i zrenjaninskom „Linglongu“, verovatno doprineti i povećanju ksenofobije i rasizma u Srbiji. To su iskustva drugih zemalja kada je u pitanju radnička imigracija. Osim toga, desničarske ideologije, naročito prisutne na ovim prostorima, hrane se narativom o zlim strancima koji uzimaju naša radna mesta, ističe Nemanja Zvijer.
Politički uticaj Kine na Srbiju bila je tema tribine Građanskog preokreta održane 29. marta u Zrenjaninu
Nataša Stojkov
preuzeto sa portala “zrenjaninski”