Ustav Republike Srbije iz 1990. godine, koji je važio do 2006. godine, u članu 86. stav 3. propisivao je da „isto lice može biti izabrano za predsednika Republike najviše dva puta“.
Važeći Ustav Republike Srbije u članu 116. stav 3. propisuje da „niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike“. Boris Tadić je izabran za predsednika Republike Srbije 2004. godine i 2008. godine.
Prihvatanjem njegove kandidature na predsedničkim izborima 2022. godine, stvara se teorijska mogućnost da isto lice bude birano tri puta za predsednika Srbije, što je protivustavno, ali i protivno praksi modernih demokratskih država.
Tumačenje po kojem se broj mandata računa od usvajanja Ustava 2006. godine je opasno po društvo i državu, jer bi ono značilo da isto lice može neograničeni broj puta da bude birano za predsednika ako u odgovarajućim intervalima Srbija bude usvajala nove ustave.
Ne postoji ni suštinski ni ustavno-pravni diskontinuitet između Srbije pre i posle 2006. godine i besmisleno je da se on uspostavlja samo po pitanju brojanja predsedničkih mandata. Takva praksa bi od Srbije napravila državu poput Rusije i Belorusije u kojima se Ustavi menjaju i tumače u skladu s potrebama i interesima lične vlasti. Za Srbiju bi to bilo pogubno, jer su u njoj inače vrlo snažne autokratske tendencije. Ako bi Tadić mogao da bude biran tri puta za predsednika, Vučić ili neki drugi autokrata će naći način za opravdanje četiri i više mandata.
Ne igrajmo se državom, demokratijom i vladavinom prava!
S obzirom na to da aktuelnom režimu odgovara Tadićeva kandidatura, ne samo u dnevnopolitičkom smislu, nego i kao buduće opravdanje za pokušaje neograničene lične vlasti, ne očekujemo da će Republička izborna komisija ili bilo koji drugi državni organ tu kandidaturu osporiti. Očekujemo da to jasno i glasno urade oni koji za sebe tvrde da žele moderno, demokratsko i uređeno društvo.