Analizirajući dešavanja u vezi s izgradnjom fabrike autoguma Linglong, politikolozi dr Radivoje Jovović i dr Duško Radosavljević saglasili su se na tribini u Zrenjaninu da je u pitanju štetan posao za Srbiju, koji ukazuje na njenu kolonizaciju i eksploataciju.
Radivoje Jovović je podsetio kako se od velikih obećanja o investiciji od nacionalnog značaja i kompaniji koja će preporoditi Zrenjanin došlo do kompanije o kojoj se raspravlja u Evropskom parlamentu zbog nehumanih uslova njenih graditelja, koja krši niz propisa od građevinskih do ekoloških.
– Linglong nije investicija nego čista i surova eksploatacija. Došlo je do odricanja od prirodnog bogatstva – poljoprivrednog zemljišta, dolazi do odliva novca iz budžeta, doći će do zagađenja, a posebno ističem da s takvom investicijom dolazi i do jačanja autoritarnih i nasilničkih tendencija u društvu. Kada komunicirate sa Zapadom, morate da se ponašate u skladu s procedurama, zahteva se od vas bar neki aspekt vladavine prava, fiskalne discipline, kriterijuma za dodelu poslova, dok u komunikaciji s totalitarnim sistemima poput kineskog nema tih kriterijuma, njih jedino zanima da politički i ekonomski prodru u manje države, što lokalni diktatori koriste da uz njih zagrabe novac i za sebe. Sve što se dešava u vezi sa Linglongom je za dve godine uspelo da uruši pravni poredak, kredibilitet i ugled Srbije, a da sroza nivo radnih prava. Kada ljudi vide kako prolaze zaposleni u Linglongu, pomisliće “meni i nije tako loše, bar imam toalet”. Linglong pomaže da se normalizuje nenormalno, da ljudi žive ispod granice dostojanstva i da nemaju mogućnosti da se iz takvog položaja izbave. Ako se ne usprotivimo Linglongu, sledi nam još gori scenario, jer se kapital kojim upravljaju autoritarni režimi neće zaustaviti u eksploataciji, a ono što nam politički dolazi iz Kine najviše podseća na fašistički korporativizam – rekao je Jovović.
– Ako neko misli da Linglong gumara treba da se napravi, da je to dobro, da je bezopasno, da ne zagađuje, zašto se ne napravi na Dedinju ili u Beogradu na vodi, nego u sred poljoprivrednog područja, zapitao se Duško Radosavljević. On je skrenuo pažnju i na izostanak stručne javne rasprave pre donošenja odluke o tako kapitalnom projektu i na činjenicu da se građani nisu mogli izjasniti da li su za ili protiv toga, kao što je praksa razvijenih i demokratskih zemalja, a nije u kolonijama. Radosavljević je podsetio na izreku “teško onom koga Kina hrani i Rusija brani”, što se, kako je rekao, u našem slučaju najbolje vidi.