Postojeći model ekonomske saradnje s Kinom ima loše posledice po Srbiju, saglasili su se na sinoć održanoj tribini u Zrenjaninu dr Ognjen Radonjić, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN.
Radonjić je izneo podatke o trgovinskom odnosu između Srbije i Kine i konstatovao da se radi o klasičnom primeru odnosa siromašne i bogate države, odnosno o crpljenju naših resursa. Srbija u Kinu izvozi jeftine sirovine, a kupuje visokosofisticiranu opremu, pri čemu ostvaruje deficit. On je istakao da kineske investicije ne spadaju u one od kojih se ima korist jer ne obezbeđuju pristup naprednim tehnologijama, ne donose superiorne tehnike upravljanja preduzećima, ne obezbeđuju integraciju našeg tržišta u globalno i ne povećavaju konkurentnost domaćih dobavljača, jer ih i ne koriste. Srbija u poslovanju s Kinom ima strategiju “trke ka dnu” – zaključio je Radonjić.
Ćulibrk se nadovezao pitanjem zašto se od najave fabrike čipova i letećih automobila došlo do fabrike guma i podsetio da od svega što Kinezi rade u Srbiji postoje samo tri investicije, a da su sve ostalo radovi iz vrlo nepovoljnih kreditnih aranžmana. On je ukazao na tendenciju da kineske firme, poput borskog Ziđina, prodaju robu povezanim preduzećima u inostranstvu, najčešće sami sebi, da to rade po umanjenim cenama, kako bi umanjili svoju dobit i platili manji porez Srbiji. Po mišljenju Ćulibrka, problem su i podizvođači građevinskih radova u ime kineskih kompanija u Srbiji, poput firme Inkop Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića, jer angažovanje firmi bliskih vlastima ukazuje na koruptivni lanac kroz koji se izvlači novac iz preplaćenih projekata.
Radonjić i Ćulibrk saglasni su u oceni da netransparentnost ugovaranja poslova s kineskom stranom i izostanak tendera i konkurencije u dodeljivanju poslova ukazuje na mogućnost mnogo većeg zaduženja nego što to pokazuju zvanični podaci. Normalna zemlja bi uzela kredit od Evropske investicione banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj, koji podrazumeva javno nadmetanje i usvajanje najbolje ponude, studiju izvodljivosti, fazno kontrolisanje troškova i uticaja radova na životnu sredinu, a sve to izostaje u aranžmanima s kineskim partnerima, rečeno je na sinoćnoj tribini.
Tribinu o posledicama ekonomske saradnje Srbije i Kine organizovao je Građanski preokret, a moderator je bio Miroslav Samardžić, politikolog iz Zrenjanina.
