Piše: Miroslav Samardžić
Agonija sa vodosnabdevanjem u Zrenjaninu se nastavlja. JKP “Vodovod i kanalizacija” saopštila je 26. juna da se snabdevanje grada ponovo vrši preko tzv. “fabrike vode”. Naravno, čim je spoljašnja temperatura skočila porasla je potrošnja, a pritisak je zbog toga slab. Na višim spratovima proteklih dana vode nije bilo po ceo dan, u mnogim delovima grada čak ni noću. Razlog je svima jasan. Izgrađeno postrojenje za prečišćavanje vode nije u staju da obezbedi količine vode koje su potrebne gradu od sedamdeset hiljada stanovnika.
Voda je u Zrenjaninu zabranjena za piće i pripremanje hrane još 2004. Glavni razlog je koncentracija arsena koja je deset puta veća od dozvoljene. Gradska vlast u kojoj dominira SNS 2015. sklopila je protivzakoniti ugovor sa jednim privatnim konzorcijumom po kome je on trebalo prečišćenu vodu čiji kvalitet odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode da isporučuje JKP „Vodovod ikanalizacija“. Posao je poveren firmama sa nekoliko zaposlenih bez ikakvih referenci u toj oblasti. Vlasnik jedne od tih firmi Nenad Obradović uhapšen je februara ove godine zajedno sa bivšim direktorom vodovoda i bivšim pomoćnikom gradonačelnika Ivanom Devićem, zbog navodnih zloupotreba. Oni su posle uvođenja vanrednog stanja pušteni da se brane sa slobode.
Otkako je počela izgradnja “fabrike vode“ javljali su se neprestano različiti problemi, pa je njen rad u više navrata prekidan. Do prekida vodosnabdevanja dolazilo je i dok je pandemija virusa kovid-19 bila u punom jeku. Čak i neposredno uoči izbora ceo grad je satima bio bez vode. Iako je očigledno da je pokušaj rešavanja najvećeg komunalanog problema u Zrenjaninu propao, gradska vlast uporno insistira da izgrađeno postrojenje i dalje radi. Iako zabrana upotrebe vode za piće još nije ukinuta, prema nezvaničnim informacijama, vododovod privatnom vlasnicima “fabrike vode”plaća račune za isporučenu vodu.
Zrenjanici danas ne samo da nemaju ispravnu vodu za piće, nego nemaju ni tehničku vodu pa ne mogu ni da održavaju ličnu higijenu. Bilo bi od koristi ukoliko bi državni lekarski tim za suzbijanje pandemije objasanio Zrenjanincima kako mogu da se zaštite kad nema vode. Iako je jasno da se radi o najvećoj prevari u istoriji grada, državni organi ne reaguju.Kada je pre nekoliko godina sličan problem postojao u Užicu bili su angažovni svi državni kapaciteti kako bi Užičani dobili vodu.
Zbivanja u Zrenjaninu pokazuju da tragične prilike u Srbiji nisu nastale samo zbog medijskog mraka koji postoji pod vlašću Aleksandra Vučića. Zrenjaninci vrlo dobro znaju kakva im je voda i da ih gradski čelnici već godinama besomučno lažu. To ipak nije dovelo do nezadovoljstva stanovništva iako je više organizacija protekilih godina nastojalo da mobiliše uspavane građane.
Od 2012. gradsku vlst čine SNS, SPS i SVM. Na proteklim gradskim izborima ove stranke dobile su ukupno 30.911 glasova što iznosi 72,5% od broja birača koji su glasali. Od ukupno 102.942 upisanih birača na izbore je izašlo njih 42.615 – 41,4%. Treba napomenuti da se ovi podaci odnose na celu teriotoriju Grada Zrenjanina. U samom gradu izlazak birača je bio nešto manji. Na proteklim izborima odziv birača je bio znatno niži nego ikad kada su izbori na svim nivoima organizovani istovremeno.
Ključni problem u našem društvu je nespremnost građana da se politički angažuju čak i kada se radi o najznačajnijim životnim pitanjima. Kada je reč o Zrenjaninu ne radi se samo o medijskoj manipulaciji. Svi znaju kakva je voda i da se iz kafilerijie širi nesnosan smarad i gotovo niko ne preduzima ništa. Ujedinjene nacije jednom rezolucijom iz 2010. vodu su proglasile za ljudsko pravo. Nedavno je Slovenija sličnu odredbu unela u svoj Ustav. Ali slovenački parlament bio je prinuđen da tako postupi zbog velikog pritiska javnog mnjenja. Zrenjanincima mora biti jasno da ukoliko žele da imaju ispravnu vodu za piće moraju biti spremni da se za nju bore. Ukoliko nastave po starom, grad će imati vode samo kad pada kiša. Tada je potrošnja manja, pa i iz “fabrike vode” nešto može da iscuri.
