Građanski preokret je Ani Brnabić i Vladi Republike Srbije jutros uputio pismo sledećeg sadržaja:
Poštovana,
Pozivamo Vas i Vladu Republike Srbije da nipošto ne prihvatite mogući predlog predsednika Srbije za uvođenje opšte zabrane kretanja svih građana tokom čitavog dana. Ta mera bi ugrozila vitalne interese stanovništva pa bi samim tim bila kotradiktorna njenom proklamovanom cilju, odnosno zdravstvenoj zaštiti tog stanovništva. I sama najava takve mere je tokom jučerašnjeg dana izazvala kontraefekte u ponašanju građana i njihovo uvećano prisustvo na ulicama i u prodavnicama.
U sada važećim uslovima delimičnog ograničenja kretanja, mlađi sugrađani su preuzeli teret brige o snabdevanju svojih roditelja i starijih rođaka koji uopšte ne izlaze iz kuća. Ukoliko bi se uvela opšta zabrana kretanja, i jedni i drugi bi postali zavisnici nekih javnih službi. Kojih? Ima li država na raspolaganju dovoljno javnih službenika na terenu, da uspešno snabdeva milione građana? Da li zaista živite u iluziji da postoji takva logistika?
U nekoliko država je uvedena opšta zabrana kretanja, osim do prodavnice i apoteke jednog člana domaćinstva. To bi u Srbiji značilo da one koji su sada u potpunoj izolaciji, dakle starije od 65 godina, a koji žive sami, pustite da svakodnevno izlaze iz kuća da bi se snabdevali, umesto da ih kao sada snabdevaju deca koja ne žive na istoj adresi s njima, ali su najčešće u istom naseljenom mestu. Starosna struktura Srbije pokazuje ogroman broj onih kojima bi se opštom zabranom kretanja značajno pogoršao položaj jer bi ili morali da počnu s izlascima iz kuća ili da padnu na teret socijalnih službi, umesto da ih, kao sada, posećuju i snabdevaju deca ili bliski mlađi srodnici.
Potpuna zabrana kretanja bi se negativno odrazila na mentalno zdravlje stanovništva. Stariji i bolesni sugrađani, ukoliko im se uskrati mogućnost da ih deca posećuju i pomažu, uz sveprisutno medijsko predstavljanje zdravstvene situacije kao kataklizme, mogu lako da skliznu u depresiju koja vodi u suicid. Longitudinalna istraživanja pokazuju da je nakon karantina mnogo veća učestalost anksioznosti, poremećaja sna i posttraumatskog poremećaja u svim slojevima društva, bez razlike između starijih i mlađih, ili muškaraca i žena. Zabrana kretanja utiče i na promene, odnosno poremećaje u ishrani i terapiji mnogih bolesti. Dakle, zabrana kretanja nije jednosmeran put ka očuvanju života i zdravlja stanovništva, naprotiv.
Osim toga, život se ne može svesti samo na zadovoljenje potrebe za hranom, vodom i lekovima. Kako bi se rešavali razni problemi ako potpuno zamre kretanje? Kako bi se, na primer, rešavala situacija poput poplave zbog puknute vodovodne cevi, kvarovi frižidera ili zapušene kanalizacije? Po kom osnovu bi se kretali vodoinstalateri i električari u slučaju hitnih intervencija? Ko bi im izdavao dozvole? Ko bi to kontrolisao? Ko bi kontrolisao kontrolore da to ne zloupotrebljavaju?
Na kraju, podsećamo i da je svakoj kući u Zrenjaninu dnevno potrebno između pet i deset litara kupovne vode za piće i pripremu hrane, jer je ona iz vodovoda kancerogena. Da li ste svesni da će se eventualna potpuna zabrana kretanja pretvoriti u trovanje Zrenjaninaca arsenom, a da će se izuzeci u zabrani kretanja pretvoriti u stampedo za kupovnom vodom? A taj stampedo u širenje zaraze?
Nije Covid19 jedina pretnja zdravlju i životima ljudi. Velika pretnja mogu da budu i nerazumne, nepotrebne i preterane mere ograničenja kretanja. Dovoljna je opšta i dosledna zabrana okupljanja, nije potrebna opšta zabrana individualnog kretanja. Nemojte se igrati “velikog brata”, a građane tretirati kao ukućane kojima dajete obavezujuće zadatke, nagrade i kazne. Život nije rijaliti program. Jedna vaša pogrešna odluka može dovesti do haosa u društvu, a zatim i na ulicama, što bi pogodovalo upravo zaraznim bolestima.
Možda ste zaista prvi put tokom svog mandata pred odlukama koje mogu da imaju nesagledive posledice po integritet društva i njegovu dugoročnu stabilnost. Zato se nadamo da ćete ozbiljno uzeti u obzir ovaj dobronameran poziv i dobro promisliti svoj potez.