Boris Tadić, bivši dugogodišnji predsednik Srbije i bivši dugogodišnji šef vladajuće stranke, ohrabren svojom reafirmacijom u okviru takozvane ujedinjene Demokratske stranke, ponovo drži lekcije građanima i opoziciji šta i kako treba, odnosno šta i kako ne treba da rade, kako bi svrgnuli Vučića s vlasti.
Boris Tadić je osoba koja je započela ili ojačala mnoge negativne pojave i procese u Srbiji. On je izborom Mirka Cvetkovića za predsednika državne vlade izmestio vođenje države iz Nemanjine na Andrićev venac, što je praksa koja i danas postoji. U periodu u kojem je Tadić bio najmoćniji političar, Srbija je sprovela skandaloznu reformu pravosuđa. Tadić je lično promovisao političke kadrove poput Nebojše Krstića, Jelene Trivan i desetine sličnih po unutrašnjosti Srbije koji su se malo kasnije savršeno uklopili u današnji naprednjački režim. Vodio je funkcionerske kampanje, izborne liste su nosile njegovo ime i prezime od mesnih zajednica do državnog nivoa. 2012. godine je protivustavno poželeo i treći mandat predsednika republike.
I pored svih grešaka koje imaju tragične posledice po Srbiju, s obzirorm na to da su njegovi naslednici na mestu šefa države bili još gori, Tadić je 2019. mogao biti doživljavan kao “gospodin bivši predsednik” kojeg bi se mnogi sećali s nostalgijom. Za takav razvoj događaja, bilo je potrebno da ode u političku penziju i radi ono što rade bivši predsednici širom demokratskog sveta. Boris Tadić se pak odlučio za neki drugi film. Pravio je novu stranku, izlazio na izbore u lovu na cenzus, opanjkavo bivše saradnike, a nikada iskreno priznao greške iz perioda svoje duge vladavine, pokajao se i izvinio građanima zbog njih.
Boris Tadić je 2014. godine procenio da je najbolje da napravi novu stranku i s njom pobedi Vučića. 2016. godine je procenio da je najbolje da u koliciji s Nenadom Čankom i Čedomirom Jovanovićem pobeđuje Vučića. Zatim je 2017. godine procenio da je Vuk Jeremić opozicioni kandidat koji ima najbolje šanse da na predsedničkim izborima pobedi Vučića. Sada Boris Tadić opet procenjuje šta je najbolje za opoziciju da bi srušila Vučića.
S obzirom na rezultate njegove vladavine i “kvalitetne” procene od kada je s vlasti sišao, krajnje je vreme da mu se otvoreno, jasno i glasno kaže da je za opoziciju i rušenje Vučića s vlasti najbolje da prvo on ode u političku penziju.