Sintagma “mrtav grad” je nekada bila kolokvijalni izraz nezadovljstva mladih Zrenjaninaca zbog odsustva urbane kulture, a već neko vreme je to surovi, ali stvarni opis ovog grada.
U dužem vremenskom periodu, koji se meri decenijama, demografska kretanja u Zrenjaninu su negativna: broj stanovnika se konstantno smanjuje, a struktura populacije je sve nepovoljnija, gradom dominiraju stari.
Zrenjanin je 1953. godine imao 102.844 stanovnika (Novi Sad je tada imao 120.686, a Pančevo 76.283).
Zrenjanin je 2011. godine imao 123.362 stanovnika, odnosno za 16.000 manje nego 1981. godine (dok je Novi Sad povećao populaciju na 341.625, a Pančevo na 123.414).
Od 1981. godine do danas, Zrenjanin gubi više od 10% stanovnika po deceniji, što je neslavni rekord među gradovima u Srbiji.
„Gerontološki centar i sedam licenciranih domova za smeštaj starih ljudi nisu ni približno dovoljni za potrebe koje postoje u gradu. Zbog nedovoljnog broja radnika, Gerontološki centar nije u mogućnosti da u saradnji sa Centrom za socijalni rad obezbedi pomoć u kući za stare osobe, pa je formirana lista čekanja. Poseban problem predstavlja to što usluga gerontodomaćice nije predviđena za sela, iako u njima sve više postoji potreba za ovom uslugom“, navodi se u prošlonedeljnom izveštaju zrenjaninskog Centra za socijalni rad.
Krajnje je vreme da i zrenjaninska gradska vlast shvati da ne upravlja ni Diznilendom ni Silicijumskom dolinom, i da budžetska sredstva koja velikodušno poklanja bogatim “stranim investitorima” i daje zabavljačima za razne kič manifestacije, preusmeri na prioritetno zbrinjavanje svojih ostarelih i bolesnih sugrađana.