Piše: Miroslav Samardžić
Portal „Danas“ objavio je da prošle godine predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić nije posetio Zrenjanin, a od glavnih opozcionih političara to je učinio jedino Dragan Đilas.
Političari ne dolaze u ovaj grad zato što se Zrenjaninci ne trude da nametnu svoje probleme i potrebe kao političke teme. Vučić je otišao u Gornje Nedeljice zato što je bio nateran. Tamošnji meštani uspešno su politizovali planiranu izgradnju rudnika litijuma. Zrenjaninci prstom nisu mrdnuli da bi se izborili za ispravnu vodu za piće. Nijedan pokušaj da se građani mobilišu oko tog najvećeg zdravstvenog i komunalnog problema nije urodio plodom. Zrenjanici nemaju vodu zato što je i ne traže, izgleda da im i ne treba. Političari to razumeju i fokusiraju se na teme i lokalitete u kojima postoji nezadovoljstvo i gde mogu da dobiju glasove ukoliko se angažuju, ili da ih izgube ukoliko budu pasivni. Oni su pragmatični lovci na glasove. Zašto bi Vučić dolazio u Zrenjanin kad su Zrenjaninci ionako zadovoljni njegovim načinom vladanja. Nisu oni izmanipulisani režimskom propagadom. Svako vidi da mu iz slavine curi blato.
Vučić je prihvatio Palminu parolu “dve hiljade za gospođu“. Razumeo je da se podrška stanovništva može jeftino kupiti. Samo, to ne može da traje večito. Korumpiranje birača plaća se enormnim zaduživanjem države u stranoj valuti. Ovakvo stanje trajaće do aprilskih izbora. Tada će morati da se plati ceh. Šešelj je svojevremno dobijao glasove zato što je obećao da će hleb koštati tri dinara, a posle izbora je rekao: “ko je kriv penzionerima što su verovali“. Tako će na kraju i Vučić reći Zrenjanincima, i biće u pravu. Nisu svi Vučićevi birači u Srbiji izmanipulisani, mnogi glasaju za njega zato što tako hoće i što im on odgovara. Oni su zadovoljni kad im vlast danas da dve hiljade, a sutra neka nastupi smak sveta.
Proevropska opozicija je metropolska i elitistička. Ne zanimaju je problemi običnih ljudi, a često i ne skrivaju prezir prema njima. Skandal oko izgradnje tzv “fabrike vode“ u Zrenjaninu ona nije pokušala politički da iskoristi. Gotovo isključivo je skoncentrisana na Beograd. Tamo je najveći rezervoar glasova, ali i najveći budžet. A sve političare zanima kako javne pare da trpaju u privatne džepove.
Iako kontroliše gradsku vlast u Zrenjaninu i sve javne instiucije, a građani su pasivni, ni to SNS-u nije dovoljno. Na sednici zrenjaninske skupštine koja će biti održana u petak 4. februara biće usvojena nova Odluka o mesnim zajednicama. Verovatno po prvi put u istoriji mesne samouprave u Srbiji biće uveden proporcionalni sistem na izborima za savete mesnih zajednica. Birači će se opredeljivati između različitih zatvorenih izbornih lista. Cenzus je tri odsto.
Iz političke teorije je poznato da se srazmera između dobijenih glasova i mandata postiže kada su izborne jedinice dovoljno velike i kada se u njima bira veći broj predstavnika. Mesne zajednice, posebno seoske, nemaju dovoljan broj birača da bi dobre strane ovog načina izbora mogle da dođu do izražaja. Osim toga, izlaznost birača na mesnim izborima je veoma mala. U takvim sredinama većinski sistem je najpodesniji, između ostalog i zbog svoje jednostavnosti. Proporcionalni sistem favorizuje političke stranke, posebno velike koje imaju respektabilne organizacione kapacite.
Kome je moglo pasti na pamet da u mikro zajedncama na izborima primenjuje proporcionalni sistem? Takva odluka može biti samo posledica nezajažljive naprednjačke želje za vlašću. Naprednjaci ne trpe ni najmanji poraz. Kada su prošle godine u nekim selima u opštini Sečanj nezavisni kandidati pobedili kandidate SNS-a, reagovao je lično Vučić. Njegova stranka nikad nije prebolela gubitak nekoliko mesnih zajednica u Novom Sadu. Cilj je da se obeshrabre nezavisni kandidati i grupe građana da učestvuju na izborima za savete mesnih zajednica. Dokaz za takvu tvrdnju su i odredbe u novoj zrenjaninskoj odluci po kojoj predlagač liste mora da prikupi dvadeset overenih potpisa po kandidatu. Na listi mora biti najmanje jedna trećina od ukupnog broja članova saveta. Organi za sprovođenje izbora deluju samo u stalnom sastavu, nije predviđeno učestvovanje predstavnika predlagača lista u njihovom radu. Najzad, nema smetnji da u nazivu lista, pored političke partije, bude navedeno i ime njenog lidera. Verovatno će nosilac svih lista SNS-a biti Aleksandar Vučić.
Rečju, sve je učinjeno kako slučajno SNS i njegovi koalicioni partneri SVM i SPS ne bi izgubili nijednu mesnu zajednicu. Poređenja radi, u Novom Sadu je krajem decembra prošle godine usvojena nova Odluka o mesnim zajednicama po kojoj je zadržan većinski sistem. Kandidati su osobe sa biračkim pravom. Imena svih kandidata su navedena na izbornom listu, a izabrani su oni koji su dobili najveći broj glasova do broja članova saveta koji se biraju. Potpisi za kandidature se ne overavaju. Kako je moguće da u Novom Sadu, u kome su mesne zajednice mnogo veće, odgovara većinski sistem izbora, a u Zrenjaninu ne?
Pored navedenih razloga postoje i drugi koji podstiču SNS da ovako brutalno onemogućava svoje sugrađane da ostvare svoje pravo na mesnu samoupravu. Vladajuća stranka je produžena ruka stranog kapitala u Srbiji. U Zrenjaninu je trenuto u izgradnji fabrika guma kineske firme Linglong. Radi se o investiciji vrednoj oko milijardu dolara. Da bi tako gigantska firma mogla uspešno da posluje naša država i Grad Zrenjanin dodeljuju joj sve moguće privilegije. Do sada je Linglongu odbrena novčana subvencija u iznosu od 75 miliona evra, poklonjeno mu je sto hektara poljoprivrednog zemljišta, dozvoljeno mu je da nekažnjeno krši domaće zakone uključujući i prava radnika, uglavnom stranih, na gradilištu. Da bi se takva pozicija kineske privatne firme obezbedila neophodno je da se spreči svaki mogući insitucionani otpor domaćeg stanovništva. U skoroj budućnosti, Linglong će kontrolisati ne samo gradske institucije nego i javni život u gradu. Već sad je u Zrenjaninu gotovo nemoguće zakupiti javni prostor za neku opozicionu ili nezavisnu manifestaciju. Naravno, i kompanije iz drugih država dobijaju od naše države velike subvencije i krše prava radnika. Kineska gumara samo je najdrastičniji primer.
Dolazak Linglonga u Zrenjanin uzrokuje i uspostavljanje političkog sistema kineskog tipa sa totalnim monopolom vlasti jedne partije. Za razliku od Kine, u Srbiji još nije zabranjeno delovanje opozicionih političkih partija. Ali, u Zrenjaninu vladajajuća stranka donosi sve moguće mere kako bi onemogućila delovanje protivnika vlasti.
Autor je politikolog iz Zrenjanina