O podelama u srpskom društvu, najviše političkim, kako istorijskim tako i aktuelnim, uz sklonost da se drugačije mišljenje posmatra neprijateljski i da se s njim obračunava, govorili su politikolog Branislav Ivin, predsednik UO Građanskog preokreta i profesor istorije Saša Ljevar kao uvodničari debate.
– Kroz razne sisteme kontrole društvo se može duboko podeliti, pa na kraju imamo one koji su veoma kontrolisani i one koji zbog svojih interesa i ciljeva pokušavaju da ostvare kontrolu, rekao je Ivin. Dodao je da postoji i socio-kulturna favorizacija što je zabrinjavajuće, jer dolazi do razdvajanja sub-zajednica koje imaju različit pristup sistemu nagrađivanja, pa se na kraju međusobno posmatraju i kao neprijateljske. Zato pitamo, da li je, kada i kako moguće doći do društvenog konsenzusa i dijaloga, naglasio je Branislav Ivin.
Saša Ljevar je podsetio na neslavnu istoriju političkih sukoba u Srbiji, sadašnjoj i nekadašnjoj, i na autoritarne političke lidere od Pašića do Vučića.
– Društvo u Srbiji, od 19. veka, nosi korene društvene podeljenosti, ništa nije došlo preko noći već je reč o procesima koji traju dugo. Ovim fenomenom bavili su naši istoričari, Latinka Perović, Dubravka Stojanović i Olga Popović Obradović. Ključni razvoj Srbije počinje nakon Berlinskog kongresa i sticanja samostalnosti 1878. godine, ali od tada počinju i dileme kako da se Srbija razvija, prema zapadu ili istoku, a oko ovih ideja okupljaju se i prve političke stranke – rekao je Ljevar. Kako je podsetio, podele su bile toliko snažne i duboke, da su išle do fizičkih sukoba i likvidacija.
– Ako u svetlu toga posmatramo današnje društvo, pa i poslednje nasilne događaje, osnovno je da krenemo sa reformom školstva i da odatle započne promena Srbije, zaključio je Ljevar.
Oko trideset učesnika debate u Zrenjaninu izneli su i svoja lična iskustva i stavove o temi podeljenosti srpskog društva oko najvažnijih pitanja. Čulo se da je potrebno naći najmanji zajednički imenitelj oko koga se svi slažu, a dvoje zrenjaninskih odbornika iznelo je stavove da mediji nisu ti koji generišu i podstiču nasilje u društvu, kao i da je uloga političara, pre svega autoritarnih vlasti, presudna u tome kako će se javni diskurs odvijati.
