Dr Miomir Komatina, geolog i autor kapitalnog dela “Podzemne vode Srbije” je radni vek proveo u intenzivnim istraživanjima podzemnih voda u Srbiji, regionu Balkana, Libiji, Maroku, Venecueli i Omanu. Za potrebe Inicijative “Zajedno do vode” odgovarao je na pitanja Građanskog preokreta.
Možete li da se prisetite istorijata izvorišta u Zrenjaninu?
Istražne radove u rejonu Mihajlovačka izvodio je u periodu 1959-1961. godine Institut Jaroslav Černi, kada su sa desetak reversnih bunara kaptirana dva vodonosna sloja peskova i šljunkova iz sastava osnovnog vodonosnog kompleksa sa dubina od 50-78 m i 90-122 m, a kapacitet bunara u proseku iznosio 38.8 litara u sekundi. Kasnije, 1976-1990. i 1991-2000. godine, izvorište je prošireno sa 43 nova bunara pa je obezbeđeno ukupno 560 litara po sekundi vode. Koriste se i četiri lokalna bunara ukupne izdašnosti 40 litara po sekundi. Prihranjivanje izvorišta odvija se od Karpata, ali je vrlo sporo pa je generalni pad nivoa podzemnih voda izvorišta od 1960. do 2000. godine iznosio 5 metara. Ovaj momenat isključuje mogućnost najavljenog zahvatanja vode novim bunarima u krugu fabrike guma LingLong, kao i za dodatne potrebe samog postrojenja “fabrike vode”.
Šta možete da kažete o kvalitetu vode izvorišta Zrenjanina?
Relativno uska zona osnovnog vodonosnog sloja (OVK) na liniji Zrenjanin-Žitište poznata je po visokoj mineralizaciji, visokom sadržaju gvožđa, visokim sadržajima amonijaka i izrazito visokim sadržajem organskih materija. Na pojedinim lokalnostima utvrđena je pojava metana u podzemnoj vodi. Samo izvorište Zrenjanina je sa podzemnom vodom čiji kvalitet ne zadovoljava prvenstveno zbog visokog sadržaja arsena neorganskog porekla i prirodnih organskih materija.
Šta je potrebno preduzeti da bi Zrenjaninci dobili ispravnu vodu za piće?
Zrenjanin nema mnogo mogućnosti da bira kad je u pitanju potrebna količina vode reda 600 l/s vode za piće. Kako naći povoljniju vodonosnu sredinu predstavlja dosta složeno pitanje, a ono se opet povezuje sa većim novčanim sredstvima. Treba najpre sakupiti i dobro proučiti sve postojeće fondovske materijale i literaturu o dosadašnjim geološkim i hidrogeološkim istraživanjima i izdvojiti potencijalna područja. Iz toga će proisteći Projekat vodoistražnih radova, u cilju utvrđivanja interesantne vodonosne sredine, njenih parametara, pre svega koeficijenta propusnosti, rezervi i kvaliteta vode. Za ovo je neophodan kompetentan projektant i kvalitetna izvođačka firma.
Navedite primere mogućih rešenja i regionalnih projekata?
Broj perspektivnih rejona je mali. Starije geološke sredine praktično treba odmah isključiti, a osnovnoj vodonosnoj sredini kvartarne starosti oprezno prići. Ostaju na raspolaganju aluvijalni rečni nanosi, a među njima nanos duž Tise ne obećava mnogo, pošto je sastavljen uglavnom od peskova, a šljunka, koji je osetno vodoizdašnija sredina, ima samo mestimično. Ipak, to treba detaljnije istražiti u južnom Potisju i glavnu pažnju posvetiti rejonu bliže ušću Tise u Dunav. Kompleksnim hidrogeološkim istraživanjima treba obuhvatiti perspektivni rejon Knićanin-Čenta, gde debljina povlate od prašinastih peskova iznosi 7-9 m, a vodonosni kompleks čine srednjezrni peskovi, neznatno šljunkovi, debljine 10-12 m. Koeficijent filtracije iznosi 5-9m/dan, a vodoprovodnosti oko 90 m2/dan (Institut Jaroslav Černi, 1992). Vrednosti tih parametara su nešto niže zbog većeg udela sitnozrnih frakcija u aluvionu Tise u odnosu na istu sredinu Dunava. Pitanje je da li se iz ove sredine može izvući količina vode potrebne gradu. Prema Strategiji vodosnabdevanja i zaštite voda Vojvodine (2009), u perspektivna područja spada teren jugoistočnog Banata, oivičen naseljima Jaša Tomić – Boka – Jarkovac – Padina – Seleuš – Lokve – Vatin, površine od oko 500 km2. Ovde vrlo pažljivo postupiti kod samih istraživanja, jer se, kao i kod zrenjaninskog izvorišta, radi o osnovnom vodonosnom kompleksu. Po autorima Strategije, vodonosni kompleks je sa pogodnim filtracionim odlikama i značajnim rezervama vode upotrebljive za piće. U prvi plan treba staviti kvalitet vode, najpre uzeti 2-3 uzorka iz postojećih bunara koje koriste naselja i uraditi kompletne hemijske analize. Ako su rezultati zadovoljavajući, nastaviti sa istraživanjima. Depresija Kovin-Dubovac računata je i ranije kao perspektivno izvorište za vodosnabdevanje većeg dela Banata, a i ja je forsiram u svojoj knjizi. Ovde su do dubine reda 70-80 metara nataloženi šljunkovi starijeg kvartara, transportovani pre desetak hiljada godina koritom Velike Morave u vreme topljenja lednika. Povoljna okolnost je što postoji značajan obim podataka ranijih istraživanja, koji su za izradu projekta neophodni. Za regionalni vodovodni sistem Banata potrebe u vodi su reda 2100-2300 l/s, a finansijska sredstva, koja su svakako visoka, treba da obezbede država i pokrajina, jer je važnije da ljudi imaju vodu da piju nego podizati razne građevine. Ako bi se radilo samo o Zrenjaninu, bio bi posebno interesantan rejon Žarkovca, kod Kovina, gde su bušenjem otkriveni šljunkovi velike debljine, pa bi se sa manjim brojem bušenih bunara obezbedile potrebne količine kvalitetne vode. Moram na kraju da kažem da sam mnogo radio po svetu, ali veliki grad, decenijama bez ispravne vode za piće, zaista nigde nisam video.