![\"\"](\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/DebataZr26052024I-1-1024x708.jpg\")
Aleksandra Tomani\u0107, izvr\u0161na direktorka Evropskog fonda za Balkan<\/strong>, zapitala se na po\u010detku da li bi ukidanje prava na okupljanje i prava na udru\u017eivanje izazvalo bilo kakav potres u na\u0161em dru\u0161tvu ili bi i to pro\u0161lo skoro neopa\u017eeno, kao \u0161to su pro\u0161li pokradeni izbori i razne druge negativne pojave i procesi. Treba nam dobar psiholog, da nam ka\u017ee \u0161ta se de\u0161ava, za\u0161to samo sle\u017eemo ramenima \u2013 rekla je Tomani\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ona je podsetila na problem s pija\u0107om vodom u Zrenjaninu, koji traje dve decenije, koji je osim zdravstvenog problema i jedna velika plja\u010dka gra\u0111ana, a zbog kojeg nije do\u0161lo do masovnijeg udru\u017eivanja koje bi rezultiralo adekvatnim pritiskom na donosioce odluka i re\u0161enjem problema, kao \u0161to se dogodilo u U\u017eicu.<\/p>\n\n\n\n Tomani\u0107 se prisetila da je Zrenjanin, kada je krenulo ludilo rata devedesetih, bio jedan od prvih gradova koji je imao antiratni pokret, a da je tri decenije posle toga ubijen u pojam. Klju\u010dno je pitanje kako animirati ljude, kako ponovo napuniti gradski trg kada slede\u0107i put dobijemo neku novu dozu otrova.<\/p>\n\n\n\n Na pitanje ima li dobrih primera u regionu, na koje bismo mogli da se ugledamo i na \u010dija iskustva bismo mogli da se oslonimo, Tomani\u0107 je odgovorila da ih nema ili bar ne dovoljno i da su tendencije lo\u0161e, \u010dak i u daleko razvijenijim demokratijama zapadne Evrope. Sam termin \u201eregionalna saradnja\u201c je vi\u0161e puta zloupotrebljen i ispra\u017enjen jer su politi\u010dki akteri vi\u0161e puta na raznim samitima javno potpisivali i obe\u0107avali saradnju, pomirenje, toleranciju, odgovornu politiku, a onda kada se vrate u svoje zemlje, nastavljali s nacionalisti\u010dkim, \u010dak \u0161ovinisti\u010dkim politikama, bez implementacije dogovorenog. Tako je, na primer, \u201ezelena agenda\u201c Berlinskog procesa iz 2020. godine ostala mrtvo slovo na papiru pa ovaj region i dalje ima najzaga\u0111eniji vazduh u Evropi, a takvi problemi se ne mogu re\u0161avati lokalno.<\/p>\n\n\n Zoran Gavrilovi\u0107, izvr\u0161ni direktor Biroa za dru\u0161tvena istra\u017eivanja BIRODI<\/strong>, rekao je da je udru\u017eivanje gra\u0111ana mogu\u0107e tamo gde postoji gra\u0111ansko dru\u0161tvo, a u Srbiji se aktivno radi na tome da se stvori zajednica, a ne dru\u0161tvo. Zajednica je asocijacija koja se zasniva na kolektivnim identitetima i da se njom lak\u0161e manipuli\u0161e, pojasnio je Gavrilovi\u0107. Taktika vlasti je da razvije kolektivni identitet koji treba da nas fokusira na pri\u010de o tome da li smo Srbi, pravoslavni, tradicionalni, umesto da vidimo koliko imamo lekara, kakav je polo\u017eaj nastavnika, kakvu vodu pijemo, da li se po\u0161tuju propisi. Trenutno od na\u0161e dece pravimo dobre vernike i jeftinu radnu snagu, idemo ka tome da svi postanu podanici i zato se moramo baviti obnovom javnosti i uspostavljanjem gra\u0111anskog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Migracioni procesi nam ne idu na ruku, oni od Srbije prave socijalnu deponiju, podru\u010dje u kojem dominiraju stari, korumpirani i bolesni. Uz to, Srbija kao kapitalisti\u010dka periferija ukida dr\u017eavu blagostanja, a bez nje nema ni vladavine prava, odnosno garantovanog prava na obrazovanje, le\u010denje, informisanje, kulturu.<\/p>\n\n\n\n Tri jaka \u201eigra\u010da\u201c spre\u010davaju formiranje gra\u0111anskog dru\u0161tva i uspostavljanje dr\u017eave, rekao je Gavrilovi\u0107. Prvi je krupni kapital, koji ovde \u017eeli teritoriju za rudarenje i prljavu tehnologiju, uz jeftinu i poslu\u0161nu radnu snagu. Drugi su politi\u010dki akteri, partije, koje \u017eele etno-nacionalisti\u010dku zajednicu i partokratiju. Tre\u0107i su oni stanovnici koji ne \u017eele da misle svojom glavom ili se svesno toga odri\u010du. O tome svedo\u010de i na\u0161a istra\u017eivanja koja pokazuju da polovina punoletnog stanovni\u0161tva Srbije misli da nije pametno govoriti ono \u0161to se misli.<\/p>\n\n\n\n Nepristajanje je klju\u010dna re\u010d u na\u0161oj borbi na ta tri fronta da bismo uspostavili dr\u017eavu i gra\u0111ansko dru\u0161tvo, jer nisu protivnici toliko jaki, koliko smo mi trenutno slabi i defanzivni, zaklju\u010dio je Gavrilovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Mirko Popovi\u0107 iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i \u017eivotnu sredinu RERI<\/strong> \u017eeleo je da \u201eunese malo optimizma\u201c u debatu pa je podsetio da su uprkos vrlo destimulativnim uslovima, uprkos tri decenije u\u017easne kampanje protiv nevladinih organizacija da su stranopla\u0107eni\u010dke, \u0161irom Srbije nastajala udru\u017eenja, i da su bar negde ostvarene mikro pobede, uglavnom iz defanzive, ali i na to treba biti ponosan. Popovi\u0107 je istakao potrebu za solidarno\u0161\u0107u unutar civilnog sektora, koje ima, ali bi mogla da bude jo\u0161 sna\u017enija. Kao drugi va\u017ean pojam istakao je profesionalni integritet u za\u0161titi javnog interesa, koji je zna\u010dajno uru\u0161en u Srbiji. Na kraju je identifikovao problem u medijima koji previ\u0161e prostora daju tabloidnim temama, u odnosu na su\u0161tinske. \u010cak i u nezavisnim medijima se previ\u0161e prostora daje onome \u0161to ne poma\u017ee javni interes, nego produbljuje podelu dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Na Popovi\u0107eve re\u010di se nadovezala Tomani\u0107 koja je podsetila da najvi\u0161e stranog novca dobija i tro\u0161i Vlada Srbije, a da su sredstva koja dobijaju nevladine organizacije zanemarljiva u odnosu na to. Gavrilovi\u0107 se slo\u017eio s tim da je uru\u0161en profesionalni integritet i da zato \u0107ute univerziteti i akademija nauka, sudije, profesori, advokati u situacijama kada bi morali da reaguju u odbrani javnog interesa. Povodom finansiranja iz inostranstva, Gavrilovi\u0107 ka\u017ee da je ono nu\u017eno zato \u0161to nevladine organizacije ne dobijaju sredstva iz dr\u017eavnog i lokalnih bud\u017eeta iako se bave poslovima od op\u0161teg interesa. Poslovanje je transparentno, proverljivo i predmet je stalnih provera, \u010dak i maltretiranja od strane dr\u017eavnih organa.<\/p>\n\n\n Debata je odr\u017eana u zrenjaninskom klubu ZONA dru\u0161tvenog dijaloga.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/DebataZr26052024II-1024x684.jpg\")
<\/figure><\/div>\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/DebataZr26052024III-1024x684.jpg\")