Kada je ukrajinska vojska pre tri nedelje ponovo zauzela Herson, \u010dinilo se da rat prelazi u zavr\u0161nu fazu koja bi se mogla okon\u010dati dovoljnim povla\u010denjem Rusije, \u0161to bi omogu\u0107ilo neku vrstu re\u0161enja putem pregovora.<\/p>\n\n\n\n
Ali ovakava o\u010dekivanja su se izjalovila zbog sve ve\u0107eg insistiranja Ukrajine da povrati sve teritorije koje je Rusija zauzela od 2015, uklju\u010duju\u0107i Krim. To bi podrazumevalo totalnu rusku kapitulaciju, \u0161to bi navelo Vladimira Putina da ozbiljno zapreti eskalacijom sukoba uz pretnju upotrebe oru\u017eja za masovno uni\u0161tenje.<\/p>\n\n\n\n
Zbog toga se \u010dini malo verovatnim da \u0107e pregovori uskoro zapo\u010deti \u2013 ali postoje i drugi na\u010dini ratovanja tokom zime, a nedavni razvoj doga\u0111aja ukazuje na jedan mogu\u0107i tok oru\u017eanog sukoba.<\/p>\n\n\n\n
Nakon povla\u010denja Rusije iz Hersona, pretpostavka je bila da \u0107e Kremlj u\u010dvrstiti svoje odbrambene polo\u017eaje, da \u0107e se vojska \u201cukopati\u201d tokom zime i zapo\u010deti proces priprema za prole\u0107nu ofanzivu slede\u0107eg marta. Umesto toga, Rusi su zapo\u010deli zna\u010dajnu ofanzivnu operaciju, uglavnom oko grada Bahmuta u Donjeckoj oblasti.<\/p>\n\n\n\n
Ruska vojska od maja ima zna\u010dajne snage raspore\u0111ene u tom podru\u010dju, ali je ostvarila ograni\u010dene uspehe, uz veliki broj poginulih i ranjenih vojnika. Ipak, poslednjih nedelja, posebno od gubitka Hersona, poslata su zna\u010dajna poja\u010danja, \u0161to je dovelo do nekih od najintenzivnijih borbi u celom ratu.<\/p>\n\n\n\n
Odlu\u010dan i neprekidan napad ruskih snaga suo\u010dio se sa sna\u017enom ukrajinskom odbranom, \u0161to je rezultiralo velikom brojem \u017ertava na obe strane.<\/p>\n\n\n\n
U izve\u0161taju ameri\u010dke \u0161tampe ovako je opisana scena tokom jednog dana borbi ranije ove nedelje: \u201eskoro sat vremena izgledalo je da broj \u017ertva na ukrajinskoj strani u isto\u010dnom gradu Bahmutu neprestano raste: vozila hitne pomo\u0107i, oklopni transporteri i privatna vozila neprestalno su dovozili ranjenike do jedine gradske vojne bolnice\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Iako ruske snage ne posti\u017eu zna\u010dajne uspehe i gubici im rastu, to ih nije odvratilo od daljih napada. Za\u0161to nastavljaju, nejasno je. Institut za prou\u010davanje rata isti\u010de: \u201eruski napori oko Bahmuta ukazuju na to da njihova vojska u osnovi nije uspela da izvu\u010de pouke iz prethodnih kampanja u kojima je bila koncentrisana na ciljeve od ograni\u010denog operativnog ili strate\u0161kog zna\u010daja, a imala je veliki broj \u017ertava\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Jedno od obja\u0161njenja je da postoji unutra\u0161nje rivalstvo unutar ruske vojske, sa mo\u0107nom frakcijom koja je odlu\u010dna da preuzme Bahmut \u0161to pre, verovatno pod velikim pritiskom Putina i njegovih ljudi kako bi se postigao nekakav rezultat. To mo\u017ee objasniti raspore\u0111ivanje pla\u0107enika iz grupe Vagner – ruske privatne vojne kompanije – u ovu oblast, s obzirom na to da se veruje da osniva\u010d grupe, Jevgenij Prigo\u017ein, ima liderske ambicije.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta god da je razlog, Putin o\u010digledno namerava da nastavi s ratom, iako se pokazalo da je on izuzetno skup, \u0161to pokazuje ne samo broj ljudi koji su ubijeni ili osaka\u0107eni, ve\u0107 i sama koli\u010dina upotrebljene vojne opreme.<\/p>\n\n\n\n
Tokom leta, na primer, ukrajinska vojska je svakodnevno ispaljivala do 7.000 artiljerijskih granata, dok su Rusi koristili preko 40.000, a sli\u010dan odnos je verovatno i danas. Ukrajinska vojska ima 350 modernih zapadnih artiljerijskih oru\u0111a, ali ih je tre\u0107ina u svakom trenutku van upotrebe, \u010desto zato \u0161to je cevi potrebno zameniti.<\/p>\n\n\n\n
Problem za Ukrajinu je \u0161to je ve\u0107ina zapadnih armija smanjila svoje zalihe oru\u017eja nakon zavr\u0161etka Hladnog rata, a najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d, Sjedinjene Dr\u017eave, prave samo 15.000 artiljerijskih granata mese\u010dno. Sada se SAD i mnogi saveznici u NATO-u bore da pove\u0107aju svoje zalihe, \u0161to \u0107e se pokazati veoma profitabilnim za kompanije koje se bave proizvodnjom oru\u017eja \u0161irom Zapada. \u0160vedska, na primer, ima novu vladu desnog centra koja pove\u0107ava vojnu potro\u0161nju za blizu 90 odsto u narednih sedam godina.<\/p>\n\n\n\n
Na samitu NATO-a u Bukure\u0161tu ove sedmice dogovoreno je pove\u0107anje zaliha oru\u017eja i dostavljanje zna\u010dajne pomo\u0107i Ukrajini kako bi ona, suo\u010dena sa ponovljenim ruskim raketnim napadima, obnovila svoju kriti\u010dnu infrastrukturu. Direktna vojna pomo\u0107 NATO-a Ukrajini ove godine je ve\u0107 prema\u0161ila 40 milijardi dolara, \u0161to je blizu celokupne godi\u0161nje potro\u0161nje Francuske na vojsku.<\/p>\n\n\n\n
To ne zna\u010di da \u0107e Ukrajina dobiti ono naoru\u017eanje koje tra\u017ei kako bi dobila rat, pogotovo zato \u0161to njena lista \u017eelja uklju\u010duje rakete zemlja-zemlja (ATACMS) \u2013 koje imaju mnogo ve\u0107i domet od onih koje trenutno koristi (HIMARS).<\/p>\n\n\n\n
Ali Ukrajina bi mogla da dobije predlo\u017eenu novu raketu koju \u0107e Boing sastaviti od postoje\u0107ih komponenti, a koja \u0107e imati ve\u0107i domet od onih koje sada koristi, ali kra\u0107i od ATACMS-a. Verovatno \u0107e dobiti i neophodno protivraketno naoru\u017eanje za upotrebu protiv naoru\u017eanih dronova i krstare\u0107ih raketa.<\/p>\n\n\n\n
Ono \u0161to bi zaista preokrenulo odnos snaga izme\u0111u zara\u0107enih strana u korist Ukrajine su rakete mnogo ve\u0107eg dometa i krstare\u0107e rakete, koje imaju domet 700 kilometara ili vi\u0161e (\u010dak i ATACMS ima domet samo do 300 kilometara). Ovakve rakete bi mogle da pogode vazdu\u0161ne baze unutar Rusije, koje se koriste za napade bombardera i za lansiranje projektila.<\/p>\n\n\n\n
Va\u0161ington je oprezan u vezi sa naoru\u017eanjem koje isporu\u010duje Kijevu, bez obzira na to koliko su sna\u017eni zahtevi, i izgleda da za to postoje tri razloga.<\/p>\n\n\n\n
Jedan je rizik da napredne tehnologije do\u0111u u ruke ruskih stru\u010dnjaka i da ih ovi mo\u017eda dostave Iranu. Drugi je strah od podsticanja Putina na eskalaciju, jer bi mu NATO, eventualnom isprukom ofanzivnog naoura\u017eanja Ukrajini obezbedio opravdanje za to. Tre\u0107e je gledi\u0161te \u2013 neprijatno uobi\u010dajeno u nekim desni\u010darskim i strate\u0161kim analiti\u010dkim krugovima SAD \u2013 da je najbolje da se rat nastavi godinama, ako je potrebno, \u0161to bi oslabilo Rusiju kao potencijalnu pretnju dugoro\u010dnim interesima SAD, posebno ako bi to ograni\u010dilo kapacitet budu\u0107eg kinesko-ruskog saveza.<\/p>\n\n\n\n
U prethodnoj kolumni pisao sam da su razgovori u naredna tri meseca malo verovatni, osim ako Putin nije pod ozbiljnim pritiskom \u2013 a odlu\u010dna ruska ofanzive oko Bahmuta je zna\u010dajna u tom kontekstu.<\/p>\n\n\n\n
Ova ofanziva sugeri\u0161e da Putin i dalje misli da zapadna posve\u0107enost Ukrajini mo\u017ee biti potkopana, zbog nesta\u0161ice energije i ekonomskih problema u ve\u0107em delu Evrope. Ako je to ta\u010dno, onda bi rat mogao godinama da traje kao sukob niskog nivoa.<\/p>\n\n\n\n
Ja\u010danje unutra\u0161nja opozicije i promena re\u017eima u Moskvi su i dalje mogu\u0107i. U svakom slu\u010daju, NATO \u2013 pod uticajem SAD \u2013 mo\u017ee krenuti ka usvajanju politike na dva koloseka koja bi uklju\u010divala pove\u0107anje civilne pomo\u0107i Ukrajini i sna\u017enu podr\u0161ku njenim odbrambenim sposobnostima. Cilj takve strategije je maksimiziranje ruskih \u017ertava na terenu i dalje slabljenje ruske ekonomije, a da pri tom Ukrajina ne bi mogla da prenese rat na samu Rusiju. Sva ubijanja bi bila u Ukrajini. To bi mogla biti brutalna, ali efikasna strategija za slabljenje Rusije kao dugoro\u010dne pretnje, ali cena koju bi platili Ukrajina i njen narod bi bila ogromna. Talibanima je trebalo dve decenije da iscrpe zapadne armije i nateraju ih na povla\u010denje, tako da takav oblik ratovanja te\u0161ko da predstavlja novinu.<\/p>\n\n\n\n