Godine 1978. kineski lider Deng Sjaoping najavio je da \u0107e njegova zemlja raskinuti s pro\u0161lo\u0161\u0107u. Posle decenija politi\u010dkih \u010distki, ekonomske autarhije i kontrole koja je gu\u0161ila dru\u0161tvo pod Mao Cedungom, Deng je po\u010deo da stabilizuje kinesku politiku, uklanjaju\u0107i zabrane privatnih preduze\u0107a i stranih investicija i daju\u0107i pojedincima ve\u0107u slobodu u svakodnevnom \u017eivotu. Ova promena, nazvana \u201ereforma i otvaranje\u201c, dovela je do pragmati\u010dne politike koja je pobolj\u0161ala odnose Pekinga sa Zapadom i izvukla stotine miliona Kineza iz siroma\u0161tva. Iako je Kina ostala autoritarna, Deng je delio vlast sa drugim vi\u0161im partijskim liderima \u2014 za razliku od Maoa. A kada je Deng oti\u0161ao sa vlasti, njegovi naslednici su nastavili uglavnom istim putem.<\/p>\n\n\n\n
Tokom Dvadesetog nacionalnog kongresa Komunisti\u010dke partije Kine (KPK) pro\u0161log meseca, kineski lider Si \u0110inping je definitivno zavr\u0161io Dengovu eru kineske politike. U mnogim aspektima, bilo je jasno da su \u201ereforma i otvaranje\u201c pri kraju na Devetnaestom kongresu stranke 2017. godine, kada je Si proglasio \u201enovu eru\u201c u kojoj \u0107e partija ispraviti ideolo\u0161ke i politi\u010dke \u201eneravnote\u017ee\u201c nasle\u0111ene od njegovih prethodnika. Dvadeseti partijski kongres dao je Siju tre\u0107i liderski mandat, \u0161to je bez presedana, i uklonio protr\u017ei\u0161ne zvani\u010dnike iz rukovodstva KPK. \u010cak je i uklonio svog prethodnika sa zasedanja. Posle skoro 44 godine, istorija \u0107e zabele\u017eiti da je upravo na ovom kongresu zavr\u0161ena Dengova reformisti\u010dkaj era. Hrabri novi etatisti\u010dki svet Si \u0110inpinga sada je u punoj snazi.<\/p>\n\n\n\n
To zna\u010di da stranci moraju ostaviti po strani udobne analiti\u010dke okvire koje su mnogi od njih koristili za analizu Kine u poslednje dve generacije. U ve\u0107ini zemalja, uklju\u010duju\u0107i mnoge na Zapadu, postoji predrasuda da kada kineski lideri upotrebljavaju ideolo\u0161ke terminime, to ne treba shvatiti ozbiljno ili da se ideologija isklju\u010divo odnosi na unutra\u0161nju politiku partije. Ali to vi\u0161e nije slu\u010daj. U \u010dasopisu Foreign Affairs neposredno pre kongresa stranke pisao sam : \u201ePod Sijem ideologija pokre\u0107e politiku \u010de\u0161\u0107e nego obrnuto\u201c. On je istinski vernik marksizma-lenjinizma, a njegov uspon predstavlja povratak na svetsku pozornicu \u201cideolo\u0161kog \u010doveka\u201d. Marksisti\u010dko-nacionalisti\u010dki ideolo\u0161ki okvir vra\u0107a partijsku kontrolu nad politikom i dru\u0161tvom i su\u017eava prostor za privatno neslaganje i li\u010dne slobode. Tako\u0111e, on donosi etatisti\u010dki pristup Pekinga ekonomskom upravljanju i njegovu sve asertivniju spoljnu i bezbednosnu politiku koja ima za cilj da promeni me\u0111unarodni status kvo.<\/p>\n\n\n\n
Si je iskoristio \u201eIzve\u0161taj o radu\u201c Dvadesetog kongresa partije (govor koji najvi\u0161i lider KPK dr\u017ei na svakom kongresu u kojem iznosi ideolo\u0161ka i politi\u010dka strate\u0161ka pravila za narednih pet godina) da poka\u017ee partiji i svetu da Kina sada ima integrisanu nacionalnu i me\u0111unarodnu viziju onoga \u0161to on naziva \u201emodernizacijom u kineskom stilu\u201c. Ova vizija poziva na odvajanje ekonomske modernosti od zapadnih politi\u010dkih i dru\u0161tvenih normi i osnovnih kulturnih vrednosti. Ona nudi novi me\u0111unarodni poredak usidren u kineskoj, a ne ameri\u010dkoj geopoliti\u010dkoj mo\u0107i. To uklju\u010duje stvaranje skupa institucija i normi koje su kompatibilne sa sopstvenim interesima i vrednostima Kine, a ne sa interesima Zapada. To je manihejski pogled na svet, koji suprotstavlja kinesku me\u0161avinu konfu\u010dijanskih i marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dkih vrednosti protiv liberalne demokratije i liberalnog internacionalizma Zapada i nekih (ali ne svih) zemalja iz ostatka sveta. Kao \u0161to je na kongresu jasno re\u010deno, Si \u017eeli da poka\u017ee da KPK pod njegovim vo\u0111stvom ima i smelost i kapacitet da ovu hrabru novu viziju preto\u010di u stvarnost.<\/p>\n\n\n\n
Pero i ma\u010d<\/p>\n\n\n\n
U Komunisti\u010dkoj partiji Kine re\u010di su va\u017ene. U\u010destalost sa kojom se razli\u010diti termini i fraze pojavljuju u glavnim izve\u0161tajima i govorima je kriti\u010dan interpretativni mehanizam koji i \u010dlanovi stranke i spoljni posmatra\u010di koriste da razaznaju promene opredeljenja rukovodstva. Maov \u010duveni napad na \u201eone na kapitalisti\u010dkom putu\u201c, na primer, bio je pra\u0107en velikom partijskom kampanjom za nacionalizaciju i njenim protivljenjem malim privatnim preduze\u0107ima. Ideolo\u0161ki spisi \u0110ijang Cemina o \u201etri predstavljanja\u201d \u2013 koji su uklju\u010divali potrebu da se upregnu \u201eproduktivne snage\u201d kineske ekonomije \u2013 bili su jasan signal partijskim liderima da dovedu privatne preduzetnike u partijske redove (\u0161to su oni tada i uradili).<\/p>\n\n\n\n
Sijeve fraze i izbor re\u010di imaju sli\u010dne posledice u stvarnom svetu. A Izve\u0161taj o radu na Dvadesetom kongresu KPK, koji je podneo Si, prepun je i novih i stalnih ideolo\u0161kih termina. Sve u svemu, oni ukazuju na to da KPK sada na razli\u010dite na\u010dine odmerava zna\u010daj ekonomije, nacionalne bezbednosti i nacionalisti\u010dki identitet zemlje. U Izve\u0161taju koji je podnet na \u010cetrnaestom partijskom kongresu, 1992. godine, kada je Deng jo\u0161 vladao, termin \u201eekonomija\u201c je upotrebljen 195 puta. U ovogodi\u0161njem izve\u0161taju ekonomija se pominje samo u 60 navrata. Dengova mantra o \u201ereformi i otvaranju\u201c pomenuta je 54 puta 1992. godine; na Dvadesetom partijskom kongresu ta sintagma je pomnuta samo u devet navrata. Termin \u201enacionalna bezbednost\u201c 1992. naveden je jednom, a kori\u0161\u0107en je samo \u010detiri puta u 2012. Ali na Devetnaestom kongresu stranke 2017. godine, prvom Sijevom kao lideru, termin je uoptrebljen 18 puta, a ove godine se pominje 27 puta. U me\u0111uvremenu, kineski izraz za mo\u0107nu dr\u017eavu, q<\/em>iangguo, <\/em>pojavljuje se 23 puta ove godine, u pore\u0111enju sa 19 u 2017. i samo dva u 2002. Sve u svemu, ove promene ukazuju na to da je KPK sada fokusirana na kineski nacionalizam i nacionalnu bezbednost. To predstavlja o\u0161tar raskid sa prethodnim re\u017eimima, koji su bili gotovo isklju\u010divo zaokupljeni ekonomskim razvojem.<\/p>\n\n\n\n Termin \u201emarksizam\u201c se tako\u0111e \u010desto pojavljuje u Izve\u0161taju iz 2022. godine, a prati ga diskurs koji sugeri\u0161e da Si \u017eeli sukob. Marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dki koncept \u201eborbe\u201c \u2013 tj. nastojanja da se nasilnim ili nenasilnim sredstvima razre\u0161i ono \u0161to marksisti-lenjinisti smatraju \u201eprotivure\u010dnostima\u201c u unutra\u0161njim i me\u0111unarodnim odnosima pominje se 22 puta. Po ideolo\u0161kom razumevanju, taj koncept ovla\u0161\u0107uje Sija da se uklju\u010di u razli\u010dite oblike konfrontacije kako bi unapredio svoju revolucionarnu stvar. A nakon izve\u0161taja lidera usledila je intenzivna propagandna kampanja, kako za javnu tako i za unutra\u0161nju partijsku upotrebu, o neophodnosti da se Kina pripremi za te\u0161ka vremena tako \u0161to \u0107e oja\u010dati svoj \u201eduh borbe\u201c. Ova borba nije ograni\u010dena na izazove KPK na doma\u0107em frontu ve\u0107 uklju\u010duje i potencijalne borbe unutar same stranke. Ona je usmerena i na izazove Kine \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n Sve ve\u0107e zalaganje za \u201eborbu\u201c je nagla\u0161eno Sijevom odlukom da novoizabrani Stalni komitet Politbiroa \u2013 najvi\u0161e politi\u010dko telo Kine \u2013 odvede u posetu Jananu nakon zavr\u0161etka kongresa. Ba\u0161 u Jananu je Mao bio baziran tokom prvog dela gra\u0111anskog rata protiv kineskih nacionalista i tokom ve\u0107eg dela rata protiv Japana. Tako\u0111e, tu je Mao sazvao Sedmi nacionalni partijski kongres 1945. godine, koji je potvrdio njegovo apsolutno vo\u0111stvo u KPK nakon njegove politi\u010dke borbe protiv strana\u010dkih protivnika tokom prethodne decenije. Taj sastanak je tako\u0111e bio prete\u010da drugog gra\u0111anskog rata KPK protiv kineske nacionalisti\u010dke vlade, koji se zavr\u0161io kada je antikomunisti\u010dki nacionalisti\u010dki vo\u0111a \u010cang Kaj \u0160ek pobegao na Tajvan sa ostacima svog re\u017eima. Politi\u010dke poruke Sijeve posete Jananu su, dakle, relativno jasne. Kao i Mao, Si je iza\u0161ao kao pobednik nakon decenije \u010desto nasilnih unutra\u0161njih sukoba u KPK i konsolidovao je svoju mo\u0107. A sada se priprema za obnovljenu dugoro\u010dnu borbu Kine protiv starog neprijatelja: separatista na Tajvanu.<\/p>\n\n\n\n KPK je ranije oklevala da prihvati bilo kakav rok za ponovno zauzimanje Tajvana. Sji je, nasuprot tome, izjavio da je preuzimanje Tajvana klju\u010dno za kinesko \u201enacionalno podmla\u0111ivanje\u201c i da taj cilj treba da bude ostvaren do 2049. Sjijevi prethodnici tokom perioda reformi i otvaranja verovali su da, ako Kina \u017eeli da se ekonomski razvija, ona mora odr\u017eavati dobre odnose sa ostatkom sveta. Zbog toga nikada nisu imali nameru da se bore za zauzimanje ostrva. Prethodni izve\u0161taji partijskih kongresa sadr\u017eali su standardnu formualciju o \u201emiru i razvoju\u201c kao glavnim vrednostima modernog vremena, \u0161to je signaliziralo da Kina nije izlo\u017eena bilo kakvoj pretnji od velikog rata i da bi stoga ekonomski razvoj mogao da bude glavni prioritet. Po\u010dev\u0161i od 2002. godine, izve\u0161taji su tako\u0111e rutinski objavljivali da se Kina nalazi u \u201eperiodu strate\u0161kih mogu\u0107nosti\u201c ili zhanlue jiyuqi.<\/em> To je fraza koja ukazuje da su vojna anga\u017eovanja Sjedinjenih Dr\u017eava na Bliskom istoku oslobodila Kinu me\u0111unarodnih pritsaka i obezbedila joj vi\u0161e prostora da se u potpunosti fokusira na brzi razvoj.<\/p>\n\n\n\n Nijedan od ovih standardnih izraza se ne pojavljuje u Izve\u0161taju iz 2022. Umesto toga, dokument opisuje \u201ete\u0161ku i slo\u017eenu me\u0111unarodnu situaciju\u201c u kojoj KPK mora biti \u201espremna za opasnosti u miru\u201c. Tako\u0111e se ka\u017ee da bi Kina trebalo da se priprema za \u201eopasnu oluju\u201c, ili jingtaohailang<\/em>. Ovogodi\u0161nji izve\u0161taj isti\u010de da je \u201enacionalna bezbednost\u201c \u201etemelj nacionalne obnove\u201c. Si je iskoristio izve\u0161taj da bi u njega uneo svoje ranije izjave o potrebi za \u201epotpunom bezbednosnom\u201c agendom kako bi se osiguralo da zemlja ima ideolo\u0161ku, politi\u010dku, ekonomsku i strate\u0161ku bezbednost. Zaista, on poziva na \u201esekuritizaciju\u201c prakti\u010dno svakog aspekta dru\u0161tva. Tako\u0111e je uputio partiju da primeni ovaj koncept potpune bezbednosti u svim oblastima unutra\u0161njeg \u017eivota stranke. \u010cini se da Si signalizira da KPK i kineska Narodnooslobodila\u010dka armija sada moraju biti spremne za veliki rat. A na doma\u0107em planu, to zna\u010di dr\u017eanje kineskog naroda pod jo\u0161 stro\u017eim nadzorom i kontrolom.<\/p>\n\n\n\n Ozbiljno i doslovno<\/p>\n\n\n\n Pored ovih velikih ideolo\u0161kih promena Dvadeseti partijski kongres obele\u017eio je niz zna\u010dajnih politi\u010dkih i kadrovskih promena. Partijskim ustavom u\u010dvr\u0161\u0107ena je pozicija Sija kao \u201eglavnog lidera Centralnog komiteta\u201c i proglasila \u201eMisao Si \u0110inpinga o socijalizmu sa kineskim karakteristikama u novoj eri \u201c za \u201enovi marksizam XXI veka\u201c. Uklonjeno je vi\u0161e reformisti\u010dki orijentisanih partijskih zvani\u010dnika koji se ponekad nisu slagali sa Sijem, kao \u0161to su premijer Li Ke\u0107ijang i Vang Jang, iz Stalnog komiteta Politbiroa, a reformista Hu \u010cunhua je uklonjen iz \u0161ireg Politbiroa\u2014iako niko od njih nije dostigao starosnu granicu za odlazak u penziju od 68 godina. Kongres je, me\u0111utim, dozvolio drugim, politi\u010dkim lojalnim kadroivma, koji imaju vi\u0161e godina od starosne granice za odlazak u penziju da ostanu na polo\u017eajima. (Jedan od njih, Zhang Ioukia, potpredsednik Centralne vojne komisije, ve\u0107 ima 72 godine.) I dok je jo\u0161 uvek nejasno za\u0161to je Hu \u0110intao, Sjijev neposredni prethodnik, izba\u010den sa zasedanja \u2013 incident snimljen na video snimku je poslednjih nedelja beskrajno analiziran \u2014 jasno je da je Hu bio nezadovoljan \u0161to su njegovi reformisti\u010dki \u0161ti\u0107enici po kratkom postupku otpu\u0161teni iz centralnog rukovodstva zemlje. S obzirom na precizan program tog dana, \u010din u kome je Hua najuren sa bine bio je bogat simbolikom. Kina pod Sijem je sada u velikoj meri predstava sa samo jednim glumcem.<\/p>\n\n\n\n Politi\u010dka konsolidacija nije jedini na\u010din na koji Si reprodukuje delove maoisti\u010dke doktrine. On tako\u0111e namerava da preorijenti\u0161e kinesku ekonomiju od tr\u017ei\u0161nog kapitalizma i vrati je ka etatizmu rehabilitacijom dr\u017eavnih preduze\u0107a i ozna\u010davanjem dr\u017eave kao primarnog pokreta\u010da tehnolo\u0161kih inovacija. Idu\u0107i tim putem Si je upumpao stotine milijardi dolara u ionako ogromne dr\u017eavne \u201efondove za usmeravanje\u201c za specifi\u010dne tehnologije kao \u0161to su poluprovodnici. (Sjedinjene Dr\u017eave su sledile taj primer utv\u0111ivanjem sopstvene industrijske politike dono\u0161enjem Zakona o podsticajima za proizvodnju poluprovodnika i razvoj nauke iz 2022). Sijev marksisti\u010dki ekonomski zaokret je nagla\u0161en u njegovom izve\u0161taju o radu koji isti\u010de potrebu za \u201ezajedni\u010dkim prosperitetom\u201c i u njegovoj direktivi da Kina prona\u0111e na\u010dine da \u201ereguli\u0161e mehanizme akumulacije bogatstva\u201c.<\/p>\n\n\n\n U Izve\u0161taju o radu se navodi da se od \u010dlanova partije sada tra\u017ei da \u201eshvate i pogled na svet i metodologiju marksizma-lenjinizma\u201c i primene \u201eanaliti\u010dka sredstva dijalekti\u010dkog i istorijskog materijalizma\u201c da bi razumeli \u201evelike izazove vremena\u201c. U\u010dvr\u0161\u0107uju\u0107i jo\u0161 jednom ovaj tradicionalni marksisti\u010dki ontolo\u0161ki i epistemolo\u0161ki okvir za razumevanje sveta i reagovanje na zbivanja u njemu, Si je tako\u0111e pozvao partiju da \u201erazvije novi oblik ljudske civilizacije\u201c. To se sada prote\u017ee i na kinesku spoljnu politiku, u kojoj Peking sve slobodnije koristi pritisak i silu. Na kongresu, Si je obe\u0107ao \u201epove\u0107anje kapaciteta za vojsku sposobnu da pobe\u0111uje \u201c, \u201epove\u0107anje udela novih borbenih sredstava\u201d i vi\u0161e \u201estvarne borbene obuke\u201c. U novoj i posebno uznemiruju\u0107oj formulaciji, on je u svom izve\u0161taju o radu izjavio da je njegova administracija \u201eodlu\u010dno re\u0161ena da usmeri pa\u017enju cele vojske na pripremu za rat\u201c. On je rekao da je Peking \u201ekoordinirao napore za ja\u010danje vojne sile u svim pravcima i domenima\u201c.<\/p>\n\n\n\n Ove ideolo\u0161ke promene, prate\u0107a politi\u010dka retorika i rezultiraju\u0107i novi politi\u010dki pravci jasno pokazuju da se Kina sada odvaja od decenija politi\u010dkog, ekonomskog i spoljnopoliti\u010dkog pragmatizma i prilago\u0111avanja. Sijeva Kina je uporna. On je manje suptilan od svojih prethodnika, a njegov ideolo\u0161ki plan za budu\u0107nost sada jo\u0161 nije u dovoljnoj meri uo\u010den. Pitanje za sve je da li \u0107e njegovi planovi prevladati ili \u0107e uzrokovati politi\u010dka protivljenja, kako u zemlji tako i u inostranstvu, koja \u0107e voditi aktivnom otporu Sijevoj viziji Kine i sveta. Ali opet, kao prakti\u010dan marksisti\u010dki dijalekti\u010dar, Si \u0110inping verovatno ve\u0107 i\u0161\u010dekuje taj odgovor i priprema sve kontramere koje bi tada bile opravdane.<\/p>\n\n\n\n