Nezavisna dr\u017eava Hrvatska koju je 10. aprila 1941. godine osnovao fa\u0161isti\u010dki Usta\u0161ki hrvatski oslobodila\u010dki pokret (Usta\u0161ki pokret), uglavnom je poznata po dve stvari: brutalnoj i krvavoj prirodi vladavine i kampanji genocida koju je vodila protiv manjina, prvenstveno autohtonog srpskog stanovni\u0161tva, kao i Jevreja i Roma. Rasna politika i re\u0161avanje srpskog i jevrejskog pitanja bili su u sredi\u0161tu dr\u017eavnog \u017eivota i gotovo svaki aspekt nacionalnog \u017eivota, uklju\u010duju\u0107i kulturnu politiku, dru\u0161tveni sistem i ekonomiju, bio je ili upu\u0107en ili usmeren ka njihovom re\u0161avanju. Usta\u0161ki vrh, dr\u017eavni planeri i ve\u0107ina partijskih teoreti\u010dara smatrali su da se odr\u017eiva hrvatska dr\u017eava mo\u017ee ostvariti samo iskorenjivanjem Srba. Paradoksalno, me\u0111utim, kampanje masovnog ubijanja, deportacije, prisilne asimilacije i zatvaranja u koncentracione logore umnogome su doprinele nestabilnosti i kona\u010dnom uni\u0161tenju te dr\u017eave. Spontana oru\u017eana pobuna me\u0111u Srbima kao reakcija na genocid \u010dinila je sr\u017e partizanskog ustanka protiv nove dr\u017eave u kojoj je u\u010destvovao i sve ve\u0107i broj Hrvata, \u0161to je dovelo do zbacivanja usta\u0161tva i propasti usta\u0161ke dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010deci Usta\u0161kog pokreta<\/p>\n\n\n\n
Usta\u0161ki pokret formirali su negde po\u010detkom 1930-ih kao Usta\u0161ko-hrvatsku revolucionarnu organizaciju (UHRO) Ante Paveli\u0107, advokat i poslanik u jugoslovenskoj skup\u0161tini radikalne nacionalisti\u010dke Hrvatske stranke prava (HSP) i novinar HSP Gustav Per\u010dec. Organizacija, koja je osnovala niz kampova za obuku terorista, uglavnom u Italiji, bila je posve\u0107ena \u201eoslobo\u0111enju\u201c Hrvatske od Kraljevine Jugoslavije i osnivanju velike Hrvatske koja bi obuhvatala najmanje Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srem. Naziv organizacije i njenih \u010dlanova \u2013 usta\u0161e nastao je od srpskohrvatske re\u010di za buntovnika. Amblem bombe koja eksplodira simbolizovao je usta\u0161ku revolucionarnu pobunu protiv jugoslovenske dr\u017eave. Iako su usta\u0161ke propagandne bro\u0161ure i novine bile dvosmislene po nacionalnom pitanju, ve\u0107ina usta\u0161a se slagala da \u0107e u budu\u0107oj hrvatskoj dr\u017eavi srpska manjina biti uklonjena. Nasuprot tome, muslimani u Bosni su progla\u0161eni hrvatskom \u201ekrvnom bra\u0107om\u201c. Usta\u0161ki pokret nastao je tobo\u017ee kao odgovor na uvo\u0111enje monarhisti\u010dke diktature od strane jugoslovenskog kralja Aleksandra, nakon ubistva vo\u0111e Hrvatske selja\u010dke stranke (HSS) Stjepana Radi\u0107a u jugoslovenskoj skup\u0161tini 20. juna 1928.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107ina usta\u0161a u kampovima za obuku sa Paveli\u0107em i Per\u010decom bili su radnici, seljaci i pomorci, ali je postojao i intelektualniji \u201edoma\u0107i\u201d ogranak usta\u0161kog pokreta koji su predvodili studenti Hrvatskog sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu. Uz to, postojala je i \u0161ira grupa radikalno-desni\u010darskih i separatisti\u010dkih intelektualaca, umetnika, nau\u010dnika i pisaca koji formalno nisu bili deo usta\u0161kog pokreta, ali koji su delili njegovu viziju autoritarne, etni\u010dki \u010diste velike Hrvatske. Ovi intelektualci \u0107e kasnije postati izuzetno uticajni u kulturnoj, socijalnoj, ekonomskoj i rasnoj politici dr\u017eave. U me\u0111uvremenu su mladi usta\u0161ki intelektualci pod vo\u0111stvom Mladena Lorkovi\u0107a i Branimira Jeli\u0107a, obojica doktorandi, osnovali kancelariju u Berlinu. Studenti iz hrvatskih porodica u dijaspori u Nema\u010dkoj, kao \u0161to su Teodor Uzorinac i Fric Valjavec, nisu formalno bili deo usta\u0161kog pokreta, ali su zahvaljuju\u0107i svojim pozicijama u raznim nacionalsocijalisti\u010dkim istra\u017eiva\u010dkim centrima uticali da hrvatski nacionalizam zadobije nacisti\u010dke osobine. Do kasnih 1930-ih, usta\u0161ke ideje postaju sve sna\u017enija i me\u0111u nekim pripadnicima hijerarhije Katoli\u010dke crkve u Hrvatskoj, ali posebno me\u0111u seoskim sve\u0161tenicima i franjevcima, kao i mladim katoli\u010dkim intelektualcima i katoli\u010dkim omladinskim organizacijama. Tokom 1930-ih, nekoliko usta\u0161a-emigranata vratilo se u domovinu da vr\u0161e teroristi\u010dke napade, \u010desto napadaju\u0107i jugoslovenske institucije kao \u0161to su zgrade Sokola i \u017eandarmske stanice. Vozovi i infrastrukturni objekti tako\u0111e s bili mete. Ilegalni pripadnici usta\u0161kog pokreta koji su ostali u Jugoslaviji ponekad su vr\u0161ili napade na institucije ili planirali atentate na pojedince povezane sa jugoslovenskim re\u017eimom.<\/p>\n\n\n\n
Sve do sredine 1930-ih, fokus radikalnog nacionalizma bio je \u201eproblem\u201d srpske manjine. Me\u0111utim, krajem 1930-ih antisemitizam po\u010dinje da zauzme istaknuto mesto u u knji\u017eevnim delima i u politi\u010dkoj publicistici, jer su Jevreji identifikovani sa odr\u017eavanjem jugoslovenske dr\u017eave. Eseji u intelektualnim \u010dasopisima su tako\u0111e usvojili nacionalsocijalisti\u010dke ideje o ekonomiji, dr\u017eavi i rasnoj nauci.<\/p>\n\n\n\n
Usta\u0161ki vrh i njegova baza ostali su u Italiji. Sporazumom Cvetkovi\u0107-Ma\u010dek iz avgusta 1939. stvorena je Banovina Hrvatska. Dozvoljen je povratak oko 200 usta\u0161kih emigranata, ali ne i rukovodstva. Do 1940. regrutovano je oko 2.000 novih \u010dlanova i pove\u0107no je suprotstavljanje Sporazumu i hrvatskom banu Ivanu \u0160uba\u0161i\u0107u, koji je slu\u017eio u srpskoj vojsci na Solunskom frontu. HSS, sa svojim vo\u0111om Vladkom Ma\u010dekom kao potpredsednikom u novoj jugoslovenskoj sporazuma\u0161koj vladi stekli su kontrolu nad unutra\u0161njom administracijom banovine. <\/strong>HSS-ov re\u017eim se ubrzo suo\u010dio sa ekonomskim problemima i rastu\u0107im komunisti\u010dkim uticajem, kao i sa izazovom usta\u0161a i njihovih teroristi\u010dkih napada. U decembru 1940. godine banovinska policija uhapsila je jedan broj usta\u0161kih aktivista. Do 1941. \u0161ira narodna podr\u0161ka usta\u0161ama ostala je ograni\u010dena, ali je nastavila da raste na zagreba\u010dkom univerzitetu, gde su neki od njegovih \u010dlanova zagovarali nacisti\u010dku ideologiju i antisemitizam, kao i na novim teritorijama Banovine sa me\u0161ovitim hrvatsko-srpskim stanovni\u0161tvom. U martu i aprilu 1941. do\u0161lo je do vojnog pu\u010da u Beogradu, a potom i do napada sila Osovine i brzog poraza jugoslovenske vojske. Prvo su Ma\u010dek, a potom i ma\u0111arski re\u017eim odbili nacisti\u010dku ponudu da formiraju novu vladu Hrvatske. Usta\u0161ko vodstvo u Italiji je spremno prihvatilo poziv i vratilo se u Zagreb.<\/p>\n\n\n\n Nova dr\u017eava, rasni zakoni i \u201erevolucija krvi\u201c<\/p>\n\n\n\n Nezavisnu Dr\u017eavu Hrvatsku 10. aprila 1941. zvani\u010dno je proglasio Slavko Kvaternik, koji je ubrzo postao komandant hrvatskih oru\u017eanih snaga. Nekoliko dana kasnije vratio se Paveli\u0107 i, kao poglavar usta\u0161kog pokreta, proglasio se za poglavnika nove dr\u017eave, formalno zaklev\u0161i svoju vladu. Jedan od prvih \u010dinova usta\u0161kog pokreta nakon dolaska na vlast bilo je uvo\u0111enje niza rasnih zakona protiv Jevreja i Roma. Romi su pre 1941. godine jedva bili zastupljeni u usta\u0161koj rasnoj propagandi, ali nakon osnivanja nove dr\u017eave, partijske novine po\u010dele su da ih povezuju sa ne\u010distim navikama, nomadskim na\u010dinom \u017eivota i kriminalom u gradovima. Zajedno sa Jevrejima, oni su definisani kao nearijevski narod prema rasnom zakonodavstvu dr\u017eave. Krajem aprila 1941. godine doneta su dva zakona: o rasnoj pripadnosti i o za\u0161titi i \u010dasti arijevske krvi hrvatskog naroda. Ti zakoni u velikoj meri bili su kopija Nirnber\u0161kih zakona. Pema zakonima Jevreji i nearijevci bili su svi pripadnici dr\u017eave sa tri pretka drugog kolena (u nekim slu\u010dajevima sa oba roditelja), dok su pripadnici hrvatske dr\u017eave sa samo jednim jevrejskim pretkom mogli dobiti puno hrvatsko dr\u017eavljanstvo. Za Rome i Sinte, zakoni su bili jo\u0161 stro\u017ei, defini\u0161u\u0107i kao Rome svakoga ko je imao najmanje dva romska pretka drugog kolena. Ovi rasni zakoni dopunjeni su zakonom o dr\u017eavljanstvu koji je kao dr\u017eavljanina definisao dr\u017eavnog pripadnika arijevskog porekla koja nije radio protiv \u201eoslobodila\u010dkih te\u017enji\u201c hrvatskog naroda i koji je bio spreman da slu\u017ei hrvatskoj dr\u017eavi i narodu. Za razliku od pripadnika dr\u017eave, samo dr\u017eavljanin je bio nosilac politi\u010dkih prava. To je zna\u010dilo da oni pripadnici dr\u017eave koji se ne smatraju arijevcima ili koji nisu definisani kao dr\u017eavljani nemaju zakonsku za\u0161titu i mogu biti proganjani. Jevreji su morali da se registruju kod vlasti i da nose \u017eutu zvezdu na ruci i na le\u0111ima koja ozna\u010dava njihovo jevrejsko poreklo. Prodavnice u vlasni\u0161tvu Jevreja morale su biti ozna\u010dene na sli\u010dan na\u010din, dok su sve dr\u017eavne institucije morale da popune upitnike za sve zaposlene sa detaljima ne samo o njihovom rasnom poreklu, ve\u0107 i o njihovom \u201carijevskom \u201epona\u0161anju\u201c. Zakonom o rasnoj pripadnosti pri Ministarstvu unutra\u0161njih poslova osnovan je Rasno-politi\u010dki komesarijat za odlu\u010divanje o grani\u010dnim slu\u010dajevima i izuzecima od zakona. Jedna od novina zakona bila je da neko ko je klasifikovan kao nearijevac i koji mo\u017ee da doka\u017ee da je u\u010dinio ne\u0161to \u201ezaslu\u017eno\u201c za hrvatski narod mo\u017ee da se kod Ministarstva unutra\u0161njih poslova prijavi za status \u201epo\u010dasnog arijevca\u201c. Tokom prole\u0107a i leta 1941, hiljade Jevreja i mali broj Roma su se prijavili za po\u010dasni arijevski status. Me\u0111utim, osim nekoliko istaknutih pristalica usta\u0161kog pokreta i supruga vode\u0107ih usta\u0161a, ve\u0107ina ovih molbi je odbijena; \u010dak i me\u0111u onima koji su dobili po\u010dasni arijevski status, mnogi su na kraju uhap\u0161eni i deportovani u logor Jasenovac-Stara Gradi\u0161ka gde su ubijeni. Antisemitski ton je bio nagla\u0161en u prvih nekoliko nedelja postojanja dr\u017eave kada je Andrija Artukovi\u0107, ministar unutra\u0161njih poslova, izjavio da \u0107e jevrejsko pitanje biti \u201ejo\u0161 radikalnije re\u0161eno\u201d u hrvatskoj dr\u017eavi nego \u0161to je to bilo \u010dak i u nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj. Tre\u0107im zakonom, Zakonskom o za\u0161titi arijevske krvi i \u010dasti hrvatskog naroda, zabranjeno je Jevrejima bilo kakvo u\u010de\u0161\u0107e u dru\u0161tvenom, omladinskom, sportskom i kulturnom \u017eivotu hrvatskog naroda.<\/p>\n\n\n\n Represija nad Jevrejima po\u010dela je skoro odmah posle progla\u0161ena nove dr\u017eave. U Zagrebu je 10-11. aprila 1941. uhap\u0161ena grupa uglednih Jevreja i zatvorena kako bi se iznudila otkupnina. Isto se dogodilo u Osijeku 13. aprila gde je hrvatska i folksdoj\u010derska rulja spalila sinagogu i jevrejsko goroblje. Sinagoge \u0161irom dr\u017eave su uni\u0161tene izme\u0111u 1941. i 1942. uklju\u010duju\u0107i sefardsku sinagogu Il Kal Grandi u Sarajevu (koju su uni\u0161tili njema\u010dki vojnici i njihove usta\u0161ke pristalice ubrzo nakon \u0161to su u\u0161li u grad 15. aprila 1941.) i sinagogu u Zagrebu koja je je sru\u0161ena ciglu po ciglu od oktobra 1941. do aprila 1942. po nalogu usta\u0161kog na\u010delnika Ivana Vernera. Jedno od prvih masovnih hap\u0161enja Jevreja dogodilo se po\u010detkom maja 1941. godine kada je usta\u0161ka policija u Zagrebu uhapsila 165 jevrejskih mladi\u0107a, od kojih su mnogi bili \u010dlanovi sportskog kluba Makabi, i deportovala ih u koncentracioni logor Danica u Koprivnici i odatle u koncentracioni logor Jadovno kod Gospi\u0107a gde su svi osim trojice ubijeni. U maju i junu te godine usta\u0161ke vlasti osnivaju logore za Jevreje koji su u Hrvatsku do\u0161li kao izbeglice krajem 1930-ih i po\u010detkom 1940-ih, kao i za Jevreje iz Biha\u0107a, Karlovca, Sarajeva, Vara\u017edina, Bjelovara i drugih gradova. Neki od ovih Jevreja, posebno izbeglice, odmah su ubijeni, ali je ve\u0107ina, uklju\u010duju\u0107i veliki broj dece, deportovana u Jadovno gde su likvidirani. Druge jevrejske institucije, osim onih iz jevrejske zajednice, nasilno su zatvorene, a dva dr\u017eavna jevrejska fudbalska tima u Zagrebu i Osijeku zabranjena su.<\/p>\n\n\n\n Paradoksalno, iako Srbi nisu bili podvrgnuti rasnim zakonima, oni su verovatno bili \u017ertve najte\u017ee represije u periodu formiranja dr\u017eave. Teror nad Srbima brzo je postao sistem za sebe. Samo nedelju dana nakon uspostavljanja dr\u017eave 17. aprila 1941. godine, donet je zakon kojim se stvara pravni osnov za hap\u0161enje, zatvaranje i streljanje uglednih Srba. Zakonskom o odbrani dr\u017eave propisano je da \u0107e svako ko je uvredio \u201e\u010dast ili vitalne interese hrvatskog naroda ili na bilo koji na\u010din ugrozio opstanak NDH, makar i poku\u0161ajem\u201d biti smatran krivim i mogao je biti osu\u0111en na smrt. Ve\u0107ina ovakvih su\u0111enja vo\u0111ena je pred novim vanrednim sudovima, a kasnije i pred vanrednim mobilnim sudovima, kojima su uglavnom predsedavali usta\u0161ke sudije ili fanati\u010dni partijski aktivisti. Oni koji su progla\u0161eni krivima su, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, osu\u0111eni na smrt, s tim da je kazna morala biti izvr\u0161ena ne du\u017ee od tri sata nakon izricanja kazne. Sudovi nisu ka\u017enjavali isklju\u010divo Srbe, ve\u0107 i Jevreje i Rome, dok su Hrvati tako\u0111e mogli biti izvedeni pred sud za krivi\u010dna dela, od obavljanja abortusa do gomilanja osnovnih potrep\u0161tina. Me\u0111utim, Srbi su bili glavna meta i oni su \u010dinili ogromnu ve\u0107inu \u017ertava. U prvih nekoliko meseci postojanja dr\u017eave, usta\u0161ki ministri i partijski lideri odr\u017eali su niz skupova na kojima su direktno pretili Srbima. Na primer, Milovan \u017dani\u0107, predsednik Zakonodavnog ve\u0107a, izjavio je na mitingu 6. \u200b\u200bjuna da su Srbi do\u0161li u Hrvatsku kao \u201eimigranti\u201c i \u201era\u0161irili se kao je\u017eevi\u201c i da \u0107e sada morati da odu. \u201eOvo je hrvatska zemlja i nikoga drugog, i nema metoda koje ne\u0107emo upotrebiti da bismo ovu zemlju u\u010dinili istinski hrvatskom i o\u010distili je od svih Srba koji su nas vekovima ugro\u017eavali i koji bi to ponovo u\u010dinili prvom prilikom.\u201d Pre toga, na mitingu u Sanskom Mostu, u Bosni, 30. maja 1941, Viktor Guti\u0107, partijski \u0161ef u Bosanskoj Krajini, rekao je svojim sledbenicima da je \u201eobjavio drasti\u010dne propise za potpuno ekonomsko uni\u0161tenje (Srba) i da \u0107e uslediti novi za njihovo potpuno istrebljenje\u201c. Pozvao je svoje sledbenike da ih “uni\u0161te gdje god ih na\u0111u” kako bi zauvek nestali iz Hrvatske. Istovremeno, donete su i prve zakonodavne mere za masovno proterivanje srpskih civila u Srbiju. Zakon iz aprila 1941, na primer, nalo\u017eio je deportaciju Srba koji su se kao dobrovoljci nastanili u Hrvatskoj posle 1918. i konfiskaciju njihove imovine i imanja. U nekim krajevima kao \u0161to je Bosanska Krajina, usta\u0161ki zvani\u010dnici su naredili hitno proterivanje Srba i Crnogoraca koji su se na tom podru\u010dju naselili posle 1918. godine i pre objavljivanja zakona, \u0161to ukazuje da je op\u0161ti plan za proterivanje Srba dogovoren unutar usta\u0161kog pokreta \u010dak i pre nego \u0161to je do\u0161ao na vlast 1941.<\/p>\n\n\n\n Ekonomsko uni\u0161tenje \u201enepo\u017eeljenih elemenata\u201c<\/p>\n\n\n\n Usta\u0161ka strategija prema Srbima, Jevrejima i Romima pratila je obrazac ve\u0107ine genocida: prvo su \u017ertve bile izolovane, zatim li\u0161ene svih sredstava za samostalnu egzistenciju i na kraju etni\u010dki o\u010di\u0161\u0107ene ili, \u010de\u0161\u0107e, ubijane. Jedan od prvih akata u ovoj op\u0161toj politici bio je niz naredbi koje su objavili Ravnateljstvo usta\u0161ke policije u Zagrebu i podru\u010dni usta\u0161ki redarstvenici u drugim gradovima kojima se Srbima i Jevrejima nare\u0111uje da se presele u odre\u0111ene delove gradova. Za njih su va\u017eili strogi policijski \u010das i propisi o tome gde i kada mogu da kupuju ili budu napolju. Iako je policjski \u010das va\u017eio i za Hrvate, ta mera je, kad se odnosila na Srbe i Jevreje, imala za cilj da ih odvoji od \u0161ire hrvatske populacije i bila je pra\u0107ena raznim poku\u0161ajima da se spre\u010di me\u0111usobno op\u0161tenje Srba, Jevreja i Hrvata. Osim toga, usta\u0161ke vlasti su uvele ekonomske mere za osiroma\u0161enje srpske i jevrejske zajednice. Nakon uspostavljanja nove dr\u017eave, skoro svi zaposleni Jevreji i Srbi otpu\u0161teni su iz policije, administracije, privrede i obrazovanja. Osnovne dr\u017eavne slu\u017ebe sa mnogo zaposlenih, kao \u0161to su zdravstvo i pravosu\u0111e, bile su obavezne da Ministarstvu unutra\u0161njih poslova podnesu spiskove svih zaposlenih Srba i Jevreja radi otpu\u0161tanja. S obzirom na nedostatak stru\u010dnih kadorva, naro\u010dito u zdravstvu, to se u praksi nije uvek de\u0161avalo i neki su uspeli da zadr\u017ee svoje pozicije. U drugim slu\u010dajevima, Srbe i Jevreje koji su se nalazili na upravlja\u010dkim polo\u017eajima u dr\u017eavnim preduze\u0107ima denuncirale su u nacionalnim novinama njihove kolege, \u0161to je bio siguran znak da \u0107e uskoro biti smenjeni. Ministarstvo za socijalno staranje i zadruge je 23. maja 1941. godine izdalo propis prema kome su privatni poslodavci mogli otpustiti svoje zaposlene uz otkazni rok od jednog meseca i dvomese\u010dnu platu ako, po mi\u0161ljenju poslodavca, nisu ispunili svoje du\u017enosti. Zvani\u010dno, ovaj propis je predstavljen kao sredstvo za pove\u0107anje ekonomske efikasnosti u privatnom sektoru. Me\u0111utim, svrha je bila da rukovodioci preduze\u0107a otupuste svoje zaposlene, \u201cstrane elemente\u201d, odnosno Srbe, Jevreje, Rome i druge nehrvate. Iako su neki poslodavci pogre\u0161no shvatili zna\u010denje zakona i umesto toga otpu\u0161tali lo\u0161e radnike Hrvate, zakon je uglavnom efikasno primenjen, pra\u0107en denuncijacijama u preduze\u0107ima. Namera je bila da se upra\u017enjena radna mjesta popune hrvatskim radnicima, \u010dime bi se preduze\u0107a o\u010distila od \u201estranog\u201d uticaja i obezbedila puna zaposlenost. Masovno otpu\u0161tanje srpskih, jevrejskih i romskih radnika dovelo je do njihovog skoro trenutnog osiroma\u0161enja, pogor\u0161anog konfiskacijom srpskih i jevrejskih bankovnih ra\u010duna i plja\u010dkanjem sefova. Istovremeno, Ministarstvo za ekonomsko planiranje \u2013 Ured za privrednu obnovu (kasnije preimenovana u Dr\u017eavnu direkciju za privrednu obnovu) po\u010delo je da sprovodi konfiskaciju i nacionalizaciju srpskih, jevrejskih i romskih preduze\u0107a i imovine. Osiroma\u0161eni i na ivici gladi, pojedini Srbi iz srednje klase i profesionalci zatra\u017eili su dozvolu da \u201eemigriraju\u201c u Srbiju, u okviru \u010dega su morali da potpi\u0161u dokument kojim se zauvek odri\u010du hrvatskog dr\u017eavljanstva i svakog potra\u017eivanja svoje biv\u0161e imovine. Ovakva opcija je postojala za mali broj Jevreja. Neki koji su osetili opasnost odmah su uspeli da pobegnu na jadransku obalu koju su okupirali Italijani, a odatle u Italiju, ali je ve\u0107ina \u010dekala, poku\u0161avaju\u0107i nekako da pre\u017eivi i nadaju\u0107i se da bi ih izjave lojalnosti mogle spasiti od progona.<\/p>\n\n\n\n Masovne konfiskacije i otpu\u0161tanja bili su prete\u017eno urbani proces. Na selu su lokalne \u201edivlje\u201c usta\u0161ke milicije zajedno sa studentskim i policijskim jedinicama upu\u0107enim direktno iz Zagreba sprovodile program \u201e\u010di\u0161\u0107enja\u201c srpskog stanovni\u0161tva, a ponekad i Jevreja. U mnogim slu\u010dajevima la\u017ene optu\u017ebe za pobunu bile su izgovor za masovna hap\u0161enje Srba koji bi potom kamionima bili odvezeni na ivicu kra\u0161kih jama gde bi ih ubijali sekirama, \u010deki\u0107ima i no\u017eevima i bacali u jame. \u010cesto je to bilo pra\u0107eno uni\u0161tavanjem pravoslavnih crkava, srpskih i jugoslovenskih spomenika i objekata koji su pripadali srpskoj zajednici. Najpre su bili hap\u0161eni i ubijani lokalni intelektualci ili svi odrasli Srbi na odre\u0111enom podru\u010dju, ali kasnije sve je vi\u0161e bilo masakriranja \u017eena, dece i staraca, posebno u slu\u010dajevima kada su odrasli mu\u0161karci pobegli u \u0161umu. Posebna karakteristika ubistava bila je njihova krvo\u017eedna i ritualna priroda. \u017drtve su obi\u010dno bile brutalno mu\u010dene pre nego \u0161to su ubijene, a njihova ekshumirana tela su \u010desto pronala\u017eena unaka\u017eena i kastrirana. Ovaj period masovnog ubijanja na selu poklopio se sa po\u010decima kulta mu\u010deni\u0161tva palih usta\u0161a, a usta\u0161ki ideolozi su ga nazivali \u201erevolucijom krvi\u201c.<\/p>\n\n\n\n Masovne deportacije i drugi talas “\u010di\u0161\u0107enja”<\/p>\n\n\n\n Jedna od neposrednih posledica masakra na selu bila je pojava oru\u017eane srpske pobune. Ona je po\u010dela u malim razmerama, ali se brzo pro\u0161irila i, pod vo\u0111stvom komunisti\u010dkih aktivista, ubrzo poprimila karakter masovnog ustanka. Do kasnog leta, veliki delovi sela su ve\u0107 bili van kontrole usta\u0161kih vlasti i zapovednici regularne hrvatske vojske, domobrana, kao i pojedini usta\u0161ki zvani\u010dnici \u017ealili se na neselektivne masakre milicija. Krajem juna 1941. Paveli\u0107 je sazvao hitan sastanak svih oblasnih usta\u0161kih poglavara u Zagrebu. On ih je osudio \u0161to su dozvolili milicijama da stvaraju haos na selu, kritikovao ih je \u0161to su oti\u0161li \u200b\u200bdalje od dobijenih nare\u0111enja i \u017ealio se da, iako su ciljevi milicija bili i dr\u017eavni, mora da postoji \u201enaredba\u201c za \u010di\u0161\u0107enje. Preko no\u0107i je prekinuo \u010di\u0161\u0107enje i naredio milicijama da prestanu sa akcijama, a bilo je \u010dak i nekoliko procesuiranja pred usta\u0161kim disciplinskim i krivi\u010dnim sudom pripadnika milicija koji su po\u010dinili posebno stravi\u010dne zlo\u010dine. Oni su postali \u017ertveni jarci za zlo\u010dine pokreta i dr\u017eave. U razgovoru sa regionalnim liderima najavljen je i po\u010detak nove politike koja je imala za cilj proterivanje velikog broja Srba koji su trebali da budu deportovani kroz seriju \u201elogora za preseljenje\u201d u Srbiju. Odluka o preseljavanju desetina hiljada Srba bila je rezultat dogovora izme\u0111u nema\u010dkih okupacionih vlasti i usta\u0161kog re\u017eima sredinom juna 1941. Na tom sastanku je odlu\u010deno da, u zamenu za prihvatanje 100.000 \u201enelojalnih\u201c slovena\u010dkih izbeglica, Hrvatskoj \u0107e biti dozvoljeno da protera sli\u010dan broj Srba. Potajno su usta\u0161ke vlasti htele da proteraju daleko ve\u0107i broj Srba nego \u0161to je to bilo predvi\u0111eno sporazumom. Dr\u017eava je uspela da protera oko 160.000 Srba pre nego \u0161to je proces zaustavljen. U me\u0111uvremenu je formirano posebno ministarstvo, Dr\u017eavno ravnateljstvo za gospodarstvenu ponovu (DRP) sa regionalnim ograncima \u0161irom dr\u017eave da bi se omogu\u0107ila masovna proterivanja Srba i oduzimanje njihove imovine.Od trenutka kada je usta\u0161ki pokret do\u0161ao na vlast, demografski statisti\u010dki zavodi, poput Hrvatskog dr\u017eavnog zavoda za statistiku i Hrvatskog zavoda za rad, radili su na prikupljanju statisti\u010dkih podataka o broju Srba, Jevreja i Roma. DRP je nastavio ovaj posao, slanjem upitnika lokalnim filijalama tra\u017ee\u0107i informacije o broju Srba, veli\u010dini njihovih farmi i imanja i vrednosti imovine. Druga institucija, Zavod za kolonizaciju, osnovana je da organizuje naseljavanje hrvatskih i slovena\u010dkih seljaka na prazna srpska imanja. Posebna milicija u okviru DRP-a, pratila je Srbe, vr\u0161ila preseljenje i upravljala logorima za preseljenje. U po\u010detku su bili prvo proterani imu\u0107ni i obrazovani Srbi, ali su ubrzo obuhva\u0107eni svi slojevi Srba. Iako je proces trebalo da bude organizovan efikasno, u praksi je bio brutalan i neselektivan. U nekim slu\u010dajevima masovno je deportovano srpsko stanovni\u0161tvo iz \u010ditavih gradova. Deportovanima je bilo dozvoljeno da sa sobom ponesu ono \u0161to mo\u017ee da stane u vre\u0107u od pedeset kilograma, kao i dragocenosti i novac. Me\u0111utim, u praksi su se \u010desto de\u0161avale plja\u010dke na putu, a \u0161ef DRP-a Josip Ro\u017eankovi\u0107 je izdavao uputstva osoblju da podstakne Srbe da sa sobom ponesu \u0161to vi\u0161e dragocenosti i novca kako bi ih bilo lak\u0161e oduzeti. Uslovi u logorima su bili izuzetno lo\u0161i, a stopa smrtnosti visoka. Do\u0161lo je i do najmanje jedne pobune koja je rezultirala masovnim streljanjem logora\u0161a. U strahu od onoga \u0161to ih \u010deka u logorima, neki Srbi su se obra\u0107ali vlastima i tra\u017eili dobrovoljnu \u201eemigraciju\u201c, dok su drugi tra\u017eili da pre\u0111u u katoli\u010danstvo u nadi da \u0107e im biti dozvoljeno da ostanu u Hrvatskoj.<\/p>\n\n\n\n Za kratko vreme, nasilje tokom deportacija dovelo je do poja\u010danog otpora Srba jer su mnogi pretpostavljali da ih usta\u0161e odvode na egzekuciju. U nekim krajevima Srbi su se povla\u010dili u planine i brda oko svog grada i napadali usta\u0161ke milicije ili vojsku kada su one do\u0161le da odvedu lokalno stanovni\u0161tvo. O op\u0161tem neuspehu kampanje deportacije tako\u0111e svedo\u010de i poku\u0161aji Srba da ponovo pre\u0111u granicu i vrate se svojim ku\u0107ama u Hrvatskoj. Naglo okon\u010danje proterivanja zamenio je drugi talas \u010di\u0161\u0107enja od strane milicija koji je imao za cilj da trajno slomi ustanak i iskoreni veliki broj Srba. Ovaj drugi talas masakra, kao i prvi, uklju\u010divao je i \u201edivlje\u201c usta\u0161e\u201d i elitne jedinice iz Zagreba. Dok su mnogi srpski civili postali \u017ertve masovnih ubistava od strane usta\u0161a, masakri su podstakli pro\u0161irivanje ustanka. Krajem leta nema\u010dke okupacione vlasti vr\u0161ile su pritsak na usta\u0161ko rukovodstvo da prekine masakre nad Srbima, jer veliki delovi ruralnih teritorija nisu bili pod kontrolom. Usta\u0161ke jedinice su po naredbi na\u010delnika policije Bo\u017eidara \u010cerovskog naglo povu\u010dene iz akcija \u010di\u0161\u0107enja sela u Zagreb i u narednih nekoliko meseci milicije su ili raspu\u0161tene ili spojene u jedinice \u201custa\u0161ke vojnice\u201d, zvani\u010dne partijske vojske. U tom periodu po\u010delo je da se javlja novo re\u0161enje za srpsko pitanje u vidu programa masovnog prisilnog pokatoli\u010davanja kako bi se \u201epreobrazili\u201d u Hrvate. Po\u010detkom leta bilo je sporadi\u010dnih konverzija, ali je politika sistematskog preobra\u0107enja po\u010dela tek u jesen. Dok ve\u0107ina istori\u010dara smatra da je takva odluka doneta od strane vrha vlasti NDH i da je proiza\u0161la iz politi\u010dkih debata unutar usta\u0161kog pokreta, kao i nema\u010dkih okupacionih vlasti, mogu\u0107e je da je geneza ideje o programu masovnog preobra\u0107enja potekla od samih \u017ertava. Hiljade Srba su, u atmosferi terora, u prole\u0107e i leto pisali raznim dr\u017eavnim ministarstvima tra\u017ee\u0107i pokatoli\u010denje kako bi ostali u dr\u017eavi i izbegli progon.<\/p>\n\n\n\n Prisilna asimilacija, institucionalizovano masovno ubijanje i \u201erevolucija duha\u201c<\/p>\n\n\n\n U kasno leto 1941. pri DRP-u je osnovana Sekcija za veroispovest, koju je vodio mladi franjevac Dionizije Juri\u010dev. Njegova kancelarija je bila zadu\u017eena za regrutovanje sve\u0161tenika i monaha koji su trebali da putuju na sela kao \u201emisionari\u201c i preobra\u0107uju lokalno srpsko stanovni\u0161tvo u katoli\u010danstvo. Memorandum o preobra\u0107enju sa\u010dinio je Radoslav Glava\u0161, radikalni mladi fratar i slu\u017ebenik Ministarstva vera. Memorandum je izri\u010dito predvi\u0111ao da Srbima iz srednje klase i obrazovanima treba zabraniti preobra\u0107enje zbog toga \u0161to je njihov srpski identitet previ\u0161e jak da bi se mogao promeniti. U periodu izme\u0111u kasnog leta i po\u010detka 1942. odvijao se program masovnih konverzija; procenjuje se da je u ovom periodu pokatoli\u010deno oko 70.000 Srba. Sama verska uputstva i obred bili su rudimentarni: Srbima su u ve\u0107ini slu\u010dajeva jednostavno izdavane po\u010dasne povelje, a zatim se podvrgavani obredu preobra\u0107enja. Uprkos navodno religioznoj prirodi programa, neki od mla\u0111ih sve\u0161tenika koji su regrutovani kao misionari bili su ozlogla\u0161eni po svom nasilju i radikalnim nacionalisti\u010dkim stavovima. Ve\u0107ina masovnih ceremonija preobra\u0107enja, u svakom slu\u010daju, odvijala se u prisustvu naoru\u017eanih usta\u0161kih jedinica. Do februara 1942. proces konverzije je uglavnom bio okon\u010dan i na kraju je ocenjen kao neuspe\u0161an. Usta\u0161ki pokret je bio o\u0161tro podeljen u odnosu prema Srbima i mnoge radikalne usta\u0161e nisu prihvatali da Srbi postanu Hrvati, insistiraju\u0107i da su oni rasno inferiorni \u201enomadi\u201c koje treba ubijati. Kada su Srbi shvatili da ih prelazak na katoli\u010danstvo ne\u0107e spasiti od progona, njihovo u\u010destvovanje u ceremonijama preobra\u0107enja drasti\u010dno je opalo.<\/p>\n\n\n\n Rasna politika ratne Hrvatske mo\u017ee se generalno podeliti na dva razli\u010dita perioda: period izme\u0111u aprila i kraja septembra 1941. je period takozvane \u201erevolucije krvi\u201c u kome su krvo\u017eedna masovna ubijanja i deportacije Srba bili na vrhuncu, a re\u017eimski tvrdolinija\u0161i i \u201ckultura milicije\u201d bili dominanteni. Period od po\u010detka 1942. do sredine 1944. godine je tzv. \u201erevolucija duha\u201c, kada su nacionalnu politiku odre\u0111ivali \u201eumereniji\u201c i pragmati\u010dniji mladi tehnokrati unutar administracije koji su zalagali za manje nasilnu i genocidnu politiku prema srpskoj manjini. To ne zna\u010di da je teror nad Srbima prestao. Do jeseni 1941. politika sistematskog istrebljenja je dostigla vrhunac, veliki masakri Srba su se potom de\u0161avali samo u izolovanim slu\u010dajevima i od strane elitnih partijskih odreda smrti, poput Crne legije Jure Franceti\u0107a, kao deo \u0161irih dr\u017eavnih \u201eprotivbanditskih operacija\u201d. Umesto toga, teror je institucionalizovan kroz sistem koncentracionih logora. Prvi logor osnovan je u gradu Koprivnici svega pet dana nakon uspostavljanja dr\u017eave, a prvi logor u kojem je ubijen ve\u0107i broj civila, Kru\u0161i\u010di\u0107a u Travniku, otvoren je nedelju dana nakon toga. Prvi stalni logor bio je kompleks logora Jadovno-Pag-Slana osnovan na podru\u010dju Gospi\u0107a krajem aprila 1941. godine. Ve\u0107ina logora\u0161a bili su Srbi i Jevreji, iako je u njemu bio interniran i manji broj Roma i \u201eantinacionalnih\u201c Hrvata. Postojali su posebni logori za \u017eene i decu i za Jevreje i Srbe. Logori su se nalazili u blizini kra\u0161kih krajeva sa brojnim jamama. Do njih je pristup bio te\u017eak pa su zbog toga bile idealna lokacije za masovna ubijanja. Dok su mnogi logora\u0161i odvo\u0111eni u kra\u0161ke jame i likvidirani, drugi su radili ili umirali od gladi. Kada je usta\u0161ko rukovodstvo pristalo da dozvoli italijanskim okupacionim vlastima da zauzmu prostor u kome se nalazio kompleks logora, naredilo je logorskom osoblju da ih zatvore i likvidiraju preostale zarobljenike. Nakon \u0161to su usta\u0161ke snage napustile to podru\u010dje krajem avgusta 1941. Druga italijanska armija preuzela je kontrolu, a specijalni tim za dezinfekciju od pedesetak vojnika ekshumirao je masovne grobnice logora\u0161a na Slani i spalio ih na velikim pogrebnim loma\u010dama kako bi se spre\u010dila zaraza i zaga\u0111enje voda. To je trajalo deset dana. Iako je te\u0161ko utvrditi broj \u017ertava u tri logora, \u0161iroke procene se kre\u0107u izme\u0111u 10.000 i 48.000 ubijenih zatvorenika u logoru Jadovno i 4.000 i 12.000 logora\u0161a u logorima Metajna i Slano.<\/p>\n\n\n\n Daleko najve\u0107i stalni koncentracioni logor izgra\u0111en na teritoriji dr\u017eave bio je logor Jasenovac-Stara Gradi\u0161ka. Za razliku od logora Jadovno, koji je bio zami\u0161ljen isklju\u010divo kao mesto istrebljenja, kompleks logora Jasenovac imao je dvostruku svrhu kao logor smrti i logor prinudnog rada. U usta\u0161koj propagandi predstavljan je kao radni i sabirni logor u koji su logora\u0161i slani na prevaspitavanje u vrednosti \u201enovog poretka\u201c. Verovatno je ideja o koncentracionom logoru potekla od Vjekoslava \u201cMaksa\u201d Luburi\u0107a dok je bio u izbegli\u0161tvu 1930-ih. Me\u0111utim, izgleda da je u kasno leto 1941. godine, nakon \u0161to je postavljen za na\u010delnika Tre\u0107eg biroa Usta\u0161ke nadzorne slu\u017ebe, koja je upravljala sistemom koncentracionih logora, barem jednom putovao u Tre\u0107i rajh, zajedno sa delegacijom usta\u0161kih zvani\u010dnika tokom kojeg je posetio nacisti\u010dke koncentracione logore Dahau i Oranijenburg. Impresioniran onim \u0161to je video, koristio je ove kao model za Jasenovac. Izgradnja logora po\u010dela je avgusta 1941. u selu Jasenovcu naseljenom Srbima, a logor je do jeseni bio potpuno operativan; u njega su odmah potom zatvoreni stanovnici samog Jasenovca. U glavnom logoru Jasenovac bili su sme\u0161teni mu\u0161ki zatvorenici, dok su u Staroj Gradi\u0161ki bili sme\u0161teni \u017eene i deca. Me\u0111u logora\u0161ima bilo je i antifa\u0161isti\u010dki i liberlano opredeljenih Hrvata i muslimana, ali su ogromnu ve\u0107inu zatvorenika \u010dinili Srbi, Jevreji i Romi. Skoro 60 posto svih \u017ertava bili su Srbi. Nije jasno koliko je ljudi stradalo u logoru. Broj do sada potvr\u0111enih smrtnih slu\u010dajeva je oko 83.000, iako bi stvarni broj mogao biti znatno ve\u0107i. Mnoge od zarobljenika pogubili su usta\u0161ki stra\u017eari, a drugi su umrli od te\u0161kog rada, gladi i bolesti.<\/p>\n\n\n\n Dok je retorika o Jevrejima i dalje bila otvoreno antisemitska i uni\u0161tavaju\u0107a, od kraja 1941. diskurs o Srbima je po\u010deo da evoluira, odra\u017eavaju\u0107i promene politike. Prvobitno, Srbi su opisani kao rasno inferiorni \u201eVlasi\u201c i nestabilna me\u0161avina balkanskih nomadskih plemena. Iako ovakvi \u010dlanici nikada nisu potpuno nestali, njihov broj i intenzitet je opao. Sve \u010de\u0161\u0107e, posebno tokom kampanje preobra\u0107enja, u \u010dlancima i esejima se tvrdilo da su Srbi u Hrvatskoj biv\u0161i Hrvati katolici koji su bili primorani da pre\u0111u na pravoslavlje tokom otomanske okupacije Bosne i da su usvojili srpski identitet kao rezultat prozelitske delatnosti srpskih pravoslavaca. Razna dr\u017eavna ministarstva propagande izdavale su knjige i pamfleta u kojima su obi\u010dni srpski radnici i seljaci izra\u017eavali radost \u0161to su u mogu\u0107nosti da se \u201eponovo preobrate\u201c u katoli\u010danstvo. Po\u010detkom februara 1942, prilikom otvaranja Hrvatskog dr\u017eavnog sabora, Paveli\u0107 je najavio osnivanje Hrvatske pravoslavne crkve, srpska manjina \u0107e od tada biti ozna\u010dena kao \u201eHrvati pravoslavne vjere\u201c. Najava je istovremeno bila i priznanje neuspeha kampanja genocida i prisilnog preobra\u0107enja. Srpski pravoslavni hramovi koji su bili zatvoreni ponovo su otvoreni, a pravoslavni sve\u0161tenici su regrutovani iz ruske dijaspore. Uprkos \u010dinjenici da je ve\u0107ina srpskih pravoslavnih sve\u0161tenika ili ubijena ili pobegla u prole\u0107e i leto 1941. godine, a mnoge pravoslavne crkve spaljene ili rekvirirane, partijska \u0161tampa je predstavljala osnivanje Hrvatske pravoslavne crkve kao \u010din koji je obezbedio \u201eravnopravnost\u201d Srba. U Saboru su rezervisana mesta za predstavnike \u201epravoslavnih Hrvata\u201c; Srbima je dozvoljeno da se prijave za pristupanje u radne jedinice hrvatske vojske, a osnovana je i katedra za pravoslavne studije na Bogoslovnom fakultetu Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu. Srpska zajednica je dobila i svoje novine \u201eGlas pravoslavlja\u201c koje su \u0161irile prousta\u0161ku propagandu i veli\u010dale iz istorije poznate \u201epravoslavne Hrvate.\u201c Ipak, Srbi su nastavili da pristupaju partizanskom otporu u velikom broju jer teror, iako vi\u0161e nije bio sistematski, nije prestao. Srbe su i nakon \u0161to su zvani\u010dno dobili gra\u0111ansku \u201ejednakost\u201d deportovali u Jasenovac i druge koncentracione logore i masovno ubijali partijski odredi smrti kao \u0161to su \u201cCrna legija\u201d ili \u201cPoglavnikov tjelesni zdrug\u201d, kao i lokalne \u201edivlje milicije \u201c. Najve\u0107i pojedina\u010dni masakr koji je po\u010dinio usta\u0161ki pokret dogodio se krajem leta 1942. godine u gradu Zemunu kada su hiljade srpskih civila masakrirane na lokalnom pravoslavnom groblju od strane usta\u0161ke partijske milicije predvo\u0111ene Viktorom Tomi\u0107em, kao deo dr\u017eavne borbe protiv pobunjeni\u010dkih aktivnosti. Sve u svemu, u periodu od 1941. do 1945. godine na teritoriji ratne Hrvatske moglo je nastradati \u010dak 350.000 Srba od ukupno 1,8 miliona srpskog stanovni\u0161tva u NDH, ili oko 20% ukupne populacije. Nisu svi ubijeni od usta\u0161kog re\u017eima, ali velika ve\u0107ina jeste.<\/p>\n\n\n\n U svakom slu\u010daju, \u201eintegracija\u201c Srba u dr\u017eavu bila je krajnje ograni\u010dena. Mnogi od njih su nastavili da \u017eive u stanju stalnog straha na marginama dru\u0161tva. Nadalje, poku\u0161aj asimilacije Srba u ovom periodu rezultirao je i osnivanjem niza usta\u0161kih logora za srpsku decu, posebno nakon antiustani\u010dke operacije na Kozari. Tada su oduzimana mala dece i bebe od majki i dr\u017eana u nehigijenskim i o\u010dajnim uslovima u logorima kao \u0161to su Sisak, (deo kompleksa Jasenovac-Stara Gradi\u0161ka), gde su bila zato\u010dena i jevrejska i romska deca, i Jastrebarsko, u koje su mnoga deca preba\u010dena iz \u017eenskog i de\u010djeg logora Stara Gradi\u0161ka. Zvani\u010dno predstavljeni kao \u201edomovi za prevaspitavanje dece\u201c, u ovim logorima ve\u0107 duboko traumatizovana deca su bila primorana da nose usta\u0161ke uniforme, koriste usta\u0161ke pozdrave i u\u010de usta\u0161ke pesme sa namerom da razviju usta\u0161ku svest. Dok je deo osoblja u ovim logorima davao sve od sebe da pomogne deci, mnogi drugi, uklju\u010duju\u0107i brojne \u010dasne sestre, postupali su prema bebama sa neverovatnom okrutno\u0161\u0107u. Zna\u010dajan broj dece je umro od bolesti kao \u0161to je tifus, dok su druga umrla od gladi ili su ubijena. Sre\u0107nije su spasile medicinske sestre i lekari Crvenog krsta na \u010delu sa Kamilom Breslerom, Dianom Budsavljevi\u0107, Janom Koh i Tatjanom Marini\u0107. Ta su deca sme\u0161tena u lokalne hrvatske porodice, od kojih su se mnoge protivile politici usta\u0161kog re\u017eima. Paradoksalno, usta\u0161ki re\u017eim je ove humanitarne akcije koristio u propagandnim filmovima kako bi potkrepio svoju tvrdnju da su ti logori pru\u017eili za\u0161titu nevinoj \u201ehrvatskoj pravoslavnoj\u201c deci od partizanskog \u201eterora\u201c.<\/p>\n\n\n\n Iako su izme\u0111u 1942. i 1944. godine tvrdolinija\u0161i u re\u017eimu bili o\u010di\u0161\u0107eni i potisnuti na marginu, pritisak za povratak masovnog ubijanja iz perioda milicija od strane usta\u0161ke baze i me\u0111u tvrdolinija\u0161ima se poja\u010davao. Ne samo da su postojali sve ja\u010di zahtevi aktivista da se vrati \u201erevolucija krvi\u201c, nego su i tvrdi, radikalni kadrovi u vi\u0161im usta\u0161kim e\u0161alonima, poput Franceti\u0107a i Tomi\u0107a i dalje bili na vode\u0107im pozicijama. Paradoksalno, postali su sve va\u017eniji za rukovodstvo kako je pobuna ja\u010dala. U nekim aspektima, tako\u0111e, rasisti\u010dka retorika o Srbima je jednostavno preneta na partizane koji su u usta\u0161koj propagandi racijalizovani kao Srbi, Jevreji i rasno hibridni, nomadski azijski razbojnici. U tom smislu, Srbi vi\u0161e nisu bili rasna grupa definisana kao politi\u010dki neprijatelj, ve\u0107 politi\u010dki neprijatelj definisan u rasnim terminima. Na drugim mestima, duh originalne \u201erevolucije krvi\u201c odr\u017eavan je kroz knji\u017eevnost i poeziju koja je reprodukovala i veli\u010dala istrebljiva\u010dke fantazije iz perioda formiranja dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n Prestanak masovnog ubijanja Srba bio je pra\u0107en intenziviranjem kona\u010dnog re\u0161enja \u201ejevrejskog problema\u201d. Jedna od ranih usta\u0161kih inicijativa u vezi sa Jevrejima bila je predlog za izgradnju jevrejskog naselja u Tenji, kod Osijeka. Predlog, koji su podneli savetnici Direkcije za privrednu obnovu, predvi\u0111ao je da ovo naselje, po uzoru na jevrejski \u201euzorni grad\u201c Terezijan\u0161tat, bude agrarna kolonija u kojoj \u0107e Jevreji Hrvatske nau\u010diti da budu samostalne zanatlije i poljoprivredni radnici. Guverner grada Osijeka smatrao je da \u0107e izgradnja naselja, finansirana prodajom oduzete jevrejske imovine, doneti trajno re\u0161enje za jevrejski problem u Osijeku i okolini. Ipak, izgradnja je sporo napredovala i taj poduhvat ubrzo je pretvoren u koncentracioni logor sa nagomilanim hiljadama Jevreja iz Osijeka i okoline. Vrlo brzo, logora\u0161i su transportovani u stalne koncentracione logore, 200 njih deportovano je u Jasenovac i 2800 u Au\u0161vic. Tokom 1942. i po\u010detkom 1943. Jevreji su i dalje deportovani u Jasenovac i druge koncentracione logore. U maju 1943. godine, Hajnrih Himler je posetio Zagreb, nakon \u010dega je 7. maja 1943. po\u010dela op\u0161ta hajka na preostale Jevreje u gradu, koju je izvr\u0161io Gestapo pod upravom Franca Abromhajta. Ova operacija je trajala oko nedelju dana i rezultirala je sakupljanjem oko 1700 Jevreja u Zagrebu i 300 iz okoline. Ovi Jevreji su odvedeni u koncentracioni logor u Au\u0161vicu, uklju\u010duju\u0107i i mnoge koji su prethodno dobili status \u201epo\u010dasnog arijevca\u201c. Nakon sloma fa\u0161isti\u010dke Italije u septembru 1943, Rajh je preuzeo kontrolu nad regionima Pule i Rijeke, a 25. januara 1944. nema\u010dki vojnici su sru\u0161ili sinagogu u Rijeci. U me\u0111uvremenu, u aprilu 1944. godine, Jevreji iz regiona Me\u0111umurja, koji je 1941. pripojen Ma\u0111arskoj, sakupljeni su i odvedeni u ma\u0111arski tranzitni logor pre nego \u0161to su transportovani u Jasenovac i Au\u0161vic. Do raspada hrvatske dr\u017eave 1945. procenjuje se da je ubijeno oko 32.000 od 40.000 njenih jevrejskih dr\u017eavljana ili 80 posto. U isto vreme kada se propagandni rat protiv Srba kao pete kolone smanjivao, antisemitska propaganda je dostigla vrhunac pri \u010demu su Jevreji predstavljeni kao najve\u0107a pretnja opstanku dr\u017eave. Propagandna kampanja je kulminirala u leto 1942. antisemitskom izlo\u017ebom koju je organizovalo dr\u017eavno ministarstvo propagande, odr\u017eanom u Umetni\u010dkom paviljonu u Zagrebu pre nego \u0161to je krenula na turneju po celoj zemlji. Iako su neki Romi bili pogo\u0111eni kampanjama arijanizacije i \u010distki radne snage, masovno istrebljenje Roma i Sinta je sprovedeno tek u maju 1942. godine. U kasno prole\u0107e i rano leto 1942. poja\u010danje antiromske propagande pra\u0107eno je sakupljanjem i deportacijom celokupnog stanovni\u0161tva Roma i Sinta u Jasenovac gde su likvidirani. Ukupno je stradalo 25.000 ili oko 96 posto svih Roma, \u0161to je najve\u0107i procenat \u017ertava od bilo koje grupe stanovni\u0161tva u ratnoj Hrvatskoj.<\/p>\n\n\n\n Povratak na \u201erevoluciju krvi\u201c<\/p>\n\n\n\n Tenzije unutar usta\u0161kog pokreta do\u0161le su do izra\u017eaja u jesen 1944. hap\u0161enjem Ante Voki\u0107a, komandanta Usta\u0161ke vojnice, i Mladena Lorkovi\u0107a, ministra inostranih poslova, kao i mnogih njihovih saveznika, prete\u017eno re\u017eimskih \u201eumerenih\u201c. Zamenili su ih \u010dlanovi tvrdolinija\u0161ke frakcije koja je ponovo bila na vrhuncu mo\u0107i. U nizu govora u jesen i zimu 1944. godine, kada se dr\u017eava ru\u0161ila iznutra, Paveli\u0107 i njegovi funkcioneri su se bunili protiv \u201epetokolona\u0161a\u201d u partiji. To je bila pozadina talasa \u010distki \u201cdefetisti\u010dkih\u201c i \u201emekih\u201d elemenata unutar pokreta i re\u017eima. U atmosferi nadolaze\u0107eg sloma uklonjene su sve razlike izme\u0111u partije i dr\u017eave: stapane su dr\u017eavne i partijske vojne i gra\u0111anske institucije i odr\u017eavani su skupovi jedinstva i otpora u preostalim gradovima i naseljima pod usta\u0161kom kontrolom. U me\u0111uvremenu, Vjekoslav Luburi\u0107 je zadu\u017een za ispitivanje osumnji\u010denih za ume\u0161anost u \u201epu\u010d\u201c protiv Paveli\u0107a. U atmosferi terora, februara 1945. Luburi\u0107 je poslat u Sarajevo da oja\u010da odbranu u gradu i suzbije neslaganje. Pet dana nakon dolaska u grad, Hitler je proglasio Sarajevo \u201etvr\u0111avom\u201c koju je trebalo dr\u017eati po svaku cenu i imenovao je generala Hajnca Katnera da organizuje odbranu grada u i\u0161\u010dekivanju napada partizana. Katner je 24. februara organizovao banket u \u010dast Luburi\u0107a na kojem je najavio svoju nameru da uni\u0161ti komunisti\u010dki otpor u gradu. Luburi\u0107 je imenovao devet usta\u0161kih oficira u specijalnu jedinicu za izvr\u0161enje egzekucija osumnji\u010denih i poznatih komunista i za dva meseca, koliko je plan bio na snazi, njegova vila je postala poznata kao \u201eku\u0107a terora\u201c po\u0161to su preostali Srbi u gradu, kao i muslimanski i hrvatski komunisti i antifa\u0161ist, likvidirani. Partizani su 1. marta 1945. pokrenuli Sarajevsku operaciju koja je imala za cilj da preuzmu kontrolu nad gradom od Nemaca i usta\u0161a. Do po\u010detka marta, grad je bio opkoljen i odse\u010den od ostatka dr\u017eave. Dana 21. marta, otkrivena je navodna zavera za atentat na Luburi\u0107a, a \u010detvorica usta\u0161a su kasnije ubijena u partizanskim napadima na grad. Potom su, u no\u0107i 27. na 28. mart, usta\u0161e obesile 55 Sarajlija na uli\u010dne svjetiljke i drve\u0107e sa natpisima obe\u0161enima oko vrata \u201e\u017divio poglavnik!\u201d. Na one koji su poku\u0161ali da izvuku tela pucano je, jer su le\u0161evi trebali da budu ostavljeni kao primer. Luburi\u0107 i njegovi ljudi su 4. aprila napustili Sarajevo. Ostalo je samo 350 usta\u0161kih policajaca i 400 naoru\u017eanih usta\u0161a. Partizani su u\u0161li u grad dva dana kasnije. Luburi\u0107 je iz Sarajeva odleteo u Zagreb gde je unapre\u0111en u \u010din generala i, po\u0161to su se partizanske snage pribli\u017eile prestonici, naredio je pogubljenje preostalih zarobljenika Jasenovca, ekshumaciju i spaljivanje le\u0161eva u masovnim grobnicama oko logora i uni\u0161tavanje logorske evidencije. Nekoliko pojedinaca koji su posedovali inkrimini\u0161u\u0107e dokaze o Luburi\u0107evim ratnim aktivnostima, kao \u0161to je agent Gestapoa Kopel, likvidirano je po njegovom nare\u0111enju. Krajem aprila 1945. godine, samo dve nedelje pre sloma dr\u017eave, odobrio je egzekucije Lorkovi\u0107a i Voki\u0107a, kao i brojnih drugih navodnih zaverenika. Do 5. maja, hrvatsko rukovodstvo je pobeglo, a usta\u0161ka visoka hijerarhija, uklju\u010duju\u0107i Paveli\u0107a, oti\u0161la je ne\u0161to ranije. Istog dana kada je vlada oti\u0161la i deset dana pre oslobo\u0111enja Zagreba, doneta je zakonska uredba pod nazivom \u201eIzjedna\u010davanje pripadnika NDH po rasnom porijeklu\u201c kojom su formalno ukinuti svi rasni zakoni doneti tokom postojanja dr\u017eave. To \u0161to je zakon o ukidanju rasnog zakonodavstva, po kome su stotine hiljada ljudi ubijene, donet tek onog dana kada su pobegli protagonisti re\u017eima koji je doneo takve propise i sproveo teror koji ih je pratio, govori o prirodi usta\u0161ke dr\u017eave. Masovno istrebljenje nehrvatskih etni\u010dkih grupa, legitimisano mitom o usta\u0161koj oslobodila\u010dkoj borbi, dao je novoj dr\u017eavi teritorijalnu definiciju, ali je, paradoksalno, bilo i najve\u0107i pojedina\u010dni uzrok njene propasti. Uprkos pogubnom uticaju masovnih ubistava Srba, Jevreja i Roma na odr\u017eivost dr\u017eave, pokret nije mogao, na kraju, da napusti takvu praksu. Period u kome su \u201edivlje\u201c genocidne kampanje dr\u017eave zamenjene institucionalizovanim i \u201edisciplinovanim\u201c terorom nastao je iz nepredvi\u0111enih okolnosti, a ne iz bilo kakve transformacije u odnosu rukovodstva prema \u201enepo\u017eeljnim elementima\u201c. Usta\u0161ko rukovodstvo bilo je beznade\u017eno frakcijski podeljeno na konkurentske interesne grupe, a uklanjanje \u201cnepo\u017eeljnih elemenata\u201d bila je jedina ideologija koja ih je ujedinila.<\/p>\n\n\n\n