aktivnigradjani.rs.<\/a><\/p>\n\n\n\nGovore\u0107i o najve\u0107oj pretnji po zdravlje i \u017eivotnu sredinu u Zrenjaninu, fabrici autoguma u izgradnji kineske kompanije Linglong, Popovi\u0107 je podsetila da nam se takvi projekti predstavljaju kao razvojne prilike i doprinos privredi, zapo\u0161ljavanju i bud\u017eetskim prihodima iako su ekonomisti precizno utvrdili da se de\u0161ava sasvim suprotno: eksploatacija na\u0161ih prirodnih resursa, nekontrolisano tro\u0161enje bud\u017eetskih sredstava, uru\u0161avanje pravnog poretka i ljudskih, a posebno radni\u010dkih prava. Mi smo i \u017ertve pogre\u0161nih prioriteta, o\u010digledan primer je to \u0161to se ne gradi regionalni vodovod u Vojvodini nego nacionalni stadion iako to podjednako ko\u0161ta. Koristi od takvog postupanja sigurno ima, ali ne za nas i za na\u0161u dr\u017eavu, ve\u0107 li\u010dne koristi, za onog ko takve projekte ugovara \u2013 zaklju\u010dila je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Arhitekta Milica Kova\u010d je govorila o problemu stanogradnje koji je godinama prisutan u Beogradu i Novom Sadu, a sada je stigao i u Zrenjanin, i ti\u010de se izgradnje velikih zgrada u podru\u010djima porodi\u010dnog stanovanja. Propisi i planovi su takvi da ako \u017eivite u porodi\u010dnoj ku\u0107i mo\u017ee da vam se dogodi da se ubrzo na\u0111ete u klancu izme\u0111u dve ogromne zgrade, \u0161to \u0107e vam naru\u0161titi kvalitet \u017eivota, ali i obezvrediti ku\u0107u \u2013 upozorila je Kova\u010d. Zloupotrebom propisa i izostankom kontrole objekata nakon dobijenih upotrebnih dozvola, problem manjka parkirali\u0161ta i zelenih povr\u0161ina postaje sve ve\u0107i. Sve to je prepoznato u planu najvi\u0161eg reda, ali kada do\u0111e do izrade planova ni\u017eeg reda, kao i do same izgradnje na terenu, problem opstaje, ne re\u0161ava se, nego se \u010dak i pove\u0107ava. Iako generalni urbanisti\u010dki plan Zrenjanina va\u017ei do 2026. godine, u\u0161lo se u njegove izmene, a nikakve strate\u0161ke promene nisu predvi\u0111ene, u pitanju je kozmetika i prepisivanje ranijih re\u0161enja. Na primer, “magistrala” i gradska jezera su grani\u010dna podru\u010dja izme\u0111u urbanisti\u010dkih podru\u010dja i samim tim se ne sagledavaju u celini, a planovi detaljne regulacije mikrocelina se uop\u0161te ne rade. Gradski urbanisti o\u010digledno nemaju nikakvu ideju niti volju da bilo \u0161ta rade ili da ponude neko novo re\u0161enje i zato mora da se radi na ve\u0107em uklju\u010divanju stru\u010dne javnosti i gra\u0111ana u izradu i usvajanje planova \u2013 zaklju\u010dila je Kova\u010d.<\/p>\n\n\n\nMilica Kova\u010d, arhitekta i sekretar UO Gra\u0111anskog preokreta<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\nMiodrag Bogunovi\u0107 je ukazao na \u010dinjenicu da je Grad Zrenjanin poverio posao izrade Plana strate\u0161kog razvoja beogradskoj fondaciji koja nema ni jednu poslovnu referencu u oblasti planiranja, a da istovremeno formira radne grupe zadu\u017eene za osmi\u0161ljavanje strate\u0161kog razvoja u koje sme\u0161ta partijske kadrove i pla\u0107a ih, a da vidljivog rezultata njihovog rada nema godinama u nazad. Iako su od strane gradona\u010delnika tokom maja i juna najavljeni javno-privatni dijalozi o izradi plana strate\u0161kog razvoja, od toga nije bilo ni\u0161ta, sve se radi u tajnosti ili se fingira dijalog uklju\u010divanjem fantomskih udru\u017eenja u taj proces \u2013 podsetio je Bogunovi\u0107. Obezbe\u0111enje pija\u0107e vode, pre\u010di\u0161\u0107avanje Begeja i izme\u0161tanje saobra\u0107aja iz centra grada na obilaznicu su ciljevi iz prethodne dve stratgije razvoja, a po svemu sude\u0107i to \u0107e biti prepisano i u slede\u0107u. On je ukazao i na to da nisu donete strategije ni\u017eeg ranga iako je to bilo predvi\u0111eno, da je mnogo obe\u0107ano, a malo ispunjeno, kao i da su pojedine aktivnosti poput uklanjanja \u017eelezni\u010dkih pruga potpuno suprotne proklamovanim ciljevima prethodnih strategija razvoja. Monitoring i evaluacija strate\u0161kih planova su uvek predvi\u0111eni, ali u praksi ne postoje, nemogu\u0107e je prona\u0107i izve\u0161taje o realizaciji planova. Ne mo\u017eemo ni od novog plana o\u010dekivati ni\u0161ta vi\u0161e i ni\u0161ta bolje, jer aktuelna vlast nema ni legitimitet ni kapacitet da uradi bilo \u0161ta kvalitetno, zaklju\u010dio je Bogunovi\u0107 i naglasio da treba insistirati i na li\u010dnoj odgovornosti onih koji bi trebalo taj va\u017ean posao da urade.<\/p>\n\n\n\nMiodrag Bogunovi\u0107 za govornicom<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\nUrbanisti, koji su rak-rana ovog grada, su kao mitska bi\u0107a: stalno se o njima govori, a nigde ih nema \u2013 konstatovao je akademski slikar Rastko Stefanovi\u0107 i pozvao da se ulo\u017ee napori kako bi ti ljudi iza\u0161li u javnost. Moramo da ih isteramo na \u010distac jer oni su odgovorni. Stefanovi\u0107 je podsetio na pri\u010du o stru\u010dnjaku iz Egipta koji je spre\u010dio razgradnju piramida zarad izgradnje puteva tako \u0161to je la\u017enom kalkulacijom ubedio vladara da je to skuplje od dono\u0161enja gra\u0111evinskog materijala iz kamenoloma. Tako su sa\u010duvane piramide od neodgovornih vladara, a tako ne\u0161to nama i danas treba.<\/p>\n\n\n\n
Istori\u010dar Filip Kr\u010dmar je podsetio na svetli primer urbaniste Jelke \u0110or\u0111evi\u0107 koja se usprotivila planu koji predvi\u0111a izgradnju petospratnica u selu E\u010dka. Ako takvih primera ne bude vi\u0161e, ako se ni\u0161ta ne promeni, Zrenjanin \u010deka stra\u0161na sudbina postepenog izumiranja, konstatovao je Kr\u010dmar. On je podsetio da \u0107e na kraju perioda za koji se pravi plan strate\u0161kog razvoja, Zrenjanin obele\u017eiti 700 godina postojanja i zapitao se kako \u0107e nam grad izgledati kao sedamstogodi\u0161njak. Li\u010dno nisam optimista, mislim da jedino mo\u017eemo da se naviknemo na zlo i na \u017eivot pod tim zlom. Mo\u017eda je jedini izlaz da se sistem grize iznutra pa da to u nekom trenutku da rezultat. Propale su Maje i Inke, \u0161to ne bismo i mi, ako bolje nismo zaslu\u017eili, pesimisti\u010dno je zavr\u0161io Kr\u010dmar.<\/p>\n\n\n\n
\u017deljan Popov je govorio o zna\u010daju urbanisti\u010dkih re\u0161enja za bicikliste, istakav\u0161i da ono \u0161to odgovara biciklistima odgovara svima jer vodi grad ka manjem zaga\u0111enju i zdravijem \u017eivotu. Strategija urbansti\u010dkog razvoja treba da ide u takvom pravcu da onima koji danas ne koriste bicikle to postane laka i po\u017eljna prevozna alternativa. \u017divimo u ravnici, mogli bismo da budemo kao gradovi u Danskoj ili Holandiji, uz samo malo ulaganja i ugledanja na njih. Na\u017ealost, na\u0161i predlozi o uspostavljanju biciklisti\u010dkih koridora su ignorisani od strane gradske vlasti. Gradska komisija za biciklizam je pre par godina formirana, ali kao besfunkcionalno telo bez ikakvih nadle\u017enosti, \u010dime je u startu i u praksi obesmi\u0161ljena.<\/p>\n\n\n\n
Sociolog Ivan \u017divkov je uporedio pisanje Plana strate\u0161kog razvoja grada pre sprovo\u0111enja popisa stanovni\u0161tva s le\u010denjem pre uspostavljanja dijagnoze. Ne znamo koliko imamo stanovnika, ne znamo demografsku strukturu, ne znamo njena kretanja, a pi\u0161emo strategiju razvoja. \u0160ta pi\u0161emo, kad ne znamo trebaju li nam vrti\u0107i ili gerontolo\u0161ki centri, zapitao se \u017divkov. On je skrenuo pa\u017enju na to da ni jedna administracija tokom poslednje tri decenije nije pokazala spremnost da prese\u010de negativne trendove po cenu gubitka popularnosti i li\u010dnih pozicija, nego su sve nastupale konformisti\u010dki, \u0161to je probleme nagomilavalo. Na \u010delu dr\u017eave je \u010dovek koji mora da se pita za sve, a zna\u010daj pada Berlinskog zida je ukapirao sa dvadeset godina zaka\u0161njenja, \u0161to dosta govori o njegovim sposobnostima. Na lokalu i na svim pozicijama odlu\u010divanja u dr\u017eavi su njegovi klimoglavci. Zamislite da smo umesto njega i njih imali ljude koji su sposobni za strate\u0161ke procene pa da smo poslednjih nekoliko godina umesto u najve\u0107u autogumaru u Evropi ulagali u najve\u0107e skladi\u0161te gasa u Evropi, koliko bi nam danas bila bolja pozicija \u2013 prokomentarisao je \u017divkov.<\/p>\n\n\n\n
Sino\u0107nja debata je zapo\u010dela in memorijal video spotom posve\u0107enim nedavno preminuloj \u010dlanici Glavnog odbora Gra\u0111anskog preokreta Danki Je\u010dmenici.<\/p>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/DSCN1040web-1024x768.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/DSCN1094web-1024x768.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/MiodragBogunovicDebata29062022-1024x768.jpg\")