![\"\"](\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/PerlezPostrojenjeZaReciklazuPlastike-1024x538.jpg\")
Iste godine fabriku je posetila zrenjaninska inspekcija za za\u0161titu \u017eivotne sredine zbog pritu\u017ebi gra\u0111ana Perleza na spaljivanje otpada i emitovanje nepodno\u0161ljive buke i smrada. Najpre je 2020. godine utvr\u0111eno da fabrika uop\u0161te ne meri buku, a kada je to uvela, ispostavilo se da merenjem nije obuhva\u0107en no\u0107ni interval. Naredne godine inspekcija je konstatovala da u postrojenju ne prate aerozaga\u0111enje, niti da imaju plan za to, zbog \u010dega je izre\u010dena privremena zabrana prerade plastike. To je posle par meseci ispravljeno, utvrdili su nadle\u017eni, a pogon je nastavio sa radom.<\/p>\n\n\n\n
Prema navodima inspekcije, fabrika sada radi kako treba. \u201eNa papiru\u201c ima opremu za pre\u010di\u0161\u0107avanje, ali da li je i kako koristi? Me\u0161tani koji \u017eive blizu pogona uve\u010de i vikendom i dalje ose\u0107aju smrad, ka\u017eu \u010dlanovi udru\u017eenja \u201e\u010cuvari Perleza\u201c. Navode o neprijatnom mirisu potvrdila je i dr Biljana Stojkovi\u0107, biolog, koja je 17. marta ove godine posetila Perlez.<\/p>\n\n\n\n
“U\u0161li smo u dvori\u0161te fabrike jer su oni vrlo opu\u0161teni, nemaju portire, nisu \u010dak ni zaklju\u010dali kapiju. Jezivo je koliko smrdi. Radnici nemaju za\u0161titnu opremu, \u010dak ni rukavice. Kada su se gra\u0111ani pobunili, kompanija im je rekla da su ugradili filtere, ali da ne mogu da ih poka\u017eu. Mo\u017eete samo da im verujete na re\u010d”, ispri\u010dala je toga dana na tribini u Zrenjaninu profesorka Biolo\u0161kog fakulteta Biljana Stojkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Vra\u0107anje prirode u prvobitno stanje gotovo nemogu\u0107e<\/strong><\/p>\n\n\n\n Gradnja “Linglonga” na oko 100 hektara poklonjenog poljoprivrednog zemlji\u0161ta privodi se kraju. Godi\u0161nje \u0107e se iz ovog industrijskog kompleksa u vazduh ispu\u0161tati 15,9 tona pra\u0161kastih materija, kako se navodi u njihovoj parcijalnoj studiji o ekolo\u0161kom uticaju. Zrenjaninci zato slute da \u0107e s po\u010detkom proizvodnje u “Linglongu” \u017eivot u njihovom gradu postati nepodno\u0161ljiv, kao \u0161to je to sada u Smederevu i Boru, otkako su Kinezi preuzeli tamo\u0161nju \u017eelezaru, odnosno rudnik.<\/p>\n\n\n\n Posledice koje gra\u0111ani usled rada prljave industrije trpe nadle\u017ene ne interesuju. Aktivisti iz Smedereva predstavili su podatke tamo\u0161njeg doma zdravlja da je od 2011. do 2019. godine stopa obolelih od malignih bolesti u njihovom gradu sko\u010dila za 400 odsto. Tako\u0111e su otkrili da pra\u0161ina iz \u017eelezare koja pokriva obli\u017enja naselja sadr\u017ei ozbiljne polutante.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, do podataka o povezanosti zaga\u0111enja i obolevanja stanovni\u0161tva od dr\u017eavnih institucija gotovo da se ne mo\u017ee do\u0107i, izjavila je profesorka Biolo\u0161kog fakulteta Ljiljana Tomovi\u0107 na zrenjaninskoj tribini. Tako\u0111e je rekla da se u na\u0161oj zemlji ne sprovode vi\u0161edecenijske komparativne studije kojima bi se na nau\u010dno utvr\u0111en na\u010din pratile posledice koje priroda trpi usled rada prljave industrije.<\/p>\n\n\n\n “Jedva smo naterali Agenciju za za\u0161titu \u017eivotne sredine da objavljuje svoje podatke i onda su pro\u0161le godine pomerili grani\u010dne vrednosti stepena zaga\u0111enja, da srednje zaga\u0111en vazduh spada maltene u planinski, \u0161to je veliki skandal”, kazala je proferorka Tomovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Vra\u0107anje \u017eivotne sredine u provobitno stanje nakon rada prljave industrije gotovo je nemogu\u0107e, objasnila je ona na primeru \u0160vajcarske. Tamo\u0161nje vlasti nameravale su da revitalizuju \u0161est hektara zemlji\u0161ta na koje su godinama ispu\u0161tane toksi\u010dne materije.<\/p>\n\n\n\n “Procena je bila da bi to ko\u0161talo dve milijarde \u0161vajcarskih franaka. Neki delovi se mogu revitalizovati uz ogromna sredstva, a neki sigurno ne, pre svega vodeni ekosistemi”, navela je prof. dr Ljiljana Tomovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n “\u010cesto nas pitaju za\u0161to se borimo protiv ‘Rio Tinta’ kada jo\u0161 nije do\u0161ao. Sada je prilika da im ne damo ni da do\u0111u. Za ‘Linglong’ se nismo na vreme razbudili pa smo sada u mnogo te\u017eoj situaciji. Zaista apelujem na sve, budimo svesni da nas ovde vi\u0161e ne\u0107e biti ako se nastavi s takvim zaga\u0111enjem. Ne radi se samo o prirodi, ne\u0107emo imati ni gradove zato \u0161to se ne mo\u017ee \u017eiveti u smradu i otrovima. Ovo nije preterivanje. Prostorni plan Republike Srbije planira preko 40 rudnika po Srbiji i \u0161est novih termoelektrana”, kazala je prof. dr Stojkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ako se privredni razvoj Srbije bude bazirao na prljavim industrijama, biolozi \u0107e postati tehnolo\u0161ki vi\u0161ak jer ne\u0107e imati \u0161ta da istra\u017euju, ironi\u010dno je zaklju\u010dio politikolog Miroslav Samard\u017ei\u0107, moderator tribine u Zrenjaninu na kojoj se razgovaralo o ekolo\u0161kim posledicama poslovanja kineskih kompanija u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n