\u2013 \u201eLinglong\u201d \u0107e zaposliti 1200 radnika, a od ove investicije kroz plate, poreze i takse prihodova\u0107e se vi\u0161e od 630 miliona dinara godi\u0161nje \u2013 odgovor je vlasti na kritike izgradnje gigantske fabrike auto-guma, ticale se one ekologije, nelegalne gradnje ili prava radnika. Vlastodr\u0161ci \u010dvrsto veruju u ekonomsku korist kineskog poslovanja u Srbiji, dok kriti\u010dari kineske kredite i investicije smatraju udicom kojom ova zemlja, osim ekonomskog \u201epeca\u201d i politi\u010dki uticaj. Kina je kro\u010dila na Balkan pre desetak godina. Ubedljivo najvi\u0161e projekata zapo\u010dela je u Srbiji, navodi BIRN.<\/p>\n\n\n\n
Krediti, direktne investicije, kupovina i akvizicija firmi vidovi su ekonomskog prisustva Kine na na\u0161im prostorima. Most \u201eMihajlo Pupin\u201d, nazivan \u201ejednom od prvih kineskih investicija ovog dela Evrope\u201d, nije podignut ulaganjem, ve\u0107 kineskim kreditom. Zabunu unose politi\u010dari koji neretko zajmove predstavljaju kao investicije. Tako se finansiraju i izgradnja bloka termoelektrane Kostolac B i pro\u0161irenje kopa uglja Drmno, modernizacija delova pruge od Novog Sada do Ma\u0111arske, deonice autoputa Milo\u0161 Veliki, radovi na beogradskoj obilaznici, Fru\u0161kogorski koridor.<\/p>\n\n\n\n
U navedenim poslovima kineske kompanije su glavni izvo\u0111a\u010di radova. Suprotno ovda\u0161njoj i evropskoj regulativi, tenderi nisu sprovo\u0111eni. Ugovaranje radova direktnom pogodbom omogu\u0107avaju me\u0111udr\u017eavni sporazumi Kine i Srbije. Takav na\u010din poslovanja omogu\u0107io je da predo\u010dena cena Fru\u0161kogorskog koridora bude znatno vi\u0161a od tro\u0161kova uporedivih saobra\u0107ajnica u regionu. Kilometar autoputa od jonske luke Igumenice do gr\u010dko-turske granice, \u010dija je gradnja pre par godina bila me\u0111u najzahtevnjim neimarskim poduhvatima u Evropi, jeftiniji je od predvi\u0111ene vrednosti kilometra saobra\u0107ajnice kroz Fru\u0161ku goru.<\/p>\n\n\n\n
Osim tro\u0161kova, upitna je i opravdanost pojedinih infrastrukturnih projekata poverenih kineskim partnerima. Primer je budu\u0107i autoput Beograd\u2013Zrenjanin\u2013Novi Sad. O trasi i tipu ove saobra\u0107ajnice nije bilo javne diskusije, urbanisti\u010dki plan je samo isporu\u010den, a primedbe gra\u0111ana \u010dije su parcele zahva\u0107ene autoputem ostale su bez odgovora. Nejasno je zbog \u010dega se odustalo od prvobitnog projekta AP Vojvodine da se pro\u0161ire postoje\u0107i pravci Zrenjanin\u2013Novi Sad i Zrenjanin\u2013Bor\u010da. Umesto toga, Vlada Srbije je pokrenula aktivnosti oko izgradnje autoputa nekoliko meseci nakon sporazuma sa \u201eLinglongom\u201d o ulaganju u Zrenjaninu. Stanovnici ovog grada utiska su da se autoput gradi prvenstveno zbog gumare.<\/p>\n\n\n\n
Poslednjom u nizu direktnih pogodbi kineskoj kompaniji kao investitoru lane je dodeljen, prema najavama, najve\u0107i projekat izgradnje i rekonstrukcije komunalne infrastrukture \u201e\u010cista Srbija\u201d. Da je planirana tehnologija \u0161tetna i prevazi\u0111ena, upozorio je profesor emeritus Imperijal koled\u017ea u Londonu \u010cedo Maksimovi\u0107, ekspert za integralno upravljanje gradskim vodama. On je sklapanje pomenutog posla uporedio sa nabavkom crno-belih televizora umesto savremenih sa tankim ekranima.<\/p>\n\n\n\n
U protekloj deceniji kineska \u201eEksport-import banka\u201d odobrila je najmanje 5,7 milijardi evra kredita za projekte u Srbiji, bele\u017ei BIRN. Iako su mnogi strepeli da na\u0161oj zemlji preti \u201escenario\u201d Crne Gore, koja je lane tra\u017eila pomo\u0107 EU da otplati kineski kredit za izgradnju autoputa, deo ekonomista smatra da opasnosti od du\u017eni\u010dkog ropstva jo\u0161 uvek nema jer iznosi kineskih kredita nisu toliko visoki. Ipak, i oni upozoravaju da neki od zajmova jesu uzeti pod ve\u0107im kamatnim stopama nego \u0161to se moglo na\u0107i na tr\u017ei\u0161tu kapitala, kao i da se gomilaju (pre)skupi projekti zbog kojih se zadu\u017eujemo.<\/p>\n\n\n\n
Procenjuje se da se Srbija za kineske zajmove opredeljuje jer nema kontrole tro\u0161enja sredstava kao kod drugih me\u0111unarodnih kreditora, a pojedini analiti\u010dari isti\u010du i da je EU zanemarila ovda\u0161nje krajeve kada je re\u010d o finansiranju potrebne infrastrukture.<\/p>\n\n\n\n