Dok je u svetu kritika neoliberalizma u punom zamahu, ekonomska politika re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a i dalje se oslanja na tu doktrinu. Neprikosnoveni lider name\u0107e narodu i dr\u017eavi om\u010du du\u017eni\u010dkog ropstva. Poslu\u0161no bira\u010dko telo veruje u bajke o \u201csrpskom privrednom \u010dudu\u201d, a ve\u0107 u skoroj budu\u0107nosti suo\u010di\u0107e se sa posledicama. Vu\u010di\u0107 ubrzano zadu\u017euje dr\u017eavu u stranoj valuti, a kad do\u0111e vreme otplate kredita mora\u0107e da uvodi mere \u0161tednje i da rasprodaje preostalu javnu imovinu. Tada \u0107e, uglavnom stranim kompanijama, biti budza\u0161to prodata najbolja javna preduze\u0107a i ona koja su jo\u0161 uvek u javnoj svojini kao \u0161to su EPS, Telekom, te brojna komunalna preduze\u0107a. To \u0107e, u isto vreme, biti i kraj srpskog suvereniteta, budu\u0107i da \u0107e stranci biti vlasnici sve vredne imovine, uklju\u010duju\u0107i i prirodne resurse.<\/p>\n\n\n\n
Procenjuje se da \u0107e javni dug do kraja godine biti ve\u0107i od trideset milijardi evra. Privredni razvoj Srbije oslanja se na strani kapital, a ne na doma\u0107a preduze\u0107a. Prema podacima Razvojne agencije Srbije, Srbija je od 2007. privukla vi\u0161e od 34 milijarde evra stranih direktnih investicija. Najvi\u0161e stranog kapitala do\u0161lo je iz Italije, 10,7 odsto, dok su odmah iza nje SAD sa 10,2 odsto, Francuska 9,7 odsto, Nema\u010dka 9,6 odsto, Austrija 9,3 odsto, Kina 8,9 osto, \u010ce\u0161ka 6,8 odsto. Apsolutno dominira kapital iz zapadnih dr\u017eava. Uzimaju\u0107i u obzir rastu\u0107i javni dug u stranoj valuti i znatan udeo stranog kapitala u privredi zemlje, jasno je da je autonomni privredni razvoj Srbije u velikoj meri doveden u pitanje.Takva, neokolonijalna pozicija dr\u017eave bi\u0107e jo\u0161 vi\u0161e pogor\u0161ana privatizacijom najvrednijih javnih preduze\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Politiku podjarmljivanja Srbije Vu\u010di\u0107 prikriva poja\u010danom kvazinacionalisiti\u010dkom retorikom<\/strong>. Poslednjih nedelja re\u017eimska propaganda sve vi\u0161e pominje ideju o \u201csrpskom svetu\u201d. Ministar Aleksandar Vulin nedavno je rekao da je \u201esrpski svet\u201c jedan \u201epoliti\u010dki i dr\u017eavni prostor\u201c. Osim zapaljive retorike, Vu\u010di\u0107 ne radi ni\u0161ta konkretno u tom pravcu.<\/strong> Gradnja infrstrukture najbolje pokazuje prostornu strategiju dr\u017eave. Da postoji namera svesrpske integracije, dr\u017eava bi gradila puteve i brze pruge prema Republici Srpskoj. Me\u0111utim, najavljena je izgradnja autoputa Ni\u0161-Merdare-Pri\u0161tina. U okviru velike kineske inicjative \u201cPojas i put\u201d gradi se brza pruga Beograd-Budimp\u0161ta. Tako\u0111e, krajem godine treba da po\u010dne izgradnja autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Ovaj put ne predstavlja nikakav infrasturkurni prioritet Srbije, a gradi se zbog toga \u0161to je potreban velikoj fabirci za proizvodnju automobilskih guma koju u Zrenjaninu podi\u017ee kineska kompanija Linglong. O\u010digledno je da se infrastruktura gradi na pravcu sever-jug. To srpski svet ne integri\u0161e, nego razdvaja.<\/p>\n\n\n\n Zbog demografske i ekonomske situacije u kojoj se nalazi, Srbija nije sposobna ni za kakve velike poduhvate. Prema poslednjim procenama Republi\u010dkog zavoda za statistiku, Srbija ima manje od sedam miliona stnovnika. Udeo lica starih 65 i vi\u0161e godina iznosi 21,1 odsto, a mla\u0111ih od 15 godina ima 14,3 odsto! Svakome, osim bira\u010dima SNS-a, jasno je da je koketiranje sa ideologijom \u201csrpskog sveta\u201d najobi\u010dnija farsa. Valjda je zbog toga tragikomi\u010dni Vulin i izabran da bude njen glavni protagonista.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Vu\u010di\u0107ev re\u017eim negira srpski suvernitet na svim poljima. Prema Aleku Kav\u010di\u0107u, industrija ud\u017ebenika u Srbiji je vredna sto miliona evra, dok ulaganje u njihovu proizvodnju nije ve\u0107e od milion-dva. Ne radi se samo o profitu, ve\u0107 i o ideologiji. Ekonomista Pol Samjuelson govorio je da nije va\u017eno ko pi\u0161e zakone, ve\u0107 ko pi\u0161e ud\u017ebenike. <\/p>\n\n\n\n Vu\u010di\u0107 optu\u017euje ekolo\u0161ke aktiviste i malobrojne opozicione medije da su strani pla\u0107enici, a u Predsedn\u0161tvu Srbije, kao savetnik za privredu, radi Nemac Jerg Heskens. Da li on vi\u0161e vodi ra\u010duna o intersima Srbije ili nema\u010dkog ekonomskog rajha? \u0160to je ponizniji prema stranim silama i globalnom kapitalu, Vu\u010di\u0107 di\u017ee sve ve\u0107u nacionalisti\u010dku galamu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Novu plja\u010dku javne imovine Vu\u010di\u0107 \u0107e obrazlagati neoliberalnom doktrinom po kojoj je tr\u017ei\u0161na razmena vrednost po sebi, kadra da upravlja svim ljudskim aktivnostima. Neoliberali tvrde da javno vlani\u0161tvo uvek vodi ka neefikasnom upravljanju, rasipanju resursa, korupciji, zanemarivanju interesa potro\u0161a\u010da, da nije u stanju da obezbedi kvalitetnu ekspertizu i da ne podsti\u010de inovacije. Gde god je to mogu\u0107e, treba uspostaviti pravo na privatno vlasni\u0161tvo i omogu\u0107iti da autonomno tr\u017ei\u0161te svojim automatskim samoregulatornim mehanizmima alocira resurse, prirodni resursi moraju biti tretirani kao ekonomski, roba kao i svaka druga. Kada se na sve robe, ulju\u010duju\u0107i i prirodna bogastva, primeni cenovni mehanizam, to \u0107e voditi ka \u0161tedljivijem kori\u0161\u0107enju oskudnih resursa. Degradacija prirode i neefikasno kori\u0161\u0107enje resursa mogu da budu eliminisani samo ako privatno vlasni\u0161tvo i individualna inicijativa zamene dr\u017eavnu inerciju i nekompetentnost. Ako tr\u017ei\u0161te upravlja tehnolo\u0161kim inovacijama bi\u0107e obezbe\u0111eni supstituti za sada ve\u0107 osiroma\u0161ene prirodne resurse. Iza ovakvih doktrina krije se poku\u0161aj neograni\u010dene plja\u010dke javnih i prirodnih resursa. Privatizacija razli\u010ditih oblika javnog vlasni\u0161tva deo je globalne ekspanzije kapitala kojom se kreiraju nove mogu\u0107nosti za proizvodnju profita, plja\u010dkanje zajedni\u010dke imovine i uspostavljanje privatne kontrole nad prirodom.<\/p>\n\n\n\n Postoje\u0107a javna preduze\u0107a u Srbiji poslednji su ostatak progresivnih tekovina preostalih iz socijalisti\u010dkog perioda. Prodajom javnih giganata kao \u0161to su EPS i Telekom, Srbija \u0107e ostati bez privredne infrastrukture preko koje mo\u017ee da uti\u010de na ekonomski razvoj i da vodi smostalnu ekonomsku politiku. Privatizacijom javnih preduze\u0107a javni monopoli pretvori\u0107e se u privatne, a ne\u0107e biti stvoreno tr\u017ei\u0161te. Javne monopole mogu\u0107e je dr\u017eati pod demokratskom kontrolom, privatni monopolisti nastoje da pove\u0107avaju cene tako \u0161to ucenjuju potro\u0161a\u010de koji nemaju slobodu izbora.<\/p>\n\n\n\n Tako \u0107emo ubrzo u Srbiji imati potpuno primenjen neoliberalni model organizacije privrede u kome \u0107e vlasni\u0161tvo nad najvrednijim prirodnim i privrednim reusrsima biti u rukama stranih kompanija, a doma\u0107e stanovni\u0161tvo bi\u0107e proletarizovano. Vlade zemalja u kolonijalnom polo\u017eaju sistematski proizvode siroma\u0161tvo, to je na\u010din da se doma\u0107e stanovni\u0161tvo natera da nadni\u010di u stranim kompanijama za bedne plate. Ve\u0107ina naroda u Srbiji bi\u0107e li\u0161ena osnovnih tekovina civilizacije.<\/p>\n\n\n\n Da bi javna preduze\u0107a slu\u017eila javnim ciljevima iz njih moraju biti isterane politi\u010dke stranke. Partijske oligarhije ve\u0107 su izvr\u0161ile divlju privatizaciju javnog sektora, tako \u0161to je on pretvoren u rezervoar privilegija za strana\u010dke prvake i njihove pristalice i glavni izvor korupcije u dru\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dok je u svetu kritika neoliberalizma u punom zamahu, ekonomska politika re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a i dalje se oslanja na tu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1167,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,11],"tags":[],"class_list":["post-2295","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-arhiva","category-misljenja"],"yoast_head":"\n