Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog<\/p>\n\n\n\n
Ciljevi evropskih integracija od po\u010detka su bili obuzdavanje socijalizma i SSSR-a i vezivanje polusuverene Nema\u010dke u integrisanu mre\u017eu evropskih i NATO institucija kako njen ekonomski rast ne bi destabilizovao Evropu. Prvi cilj je uspe\u0161no ostvaren, drugi nije. Ujedinjenje Nema\u010dke dovelo je u pitanje dotada\u0161nji koncept evropskih integracija. Ona danas ima sli\u010dnu poziciju u Evropi kao posle 1871.<\/p>\n\n\n\n
Sredinom sedamdesetih onda\u0161nji nema\u010dki kancelar Helmut \u0160mit izneo je stav da Nema\u010dka svoje spoljnopoliti\u010dke i privredne ciljeve ne mo\u017ee da ostvari pod nacionalnim imenom, jer to budi strah kod drugih naroda zbog se\u0107anja na dva svetska rata. Zbog toga je Nema\u010dka izabrala da deluje pod evropskim pla\u0161tom, ali takva strategija bi\u0107e samo privremena, tvrdio je \u0160mit, jer \u0107e se ubrzo videti da se Evropa nalazi pod nema\u010dkim vo\u0111stvom. Danas je vi\u0161e nego o\u010digledno da u EU postoji nema\u010dka dominacija. Angela Merkel postala je fakti\u010dki kancelar EU. Filozof Jirgen Habermas smatra da je tokom gr\u010dke krize ona uni\u0161tila pedesetogodi\u0161nje nastojanje da se u Evropi stvori druk\u010dija slika o Nema\u010dkoj. Takva pozicija Nema\u010dke bio je jedan od glavnih razloga zbog koga je Velika Britanija napustila EU.<\/p>\n\n\n\n
Na jednom predavanju studentima u Hamburgu 1953. Tomas Man je rekao: \u201dTreba nam evropska Nema\u010dka, a ne nema\u010dka Evropa\u201d. EU je danas pretvorena u politi\u010dku tvorevinu u kojoj dominira krupni kapital uz politi\u010dku podr\u0161ku nema\u010dke dr\u017eave. <\/p>\n\n\n\n
U periodu od 1871. do 1945. Nema\u010dka je ugro\u017eavala odnose snaga izme\u0111u evropskih dr\u017eava, ali nije bila dovolljno jaka da ostvari hegemoniju. Henri Kisind\u017eer svojevremno je primetio da je ona prevelika za Evropu, ali premala za svet. Prema Timoti Garton E\u0161u, ona je suvi\u0161e velika da bi bila obi\u010dna evropska sila, ali nije dovoljno jaka da bi bila hegemon. I kod nema\u010dkih vladaju\u0107ih elita postoji strah da bi otvorena nema\u010dka hegemonija ponovo mogla da podstakne stavaranje saveza dr\u017eava koje se protive takvom odnosu snaga u Evropi. Zbog toga se smatra da je Nema\u010dka nevoljni evropski hegemon.<\/p>\n\n\n\n
Pristalice realisti\u010dkog pristupa u me\u0111unarodnim odnosima smatraju da hegemonija nije destruktivna, naprotiv ona donosi stabilnost. Svetska kapitalisti\u010dka ekonomija je nestabilna i sklona krizama pa zbog toga najja\u010de dr\u017eave treba da nametnu svoje vo\u0111stvo. Levo nastrojeni analiti\u010dari isti\u010du da nema\u010dki vladaju\u0107i krugovi smatraju da nema\u010dko okru\u017eenje treba du bude pod uticajem njene spoljne i bezbednosne politike. Ono mora biti korisno za nema\u010dki model kapitalizma, za njenu vode\u0107u ulogu u Evropi, kao i da slu\u017ei slabljenju nema\u010dkih konkurenata. Ovakva pozicija Nema\u010dke posti\u017ee se na dva na\u010dina: putem mo\u0107i tr\u017ei\u0161ta, tj. preko odnosa konkurencije koji protagoniste iz drugih dr\u017eava primoravaju da se prilagode i podrede; i drugo, preko prisilnog disciplinovanja putem mera \u0161tednje, demontiranja nacionalnog suvereniteta i demokratije. Umesto demokratskog odlu\u010divanja na suprancionalnom planu, Nema\u010dka favorizuje sporazumevanje izme\u0111u vlada i dono\u0161enje odluka u neformalnim lidreskim krugovima. Tako njena mo\u0107 postaje izrazitija. Male i slabije dr\u017eave nastoje da \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e nametnu jednoglasnost u odlu\u010divanju kako bi se obuzdala Nema\u010dka. Ona je, i pored raznih otpora, uspela da postane glavna sila autoritarnog kapitalizma u Evropi. U EU Nema\u010dka nije lider nego eksploatator. Spasavanje drugih nacija nije u nema\u010dkom nacionalnom interesu.<\/p>\n\n\n\n
Treba ista\u0107i da Nema\u010dka ne priznaje apsolutni primat evropskog prava u odnosu na svoj pravni poredak. Nema\u010dki ustavni sud doneo je 2009. odluku prema kojoj su dr\u017eave \u010dlanice gospodari ugovora, samo njihovi parlamenti mogu odlu\u010divati o daljem transferu ovla\u0161\u0107enja na EU. Razvoj EU ne sme ograni\u010davati dr\u017eave \u010dlanice u njihovim ovla\u0161\u0107enjima u ekonomskim, bud\u017eetskim, kulturnim, socijalnim i bezbednosnim pitanjima. Maja 2020. Sud je osprio praksu ECB da na sekundarnom tr\u017ei\u0161tu kupuje obveznice dr\u017eava \u010dlanica. Stav da je nama\u010dki ustav iznad osniva\u010dkih ugovora o EU mo\u017ee, naravno, da ima samo ustavni sud najmo\u0107nije dr\u017eave. Ona mo\u017ee po sopstevnom naho\u0111enju da interpretira evropsko pravo prema svojim interesima. Osim toga, Nema\u010dka \u010desto samostalno nastupa u me\u0111unarodnim odnosima, ne mare\u0107i mnogo za EU.<\/p>\n\n\n\n
Nema\u010dka je na re\u010dima najve\u0107i zagovornik slobodne tr\u017ei\u0161ne privrede. Me\u0111utim, iako je imala velike koristi od kineskog ekonomskog rasta, strah od eventualnog kineskog preuzimanja akcija nema\u010dkih firmi doveo je do promene zakona kojim je omogu\u0107eno Ministarstvu privrede da blokira kupovinu akcija nema\u010dkih kompanija preko odre\u0111enog limita od strane stranih investitora. Tako\u0111e, nije dozvoljeno ni preuzimanje Folksvagena. Kancelar \u0160reder je zastupao stav da Nema\u010dka treba da za\u0161titi svoje \u201cnacionalne \u0161ampione\u201d od disciplinovanja od strane globalnih finansijskih tr\u017ei\u0161ta. Slobodna trgovina se na Zapadu uva\u017eava samo dok doma\u0107a privreda od nje ima koristi.<\/p>\n\n\n\n
Nema\u010dka je dovoljno mo\u0107na da mo\u017ee u me\u0111unarodnim ekonomskim i politi\u010dkim odnosima da za\u0161titi svoje interese i da ne po\u0161tuje pravila kad joj ne odgovaraju. Po\u010detkom dvehiljaditih njen bud\u017eetski deficit bio je iznad limita od 3 posto BDP-a koji je propisan Paktom o stabilnosti i rastu iz 1997, ali ipak, nije trpela nikakve sankcije. Kada je stabilizovala svoj deficit, od drugih dr\u017eava tra\u017eila je striktno po\u0161tovanje pravila. Ina\u010de, bud\u017eetski deficit Nema\u010dke 1995. iznosio je 9 posto BDP-ea.<\/p>\n\n\n\n
Tokom raznih kriza Angela Merkel uporno je izbegavala sistemska re\u0161enja, uvek je insistirala na ograni\u010denim merama kako bi postoje\u0107i sistem bio o\u010duvan. Analiti\u010dari isti\u010du kako je ona politi\u010darka bez velikih ideja koja uvek tra\u017ei privremena re\u0161enja za teku\u0107e probleme. Njen glavni orijentir su interesi krupnog kapitala i stavovi nema\u010dkih bira\u010da koji ne \u017eele da plate cenu za korist koju njihova zemlja ima od EU. Imperativi nema\u010dke unutra\u0161nje politike dominiraju Unijom kao i \u201cnema\u010dka ideologija\u201d \u2013 ordoliberalizam.<\/p>\n\n\n\n
Sti\u010de se utisak da nema\u010dka vladju\u0107a elita nastoji da \u0161to je mogu\u0107e du\u017ee o\u010duva status kvo u EU i da nije zainteresovana za njeno temeljno reformisanje. Kako bi postigla taj cilj, pru\u017ea najmanje mogu\u0107e ustupke, koji nisu dovoljni da bi se toliko podeljena politi\u010dka tvorevina kao \u0161to je EU o\u010duvala. Zbog ogromne koristi koju je imala od jedinstvene valute, Nema\u010dka insistira samo na onim merama koje su neophodne da bi evro bio spasen.<\/p>\n\n\n\n
Davno je pro\u0161ao posleratni period u kome je Nema\u010dka nastojala da bude konstruktivna kako ne bi platila visoku cenu za sve \u0161to je \u010dinila tokom ratova. Ona sada sve agresivnije nastupa sa pozicija svojih nacionalnih interesa i u situacijama kada to \u0161kodi evropskim integracijama.<\/p>\n\n\n\n
Nastojanja Francuske da obuzda mo\u0107 Nema\u010dke preko stvaranja supranacionalne tvorevine su propali. Ova zemlja sa velikom kulturom definitivno je prestala da bude svetska sila juna 1940. posle poni\u017eavaju\u0107eg poraza od Hitlera. U prvim periodima evropskih integracija pozicija Francuske bila je povoljnija zbog toga \u0161to je Nema\u010dka imala te\u0161ku hipoteku nacizma. Kako se ona osloba\u0111ala tog tereta i postala ekonomski najja\u010da u Evropi, asimetrija mo\u0107i izme\u0111u dve dr\u017eave bila je sve izrazitija.<\/p>\n\n\n\n
U procesima integracija cilj Francuske bio je da oja\u010da nadnacionalne institucije i fiskalne kapacitete EU uz istovremeno o\u010duvanje svog nacionalnog suvereniteta. Zajedni\u010dka poljoprivredna politika vo\u0111ena je u njenom interesu, ali se danas smatra da je ona najneuspe\u0161nija evropska politika. Dovela je do hiperprodukcije proizvodnje hrane, a najve\u0107i dobitinici bili su vlasnici zemlji\u0161ta i to iz najbogatijih dr\u017eava, a ne oni koji rade. Subvencije je dobijala \u010dak i britanska kraljevska porodica.<\/p>\n\n\n\n
Emanuel Makron je poku\u0161ao ponovo da podredi Evropu francuskim interesima ambicioznim programom po kome bi EU trebalo da bude autonomna globalna sila, poput SAD i Kine. Takvu ulogu, po njegovom mi\u0161ljenju, ne mogu imati pojedine evropske nacionalne dr\u017eave. Francuska i Nema\u010dka imaju odgovornost da vode taj proces. Ustanak \u201c\u017eutih prsluka\u201d poremetio je njegove planove o unutra\u0161njim reformama i poja\u010dao nema\u010dke sumnje da se Francuska mo\u017ee reformisati. Osim toga, i bogate severnoevropske dr\u017eave, koje su nema\u010dke saveznice, protive se Makronovim idejama. Kako bi diskreditovala njegov \u201cvelki plan\u201d, Merkel mu je predlo\u017eila da francusko mesto u SB UN perpusti EU, \u0161to je on odbio.<\/p>\n\n\n\n
Ideja da Francuska mo\u017ee biti sto\u017eer EU je neuverljiva. Francusko-nema\u010dki duopol je stvar pro\u0161losti. Kako se moglo videti tokom gr\u010dke krize, odluke su donosili nema\u010dka kancelarka i predsednici ECB i MMF. Istupanje Ujedinjenog Kraljevstva jo\u0161 vi\u0161e je oslabilo Frnacusku. Tokom svog \u010dlanstva ono se zalagalo za pro\u0161irenje kako bi bio oja\u010dan suverenisti\u010dki blok i imalo je balansiraju\u0107u ulogu unutar EU.<\/p>\n\n\n\n
Posle skoro sedamdeset godina koliko traju procesi evropskih integracija rezultat je nema\u010dka Evropa. Dana\u0161nja EU deluje kao pro\u0161irena nema\u010dka administracija preko koje ona ure\u0111uje sisteme perifernih dr\u017eava prema svojim interesima. Nema\u010dka, me\u0111utim, nema kapacitet da bude kosntruktivni hegemon. U me\u0111unarodnim odnosima hegemon je ona sila koja generi\u0161e javno dobro, koje je dostupno i drugima. Dominacija nema\u010dke politi\u010dke kulture u kojoj je glavna vrednost privr\u017eenost pravilima, spre\u010dava EU da se koristi pragmati\u010dnim odlukama za posredovanje me\u0111u sukobljenim interesima i da se prilago\u0111ava nepredvi\u0111enim konfliktima. Kriza je dovela do povratka politike, u takvim istorijskim situacijama neophodne su politi\u010dke, a ne odluke zasnovane samo na apstraktnim pravilima. Ne postoji norma koja je primenjiva na haos, tvrdi Karl \u0160mit.<\/p>\n\n\n\n
Pokazalo se da tehnokratska vladavina nije manja opasnost za demokratiju od populizma. Hegemoni diskurs o \u201cvelikom civilizacijskom projektu ujedinjene Evrope\u201d ne mo\u017ee da neutrali\u0161e antagonizam interesa. Da bi konflikti razli\u010ditih interesa bili re\u0161eni, neophodne su efikasne demokratske institucije. Takve u EU ne postoje. Osim toga, poslednjih godina pojavile su se i zna\u010dajne ideolo\u0161ke razlike me\u0111u dr\u017eavama. Za vladaju\u0107e re\u017eime u Poljskoj i Ma\u0111arskoj te\u0161ko se mo\u017ee re\u0107i da zastupaju vrednosti za koje se doskoro tvrdilo da su op\u0161teprihva\u0107ene u Uniji. Takve razlike dodatno komplikuju i produbljuju krizu.<\/p>\n\n\n\n
EU ne mo\u017ee da postane nadnacionalna super dr\u017eava sa demokratskom javnom sferom koja bi funkcionisala u interesu ve\u0107ine stanovnika i dr\u017eava \u010dlanica. Stru\u010dnjaci za me\u0111unarodne odnose isti\u010du da se ni SAD ne boje raspada EU i da u Evropi one mogu na\u0107i pouzdanijeg partnera. Sve je vi\u0161e analiti\u010dara i politi\u010dkih aktera koji smatraju da povratak na nacionalne dr\u017eave ne mora biti tragedija. Ko misli da je gra\u0111anin sveta, taj je gra\u0111anin ni\u010dega.<\/p>\n\n\n\n
Doba evropske hegemonije u svetskom kapitalisti\u010dkom sistemu odavno je pro\u0161lo. Ekonomski uspon Dalekog istoka doveo je do radikalnih promena u odnosima snaga. Iako mo\u0107 SAD opada one su i dalje svetska supersila. Evropska unija u toj novoj situaciji zbog svoje privredne skleroti\u010dnosti i politi\u010dke podeljenosti lako mo\u017ee postati periferija na Evroazijskom kontinentu. Ra\u0161ireno je mi\u0161ljenje da EU u \u017eivotu odr\u017eava samo strah od njenog raspada. Britanski filozof politike D\u017eon Grej smatra da se radi o utopijskom projektu koji \u0107e izazvati haos kada bude propadao, jer takvi poduhvati ne nestaju po unapred osmi\u0161ljenom planu i polako.<\/p>\n\n\n\n
Povezane vesti:<\/p>\n\n\n
![](\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/eu.png\")
\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n\t\t![](\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\")
\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n\t\t