{"id":1525,"date":"2020-11-23T10:57:37","date_gmt":"2020-11-23T09:57:37","guid":{"rendered":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/?p=1525"},"modified":"2020-11-23T11:14:41","modified_gmt":"2020-11-23T10:14:41","slug":"uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/","title":{"rendered":"Uspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija"},"content":{"rendered":"\n

Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog<\/p>\n\n\n\n

Nepostojanje demokratskog politi\u010dkog sistema u EU predstavlja zna\u010dajan uzrok aktuelne krize. Eufemisti\u010dki se ka\u017ee da u Uniji postoji demokratski deficit. Evropski parlament (EP) nije suvereno reprezentativno politi\u010dko telo kao \u0161to su parlamenti federalnih dr\u017eava. Klju\u010dne odluke na nivou EU donose neizabrani organi, koji deluju pod odlu\u010duju\u0107im uticajem najve\u0107ih evropskih kompanija i banaka.<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107ina evropskih politika je regulatorne prirode. Taj koncept upravljanja oslanja se na nema\u010dku verziju neoliberalizma, nazvanu ordoliberalizam. Zastupnici te doktrine smatraju da tr\u017ei\u0161te nije spontani poredak, ve\u0107 da se aktivnim merama dr\u017eave mora strukturirati. Dr\u017eava samo utvr\u0111uje pravila po kojima deluje ekonomski sistem, a ne me\u0161a se u ishode. Prema odoliberalima zakonodavstvo treba da bude  podre\u0111eno liberalnom konkurentnom tr\u017ei\u0161nom  konstitucionalizmu.<\/p>\n\n\n\n

U EU dominiraju regulatorna tela koja ne po\u010divaju na ve\u0107inskom principu i demokratskim procedurama. U situaciji krize takav sistem nema legitimitet i upravlja\u010dki je neefikasan. Kriza zahteva politi\u010dka re\u0161enja, a institucionalni dizajn EU takvo delovanje onemogu\u0107ava, jer u njoj ne postoje sistemska pravila za re\u0161avanje konflikata.<\/p>\n\n\n\n

U EU je favorizovan tehnokratski, a ne demokratski na\u010din odlu\u010divanja. Ovakva praksa se opravdava \u010dinjenicom da u kompleksnim dru\u0161tvima demokratske institucije postaju upravlja\u010dki neefikasne. Tehnokratski na\u010din upravljanja zasnovan je, navodno, na objektivnoj regulaciji i ekspertizi koje su utemeljene na tekovinama nau\u010dne i tehni\u010dke civilizacije. To je administriranje koje ne po\u010diva na politi\u010dkim odlukama i ne oslanjanja se na filozofske ili ideolo\u0161ke norme. Radi se, navodno, o novim formama supranacionalnog nepoliti\u010dkog upravljanja, koje ne mogu biti legitimisane na osnovu kriterijuma po kojima se ocenjuje legitimnost vlasti u nacionalnim dr\u017eavama. Odluka o tome da li je ne\u0161to apoliti\u010dno je politi\u010dka, tvrdi Karl \u0160mit. Pristalice postoje\u0107ih formi integracija tvrde da u evropskoj politici ne postoji fiksirani centar ve\u0107 mre\u017ea jurisdikcija sa nestalnim \u010dlanstvom i pravilima za dono\u0161enje odluka sa promenjivim rokovima primene. Razvijena je \u010ditava teorija o upravljanju sa vi\u0161e nivoa (multilevel governance).<\/p>\n\n\n\n

U EU postoji ogromna ekspanzija regulatorne vlasti na supranacionalnom nivou uz paralelno slabljenje  nacionalne parlamentarne kontrole. Evropska komisija ima monopol legislativne inicijative. Prema francuskom ustavu iz  1799. Napoleon, kao prvi konzul, imao je takva ovla\u0161\u0107enja. Propise donose naj\u010de\u0161\u0107e Savet (ministara) i EP zajedno. U Briselu je koncentrisan mamutski birokrtaski aparat, samo Komisja ima 45.000 slu\u017ebenika, a njeni godi\u0161nji tro\u0161kovi dose\u017eu i do \u0161est milijardi evra.<\/p>\n\n\n\n

Na nivou EU ne postoji podela vlasti kao u nacionalnim dr\u017eavama. Komisija nije klasi\u010dni oblik izvr\u0161ne vlasti, ona je \u201c\u010duvar ugovora\u201d. Postoji jaz izme\u0111u velikog obima regulativnih ovla\u0161\u0107enja prenetih na supranacionalni nivo  i parlamentarne kontrole na istom nivou. U EP ne postoji podela na  vlast i opoziciju, on nema pravo zakonodavne inicijative, ne bira i ne kontroli\u0161e vladu, ne mo\u017ee da name\u0107e poreze. EP nije arena u kojoj se konfrontiraju alternative, ne postoji partijska veza izme\u0111u njega i sastava Komisije. EU \u010dine istorijski ukorenjene dr\u017eave, podele me\u0111u njima va\u017enije su od partijskih podela. U nacionalnim politi\u010dkim sistemima politi\u010dki procesi su koliko-toliko transparentni zahvaljuju\u0107i delovanju opozicije. Odlu\u010divanje u Brislu nerazumljivo je obi\u010dnim ljudima, procedure su vizantijske. Kako su se ovla\u0161\u0107enja EP pove\u0107avala tako je opadalo interesovanje bira\u010da da u\u010destvuju na evropskim izborima. Politi\u010dko telo koje ne odlu\u010duje nama autoritet. Da bi dobio politi\u010dki zna\u010daj i ugled, EP bi morao da ima nadle\u017enost pravog parlamenta.<\/p>\n\n\n\n

Nema ni govora o tome da na procese odlu\u010divanja u EU mogu uticati obi\u010dni gra\u0111ani i male dr\u017eave. Ovakav institucionalni aran\u017eman nastao je ne samo kako bi se poni\u0161tile tekovine dva veka dugih socijalnih borbi u Evropi (od 1789. do 1989) nego i kako bi se dovele u pitanje temeljne vrednosti evropske demokratske politi\u010dke kulture. Evropski gra\u0111ani podre\u0111eni su neizabranim briselskim oligarsima. Politi\u010dari bez veze sa bira\u010dima ne mogu da kreiraju sistem koji slu\u017ei obi\u010dnim ljudima.<\/p>\n\n\n\n

Integracije su zami\u0161ljene tako da nova politi\u010dka tvorevina ne bude demokratska, ve\u0107 da funkcioni\u0161e kao supranacionalni pravni poredak koji garantuje ekonomske slobode. Od po\u010detka postoji tenzija izme\u0111u demokratije i integracija.  Demokratsko politi\u010dko odlu\u010divanje je onemogu\u0107eno, postoji samo \u201capoliti\u010dno\u201d tehnokratsko upravljanje koje se legitimi\u0161e time \u0161to je utemljeno u na\u010delima slobodne tr\u017ei\u0161ne privrede. Institucije su tako koncipirane da stalno budu nestabilne i da je zbog toga neophodna  birokratska intervencija. Vladanje je svedeno na dono\u0161enja tehnokratskih mera. Navodno, vremenski pritisak onemogu\u0107ava demokratsko odlu\u010divanje. Zbog velike brzine tr\u017ei\u0161nih transakcija dr\u017eave su izgubile temporalni suverenitet.<\/p>\n\n\n\n

EU je institucionalni okivir koji omogu\u0107ava tr\u017ei\u0161inoj ma\u0161ineriji da li\u0161i nacionalne dr\u017eave i njene gra\u0111ane resursa  koji su neophodni za demokrartsku politi\u010dku dinamiku. Onemogu\u0107ena je politi\u010dka intervencija na transnacionalnom tr\u017ei\u0161tu. Naglasak je na produktivnosti, preduzetni\u0161tvu, mobilnosti faktora proizvodnje kojima se optimizuje njihova alokacija, na obaranju cene radne snage, pove\u0107avanju efikasnosti i spre\u010davanju redistribucija. Po principu supsidijarnosti, socijalna politika uglavnom je prepu\u0161tena dr\u017eavama \u010dlanicama koje ne mogu zbog konkurentnih pritisaka, da donose i primenjuju progresivne mere. Supsidijarnost se odnosi na one oblasti koje ne dovode u pitanje homogenost jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta. Decentralizacija je institucionalni mehanizam koji omogu\u0107ava tr\u017ei\u0161tu da spre\u010di dono\u0161enje politi\u010dkih odluka koje ne odgovraju kapitalu. On uvek ima izlaznu opciju. <\/p>\n\n\n\n

Naglasak je do sada bio na negativnim, a ne pozitivnim integracijama. Uspostavljene su \u010detiri slobode kretanja: robe, usluga, kaptala i rada. Stvoreno je jedinstveno tr\u017ei\u0161te  na kome se \u201cravnopravno\u201d takmi\u010de razvijene i manje razvijene ekonomije, a glavni cilj je popravljanje konkurentnosti. Zbog gubitka suvereniteta nacionalnih dr\u017eava siroma\u0161ni nikad na taj na\u010din ne\u0107e popraviti svoju poziciju. \u010cetiri slobode uvedene su da bi se poja\u010dala konkurencija me\u0111u dr\u017eavama, da bi se oborile plate, socijalni standard i porezi na bogatstvo i profit.<\/p>\n\n\n\n

U periodu posle dono\u0161enja ugovora iz Mastrihta opada udeo nadnica u BDP-eu.<\/p>\n\n\n\n

Forme integracija zavisile su od odnosa klasnih snaga. U implementaciji \u010detiri slobode EU ima \u0161iroke kompentencije, odlu\u010duje se ve\u0107inski. U oblasti oporezivanja, nezaposlenosti i socijalne politike ona ima sporednu ulogu,  nadle\u017enost je uska i zahteva se jednoglasnost prilikom odlu\u010divanja. U socijalnoj politici naglasak je na individualnoj odgovornosti. Nezaposlenost se tretira kao individualni problem, a ne strukturni.  Socijalna politika u EU nije balansiranje izme\u0111u interesa kapitala i rada, nego kontrola  i uticaj na pona\u0161anje pojedinaca. Jedan ministar u konzervativnoj \u0161panskoj vladi svojevremeno je rekao da sindikati treba da padnu kao Berlinski zid.<\/p>\n\n\n\n

U EU ne postoji jedinstven politi\u010dki narod, zbog toga ona i ne mo\u017ee da bude demokratska.  Ona je glava bez tela, u njoj postoje supranacionalne politi\u010dke  institucije, ali nema evropske nacije. Od ve\u0107 odavno formiranih istorijskih nacija ne mo\u017ee se stvoriti nova, evropska.<\/p>\n\n\n\n

Demokratija te\u0161ko mo\u017ee da bude efikasan na\u010din vladanja u kulturno heterogenim sredinama. To je gotovo nemogu\u0107e kada se verske, jezi\u010dke i nacionalne razlike poklapaju sa nejednakom ekonomskom razvijeno\u0161\u0107u, \u0161to je slu\u010daj u EU. U federacijama kulturne razlike obi\u010dno izazivaju  efekat podele.<\/p>\n\n\n\n

Kreatori integracija o\u010dekivali su da \u0107e demokratski deficit biti kompenzovan ve\u0107om sposobno\u0161\u0107u EU da re\u0161ava probleme. Ne mo\u017ee, me\u0111utim, jedan veliki projekat da uspe bez masovne narodne podr\u0161ke. Svi poku\u0161aji da se izvr\u0161i transfer lojalnosti sa nacionalnog na transnacionalni nivo u EU nisu uspeli. Evropeizacija masa nije postignuta za razliku od nacionalizacije do koje je do\u0161lo u XIX veku. Ose\u0107aj evropejstva postoji samo u elitnim krugovima, kod obi\u010dnih ljudi preovladava nacionalna lojalnost. Ne postoji evropski  pokret odozdo. Poku\u0161aj Janisa Varufakisa da osnivanjem pokreta Diem 25 stvori panevropski pokret \u010diji cilj bi bio formiranje socijalne Evrope, nije do sada bio uspe\u0161an. Nema emocijama nabijene simbolike niti masovnog afektivnog vezivanja masa za EU, u njoj nedostaje stabilizuju\u0107i politi\u010dki identitet. Ne postoji masovna podr\u0161ka za koncept podele suvereniteta i Evropu iznad nacija. Nije realno o\u010dekivati da \u0107e bira\u010di pristati da se odreknu nacionalnog suvereniteta da bi omogu\u0107ili tehnokratsko upravljanje. Nacionalna dr\u017eava i dalje ostaje fokus kolektivne lojalnosti  i arena demokratske politi\u010dke delatnosti. EU je politi\u010dka tvorevina nalik imperijama, ona priznaje distinktne nacionalne identitete dr\u017eava i gra\u0111ana i u isto vreme podre\u0111uje ih u brojnim oblastima briselskoj  vlasti.<\/p>\n\n\n\n

Glavni cilj integracija od po\u010detka bio je da se nacionalne vlade oslobode pritisaka od strane njihovih gra\u0111ana. Vlade dr\u017eava \u010dlanica podre\u0111ene su nadnacionalnoj  nedmokratskoj politi\u010dkoj tvorevini koja ne uzima u obzir interese obi\u010dnih ljudi. Evropske integracije razvlastile su  demokratske nacionalne institucije, a nisu stvorile njihov pandan na supranacionalnom nivou. Prema nekim procenama i do 80 posto najva\u017enijih zakona koji se primenjuju u dr\u017eavama \u010dlanicama dolazi iz Brisela. Heterogena transnacioanalna zajednica integrisana je  u jedinstvenu tr\u017ei\u0161nu ekonomiju bez uzimanja u obzir razli\u010ditosti struktura, tradicija i institucija. Naivno je uvernje da se dru\u0161tvo mo\u017ee integrisati samo delovanjem tr\u017ei\u0161nih sila.<\/p>\n\n\n\n

Zbog velikih kompentencija EU u najva\u017enijim oblastima, izbori u nacionalnim dr\u017eavama ne mogu da promene ni\u0161ta. Demokratske procedure pretvorene su u prazan ritual, institucije koje imaju demokratski legitimitet nemaju mo\u0107. Unija je tako zami\u0161ljena da su gubitnici onemogu\u0107eni da poprave svoj polo\u017eaj kolektivnim akcijama. Suvereni nisu narodi i dr\u017eave nego me\u0111unarodno finansijsko tr\u017ei\u0161te koje predstavlja najtotalitarniju vlast u istoriji. U EU zakoni tr\u017ei\u0161ta pobedili su demokratiju.<\/p>\n\n\n\n

Bira\u010di su najslabija karika EU, komentarisao je svojevremeno cini\u010dni Fajnen\u0161el tajms, zbog toga \u0161to povreneno dovode u pitanje dominaciju elita. Ako se bira\u010di usprotive interesima mo\u0107nih, njihove odluke se ignori\u0161u ili se pokre\u0107e sna\u017ena ma\u0161inerija kako bi se disciplinovali neposlu\u0161ni. Godinama su bira\u010di na referendumima u razli\u010ditim dr\u017eavama glasali protiv neoliberlanih evropskih politika:  u Danskoj o pristupanju evrozoni 1992. i 2001; u \u0160vedskoj 2001; u Irskoj 2001. o ugovoru iz Nice; 2005. u Holandiji i Francuskoj o Evropskom ustavu; u Irskoj 2008. o lisabonskom ugovoru; u Gr\u010dkoj 2015. o merama \u0161tednje koje su nametale EU, MMF i ECB. Septembra 1992. na referendumu  o ugovoru iz Mastrihta u Francuskoj 51 odsto bira\u010da bilo je za, a 49 protiv. Protiv su bili manje obrazovani i oni sa ni\u017eim primanjima, nezaposleni i oni  koji se ose\u0107aju napu\u0161tenim i \u017eive u strahu od budu\u0107nosti. Za su, pak, bili bira\u010di koji pripadaju obrazovanijim slojevima dru\u0161tva sa visokim primanjima i profesionalci koji \u017eive u metropolskim regijama. Dve petine onih koji su glasali protiv smatrali su da \u0107e uz jedinstvenu valutu Nema\u010dka dominirati evropskom makroekonomskom politikom i da evro ne\u0107e dovesti do ekonomskog pariteta Francuske sa Nema\u010dkom. Na referendumu o Ustavu Evrope 2005 u Francuskoj 55 posto bira\u010da je bilo protiv, a 45 za. U Holandiji  rerezultat je bio 62 posto protiv, a 38 za. Za bregzit na referendumu u Britaniji  2016. bile su gotovo identi\u010dne dru\u0161tvene grupe kao one koje su 1992 u Francuskoj bile protiv Mastrihta.  Obi\u010dni ljudi misle da EU radi protiv njih.<\/p>\n\n\n\n

Iako su  u  Francuskoj i Holandiji bira\u010di odbili projekat Evropskog ustava, nekoliko godina kasnije gotovo identi\u010dan tekst usvojen je kao lisabonski ugovor. \u017dan Klod Junker tada je rekao da ne postoji demokratski izbor protiv evropskih ugovora. Posle refernduma u Francuskoj i Holandij 2005. komesar  Ginter Verhojgen izjavio je: \u201cNe smemo popustiti pred ucenama\u201d. Tekst osniva\u010dkih ugovora namerno je zakomplikovan kako bi bio nerazumljiv bira\u010dima. Italijanski politi\u010dar \u0110uliano Amato, koji je bio potpredsednik Konvencije za budu\u0107nost Evrope koja je izradila nacrt Evropskog ustava, govorio je da \u0107e bira\u010di tra\u017eiti referendum ukoliko razumeju tekst u prvom \u010ditanju.<\/p>\n\n\n\n

Bira\u010di su decenijama pasivno posmatrali proces evropskih integracija, a kad su se uklju\u010dili u debatu, integracije su se na\u0161le u krizi. Tehnokratske elite bez  demokratskog legitimiteta  nisu sposobne da obezbede jako politi\u010dko liderstvo koje bi moglo da uti\u010de na preferencije ljudi  putem ube\u0111ivanja i argumenata.<\/p>\n\n\n\n

Budu\u0107i da ne postoji demokratska arena unutar koje bi bira\u010di mogli da izraze svoje nezadovoljstvo radom evropskih institucija, oni se okre\u0107u protiv EU u celini. Taj nedostatak otvorio je prostor za bujanje ultradesnice, tako da je danas demokratija u EU dvostruko napadnuta: od strane evropskih oligarhija i autoritarnih nacionalisti\u010dkih lidera. Slabosti institucionalne strukture EU i gubitak   poverneja u tradicionalne partije omogu\u0107ili su ultradesnici da se predstavi kao jedini stub nacionalne odbrane. Naciju ona shvata kao ve\u010dnu, sudbinsku, moralnu i esencijalnu  politi\u010dku zajednicu, koja mora da bude odbranjena na kulturnom i socioekonomskom planu, ukoliko je neophodno i silom. U Briselu je koncentrisana bezdu\u0161na tehnokratska ma\u0161inerija, govore ultradesni\u010dari, protiv koje se treba boriti mobilizacijom kulturnih vrednosti. EU oni predstavljaju kao stranu vladavinu od koje naciju mogu  osloboditi samo jako vo\u0111stvo i dr\u017eava. Obi\u010dno se de\u0161ava da tribalizam ja\u010da kada je \u0161ira politi\u010dka struktura u krizi. Umesto da suzbije nacionalizam, Unija ga je oja\u010dala.<\/p>\n\n\n\n

Evropsko pravo ima primat u odnosu na pravne poretke dr\u017eava \u010dlanica, a nema demokratski legitimitet. U sistemu vlasti EU posebno je problemati\u010dna pozicija Evropskog suda pravde. Ovaj sud svojim odlukama jo\u0161 iz \u0161ezdesetih godina  proglasio se nadle\u017enim da stavlja van snage odluke dr\u017eava \u010dlanica koje nisu u skladu sa osnva\u010dkim ugovorima i drugim aktima EU. On deluje kao ustavni sud bez nacionalne vlade, ustava i kohezivne nacije. Svojom jurisprudencijom Sud emancipuje ekonomske slobode u EU od standarda uspostavljenih nacionalnim ustavima. Njegova uloga je kreiranje novog pravnog  poretka koji odgovara krupnom biznisu sudskim odlukama.<\/p>\n\n\n\n

EU se nikad nije potvrdila kao supersila u me\u0111unarodnim odnosima. Ona nema svoju vojsku, nije dr\u017eava jer nema legitimni monopol fizi\u010dke sile. Iako je Unija stvorena da bude najkonkurentnije tr\u017ei\u0161te, ona u privrednom rastu nikad nije nadma\u0161ila druge ekonomije razvijenog sveta. Nema evidencije o tome koliko su, i da li su, integracije doprinele ekonomskom uspehu u Evropi posle Drugog svetskog rata. Istra\u017eiva\u010di, ipak, isti\u010du da je EU regulatorna supersila budu\u0107i da se pravila koja ona utvr\u0111uje uva\u017eavaju u celom svetu. Preduze\u0107a izvan Unije  koja \u017eele da budu prisutna na jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu moraju  da po\u0161tuju njene norme.<\/p>\n\n\n\n

EU se pokazala kao krajnje neuspe\u0161na u situacijama ekonomskih i politi\u010dkih kriza: tokom balkanskih ratova devedesetih, finansijske krize 2008, ukrajinske krize, migrantske krize, pandemije virusa kovid -19 itd. Ni delovanje preko supranacionalnih  institucija, ni dono\u0161enje odluka putem sporazumevanja nacionalnih vlada, nije bilo efikasno. Tokom kriza odluke su uglavnom  dono\u0161ene mimo osniva\u010dkim ugovorima predvi\u0111enih mehanizama. Tako, na primer, ogromnu mo\u0107 ima neformalna gurpa ministara finansija iz zemalja koje su deo evrozone. Ovo telo, tzv. Evrogrupa, donosi sudbinske odluke za narode, a deluje bez ikakvih propisanih procedura. Tokom pandemije virusa kovid-19 dr\u017eave su masovno kr\u0161ile obaveze iz ugovora.<\/p>\n\n\n\n

Zbog institucionalnih defekata EU je najsporije regovala tokom pandemije virusa korona. Dok su velike dr\u017eave, poput SAD, brzo delovale i upumpavale u svoje ekonomije trilione dolara kako bi se izbegao ekonomski  kolaps, briselska birokratija bila je blokirana. \u010cak i predsednici vlada najpogo\u0111enijih dr\u017eava<\/p>\n\n\n\n

davali su o\u0161tre izjave kojima su upozoravali Evropsku komisiju da mora hitno reagovati.  Bilo je o\u010digledno da \u0107e pandemija  jo\u0161 vi\u0161e produbiti jaz unutar EU  izme\u0111u Severa i Juga. Korona je najvi\u0161e pogodila dr\u017eave koje od ranije imaju neodr\u017eiv javni dug, poput italije i \u0160panije. One nemaju monetarni suverenitet i ne mogu da se zadu\u017euju kod svojih centralnih banaka, ali ni na finansijskim tr\u017ei\u0161tima pod povoljnim uslovima.  Nema\u010dka je brzo  reagovala i ve\u0107 tokom prole\u0107a otpo\u010dela sa realizacijom programa pomo\u0107i svojoj privredi i stanovni\u0161tvu, koji iznosi preko jednog triliona evra. Ali, najmo\u0107nija dr\u017eava u Evropi nema problema sa zadu\u017eivanjem. Njene dr\u017eavne obveznice predstavljaju najbolje hartije od vrednosti, ona mo\u017ee da se zadu\u017euje po negativnim kamatnim stopama. Sigurnije je imati te obveznice nego evre ili dolare.<\/p>\n\n\n\n

U vreme  kada je pandemija bila na vrhuncu, jedina mogu\u0107nost da EU pomogne Italiji, \u0160paniji i drugim prezadu\u017eenim dr\u017eavama bili su programi koji postoje unutar Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM). Radi se o finansijskoj instituciji  koju \u010dine \u010dlanice evrozone, koja poma\u017ee dr\u017eavama koje su u finansijskim te\u0161ko\u0107ama tako \u0161to im odobrava kredite pod uslovima koji su povoljniji  nego na finansijskim tr\u017ei\u0161tima. Radi se o nekoj vrsti evropskog MMF-a. Zauzvrat, dr\u017eava koja se na\u0111e u takvoj situaciji mora prihvatiti strukturne reforme. Ukupan bud\u017eet ovog mehanizma je 700 milijardi evra. Najve\u0107i deo ostvaruje se na finansijskim tr\u017ei\u0161tima. Osniva\u010dki udeo vlada je 80 milijardi (Nema\u010dka 27 posto, Francuska 20 posto Italija 18 posto). Ovakvi krediti samo bi pove\u0107ali javni dug ve\u0107 prezadu\u017eenih dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n

Kada su sukobi oko programa za re\u0161avanje krize po\u010deli da ugro\u017eavaju sam opstanak EU, lideri dr\u017eava \u010dlanica kona\u010dno su 21. jula 2020. usvojili paket pomo\u0107i od 750 milijardi evra. Novac \u0107e biti pribavljen tako \u0161to \u0107e se Komisija zadu\u017eiti na finansijskim tr\u017ei\u0161tima, a dug \u0107e biti otpla\u0107ivan iz EU bud\u017eeta. Bespovratni grantovi koje \u0107e dobiti dr\u017eave iznose 390 milijardi evra, a zajmovi  360 milijardi. To zna\u010di da \u0107e \u010dlanice EU morati u narednom periodu da pove\u0107aju svoje doprinose EU bud\u017eetu.  Realizacija programa jo\u0161 nije po\u010dela, a i dalje se vode rasprave da li je raspodela sredstava odgovaraju\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Usvajanje ovakvog programa predstavljalo je veliko iznena\u0111enje budu\u0107i da su se severne, bogate dr\u017eave, ranije o\u0161tro protivile zajedni\u010dkom zadu\u017eivanju. Smatralo se da \u0107e Nema\u010dka radije napustiti evrozonu nego \u0161to \u0107e prihvatiti tu opciju, zato \u0161to bi na kraju ona, mo\u017eda, morala da vra\u0107a dugove mediteranskih zemalja. Osim toga, pitanje je da li je postignuto re\u0161enje u skladu sa osniva\u010dkim ugovorima po kojima bud\u017eet EU mora biti izbalansiran.<\/p>\n\n\n\n

Sli\u010dan problem postojao je u SAD krajem XVIII veka. Vi\u0161e saveznih dr\u017eava nije moglo da otplati obveznice iz vremena Rata za nezavisnost. Kako bi problem bio re\u0161en, na insistiranje minisrta finansija i jednog od \u201co\u010deva osniva\u010da\u201d Aleksandra Hamiltona, 1790. usvojen je zakon kojim je federalna vlada preuzela dugove federalnih jedinica (Funding Act of 1790<\/a> ). Da bi se obezbedila neophodna finansijska sredstva, uvedeni su novi federalni porezi, izme\u0111u ostalog, i na viski. Nekim dr\u017eavama, poput Vird\u017einije, koje su ve\u0107 bile otplatile svoje dugove, takvo re\u0161enje nije odgovaralo. Do\u0161lo je i do tzv. \u201cViski ustanka\u201d.  Smatra se da je  odluka o preuzimanju dr\u017eavnih dugova od strane federalne vlade odlu\u010duju\u0107e uticalo na uobli\u010davanje ameri\u010dkog federalizma.<\/p>\n\n\n\n

Da li je u EU mogu\u0107e takvo re\u0161nje, tj da Nema\u010dka, Holandija i druge bogate dr\u017eave otplate mediteranske dugove? Odgovor je svakako odri\u010dan. Tako velike odluke mogu\u0107e su samo u homogenim politi\u010dkim kulturama. Evropski Fond za obnovu (Recovery fund) iznu\u0111eno je re\u0161enje kako bi se strasti smirile i Unija o\u010duvala na kratak rok. Englezi bi rekli: \u0161utiranje konzerve niz ulicu.  <\/p>\n\n\n\n

Virus korona jo\u0161 jednom je pokazao koliko su izra\u017eeni institucionalni nedostaci unutar EU i koliko su nepomirljivi sukobi interesa. Politi\u010dka tvorevina koja nije dr\u017eava nije sposobna da reaguje u izvanrednim situacijama kada je to neophodno. Pandemija je zapretila da potpuno uni\u0161ti legitimitet Unije zbog njene nesposobnosti i nespremnosti da pru\u017ei pomo\u0107 u situaciji iznenadne biolo\u0161ke opasnosti. Nacionalne dr\u017eave bile su efikasnije. Jo\u0161 jednom se pokazalo koliki je zana\u010daj monetarnog suvereniteta.<\/p>\n\n\n\n

Ne postoje mo\u0107ne politi\u010dke snage koje bi mogle da izvedu reforme EU. Unutar postoje\u0107ih institucionalnih aran\u017emana nedostaju demokratski mehanizmi pomo\u0107u kojih bi se EU mogla promeniti na korist obi\u010dnih ljudi. U dosada\u0161njem toku napredovanje integracija obi\u010dno je usledilo zbog spolja\u0161njih pritisaka. Programe za transformisanje Unije u pravu federaciju podr\u017eavaju uglavnom samo levoliberalno orijentisani intelektualci bez politi\u010dkog uticaja. Jedna od ideja je konstituisanje evrozone kao transferne politi\u010dke unije sa demokratskim politi\u010dkim sistemom poput onih u klasi\u010dnim federacijama. Fiskalni transferi su ekonomski neophodni, jer bez njih tr\u017ei\u0161ni mehanizam ne mo\u017ee da opstane. Kako se moglo videti iz gr\u010dke krize, bogate dr\u017eave kategori\u010dno su protiv takvih mera. Istorijsko iskustvo, na\u017ealost, pokazalo je da se socijalna solidarnost ne mo\u017ee pro\u0161iriti izvan okvira nacionalne dr\u017eave. Postoji i desni koncept po kome EU mora postati manja i homogenija, \u0161to bi omogu\u0107ilo  ja\u010de  neoliberalne integracije. Ideja o Evropi sa dve brzine  zna\u010di da bi postojalo \u010dvr\u0161\u0107e integrisano jezgro koje bi \u010dinile najbogatije dr\u017eave i kolonijlano  podre\u0111ena periferija.<\/p>\n\n\n\n

Radikalni levi\u010dari uglavnom smatraju da evropske integracije ne predstavljaju internacionalizam koji bi progresivne snage trebalo da podr\u017ee. Gr\u010dka kriza sru\u0161ila je mit o EU kao demokratski organizovanoj zajednici ravnopravnih naroda. Radi se o imperijalnoj tvorevini koja se prema malim dr\u017eavama i narodima i alternativnim politi\u010dkim pokretima odnosi brutalno i arogantno. Svaka vlada koja bi poku\u0161ala da dovede u pitanje neoliberalni konsenzus bila bi onemogu\u0107ena odlukama  Evropskog suda pravde i ECB. Raskid sa neoliberalizmom nije mogu\u0107 bez raskida sa EU, smatraju radikalni levi\u010dari. Radi se o instituciji koja je i stvorena da bi bile onemogu\u0107ene progresivne politike u Evropi.<\/p>\n\n\n\n

Sukob dru\u0161tvenih klasa u industrijskom kapitalizmu dobija svoje trajne institucionalne forme samo u demokratski konstituisanim nacionalnim dr\u017eavama. U postoje\u0107oj Uniji va\u017enije su podele izme\u0111u severnih i ju\u017enih dr\u017eava nego politi\u010dke podele na levicu i desnicu. Ne postoje nadnacionalne politi\u010dke snage koje bi bile u stanju da u drugi plan potisnu podele izme\u0111u dr\u017eava. Ako levica krene od pretpostavke da svako pozivanje na naciju  neminovno proizvodi nacionalizam, rasizam, ksenofobiju, imperijalnu i kolonijalnu nostalgiju, osu\u0111ena je na marginalizaciju, jer ostaje bez dodira sa radni\u010dkom klasom i \u0161irim slojevima. Internacionalizam mora biti konkretan, ne sme zaobilaziti nacionalni nivo na kome se odvijaju klasne borbe. Demokratija nije mogu\u0107a izvan okvira nacionalne dr\u017eave, nacionalni i socijalisti\u010dki ciljevi su kompatibilni.<\/p>\n\n\n\n

Cilj evropskih integracija je klasni rat protiv siroma\u0161nih i vra\u0107anje na model kapitalizma XIX veka. Preko supranacionalnih politi\u010dkih tvorevina evropske neoliberalne elite nastoje da poni\u0161te kapacitete dr\u017eave za vo\u0111enje progresivnih politka, da slome demokratiju i obezbede akumulaciju bogatstva na \u0161tetu radnih slojeva stanovni\u0161tva. Proevropska levica zagovara koncept socijalne Evrope koja nije samo scena za neograni\u010denu konkurenciju i za mobilnost faktora proizvodnje nego u isto vreme i za\u0161tita za \u017ertve tr\u017ei\u0161ne konkurencije. Takvi ciljevi ne mogu se posti\u0107i na nacionalnom nivou, jer su dr\u017eave \u010dlanice i same uklju\u010dene u konkurentnu borbu u  kojoj one na izazove reaguju redukovanjem poreza i socijalnih tro\u0161kova. Dr\u017eava blagostanja mora da bude usidrena u ustavno rekonstituisanoj nadnacionalnoj evropskoj politi\u010dkoj tvorevini. Ukoliko do toga ne do\u0111e, narodi i njihove dr\u017eave  pliva\u0107e kao drvo  na talasima prekograni\u010dnog neobuzdanog tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Nastavak:
USPON I KRIZA EVROPSKE UNIJE (4): Nema\u010dka hegemonija<\/strong><\/a><\/p>\n\n\n\n

Povezane vesti:<\/p>\n\n\n

\n\t<\/a>\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\tUspon i kriza Evropske unije – Gra\u0111anski preokret\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\tPi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Obi\u010dno se govori kako su evropske\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\n\n\n
\n\t<\/a>\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\tUspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije – Gra\u0111anski preokret\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\tPi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Autori koji se bave aktuelnim prilikama\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Nepostojanje demokratskog politi\u010dkog sistema u EU predstavlja zna\u010dajan uzrok aktuelne krize. Eufemisti\u010dki se ka\u017ee da u<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1167,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[11],"tags":[],"class_list":["post-1525","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-misljenja"],"yoast_head":"\nUspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija - Gra\u0111anski preokret<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Uspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija - Gra\u0111anski preokret\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Nepostojanje demokratskog politi\u010dkog sistema u EU predstavlja zna\u010dajan uzrok aktuelne krize. Eufemisti\u010dki se ka\u017ee da u\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Gra\u0111anski preokret\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-11-23T09:57:37+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2020-11-23T10:14:41+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"440\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"360\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/png\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Gra\u0111anski preokret\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@gpreokret\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@gpreokret\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Gra\u0111anski preokret\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"20 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/\"},\"author\":{\"name\":\"Gra\u0111anski preokret\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d\"},\"headline\":\"Uspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija\",\"datePublished\":\"2020-11-23T09:57:37+00:00\",\"dateModified\":\"2020-11-23T10:14:41+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/\"},\"wordCount\":4027,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\",\"articleSection\":[\"Mi\u0161ljenja\"],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/\",\"name\":\"Uspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija - Gra\u0111anski preokret\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\",\"datePublished\":\"2020-11-23T09:57:37+00:00\",\"dateModified\":\"2020-11-23T10:14:41+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\",\"contentUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\",\"width\":440,\"height\":360},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Uspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/\",\"name\":\"Gra\u0111anski preokret\",\"description\":\"Gradjanski preokret\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization\",\"name\":\"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png\",\"contentUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png\",\"width\":773,\"height\":461,\"caption\":\"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/\"},\"sameAs\":[\"https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/\",\"https:\/\/x.com\/gpreokret\",\"https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCyEiTcJBTWEFn48AmyxAhsA\"]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d\",\"name\":\"Gra\u0111anski preokret\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Gra\u0111anski preokret\"},\"sameAs\":[\"http:\/\/www.gradjanskipreokret.rs\"],\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/author\/gradjan1\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Uspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija - Gra\u0111anski preokret","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Uspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija - Gra\u0111anski preokret","og_description":"Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Nepostojanje demokratskog politi\u010dkog sistema u EU predstavlja zna\u010dajan uzrok aktuelne krize. Eufemisti\u010dki se ka\u017ee da u","og_url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/","og_site_name":"Gra\u0111anski preokret","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/","article_published_time":"2020-11-23T09:57:37+00:00","article_modified_time":"2020-11-23T10:14:41+00:00","og_image":[{"width":440,"height":360,"url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png","type":"image\/png"}],"author":"Gra\u0111anski preokret","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@gpreokret","twitter_site":"@gpreokret","twitter_misc":{"Written by":"Gra\u0111anski preokret","Est. reading time":"20 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/"},"author":{"name":"Gra\u0111anski preokret","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d"},"headline":"Uspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija","datePublished":"2020-11-23T09:57:37+00:00","dateModified":"2020-11-23T10:14:41+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/"},"wordCount":4027,"publisher":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png","articleSection":["Mi\u0161ljenja"],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/","name":"Uspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija - Gra\u0111anski preokret","isPartOf":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png","datePublished":"2020-11-23T09:57:37+00:00","dateModified":"2020-11-23T10:14:41+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#primaryimage","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png","contentUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png","width":440,"height":360},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-3-autoritarni-karakter-evropskih-institucija\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Uspon i kriza Evropske unije (3): Autoritarni karakter evropskih institucija"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/","name":"Gra\u0111anski preokret","description":"Gradjanski preokret","publisher":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization","name":"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png","contentUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png","width":773,"height":461,"caption":"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret"},"image":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/"},"sameAs":["https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/","https:\/\/x.com\/gpreokret","https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCyEiTcJBTWEFn48AmyxAhsA"]},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d","name":"Gra\u0111anski preokret","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g","caption":"Gra\u0111anski preokret"},"sameAs":["http:\/\/www.gradjanskipreokret.rs"],"url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/author\/gradjan1\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1525","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1525"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1525\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1543,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1525\/revisions\/1543"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1167"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1525"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1525"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1525"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}