{"id":1521,"date":"2020-11-23T10:52:45","date_gmt":"2020-11-23T09:52:45","guid":{"rendered":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/?p=1521"},"modified":"2020-11-23T11:17:30","modified_gmt":"2020-11-23T10:17:30","slug":"uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/","title":{"rendered":"Uspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije"},"content":{"rendered":"\n

Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog<\/p>\n\n\n\n

Autori koji se bave aktuelnim prilikama u EU gotovo su saglasni da je glavni uzrok velike krize uvo\u0111enje jedinstvene valute bez jedinstvene dr\u017eave. U prikazu krize evra najvi\u0161e \u0107u se koristiti analizama Janisa Varufakisa.<\/p>\n\n\n\n

Ideje o formiranju  monetarne unije poti\u010du iz kasnih \u0161ezdesetih godina. Prvi poku\u0161aj koordinacije monetarne politike bio je sistem \u201czmije u tunelu\u201d (The snake in the tunnel), osnovan po\u010detkom sedamdesetih. Cilj je bio limitacija fluktuacija valuta. Ovaj poku\u0161aj zavr\u0161io je neuspehom 1973.  Evropski monetarni sistem uveden je 1979.  (The European Monetary System) kako bi se upravljalo kamatnim stopama  i valutnim kursevima. Ovaj aran\u017eman, koji neki ekonomisti ocenjuju kao jednako neuspe\u0161an, va\u017eio je do osnivanja EMU. Nju \u010dini devetnaest zemalja \u010dlanica EU, a kolokvijalni naziv za ovu grupu dr\u017eava je evrozona.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detkom \u0161ezdesetih \u0161tednja je u Evropi nadma\u0161ila onu u SAD, kamatne stope su bile ni\u017ee. Grupa ameri\u010dkih banaka koje su delovale internacionalno i imale podru\u017enice u Evropi  zajedno sa nema\u010dkim, francuskim i britanskim finansijskim institucijama, po\u010dele su da izdaju obveznice denomirane u dolarima kako bi obezbedile fondove namnjene ameri\u010dkim klijentima po ni\u017eim kamatnim stopama. Evropske monetarne vlasti zaklju\u010dilie su  da to mo\u017ee dovesti do neravnote\u017ee budu\u0107i da odluke o kamatnim stopama koje donose vlasti SAD mogu proizvesti zna\u010dajne posledice u evropskim ekonomijama. Nastao je novi fenomen, kreiranje likvidnosti od strane privatnog sektora. To je mehanizam koji centralne banke nisu mogle da kontroli\u0161u. Mo\u0107 me\u0111unarodnog finansijskog sistema je rasla, prona\u0111en je novi mehanizam za proizvodnju profita koji je br\u017ei, jednostavniji i luktrativniji. To je bilo trgovanje razli\u010ditim evropskim valutama. Resursi su koncentrisani na jednu valutu  a potom su prebacivni na drugu. Za centralne banke stvoren je novi problem zbog kontinuiranih i iznenadnih spekulativnih udara. Masovna likvidnost u privatnim rukama, koja se kretala iz jedne valute u drugu, destabilizovala je kamatne stope i komplikovala upravljanje najve\u0107im evropskim ekonomijama. U jednom intervjuu iz 1998.  \u017diskar Desten je objasnio da je postojao strah da \u0107e  fluktuacija valuta ugroziti zajedni\u010dko tr\u017ei\u0161te i otvoriti  mogu\u0107nost da se permanentnim devalvacijama popravlja konkurentna pozicja, \u0161to vodi trgova\u010dkim ratovima.<\/p>\n\n\n\n

U bretonvudskom sistemu fluktuacija valuta bila je ogrni\u010dena, \u0161to nije odgovaralo naro\u010dito slabijim ekonomijama. One nisu mogle da popravljaju svoju konkurentnost ve\u0107om devalvacijom svog novca. Francuska nije mogla da se takmi\u010di sa uspe\u0161nijom nema\u010dkom privredom, \u0161to je \u0161ezdesetih stalno dovodilo do slabljenja franka i ja\u010danja marke. U situaciji kada je franak vezan za druge jake valute, on je postajao skup, \u0161to je predstavljalo veliki problem za francusku izvoznu privredu. Osim toga devalvacije su bile veliki udarac francuskom nacionalnom ponosu.<\/p>\n\n\n\n

\u017dor\u017e Pompidu izabran je za predsednika 1969. On je o\u010dekivao da se problem mo\u017ee re\u0161iti tako \u0161to \u0107e Nema\u010dka i Francuska imati jedinstvenu valutu.  Pompidu nije delio De Golov evroskepticizam, mislio je da \u201cvi\u0161e Evrope\u201d mo\u017ee re\u0161iti francuski problem. Iako je monetarna unija postala priortet francuske diplomatije, ni Pompidu nije hteo da se odreknte fiskalnog i dr\u017eavnog suvereniteta. Tradicionalni golisti, poput Mi\u0161ela Debrea, bili su kategori\u010dno protiv jedinstvne valute, za njih je franak bio nacionalni simbol.<\/p>\n\n\n\n

Fransoa Miteran izabran je za francuskog predsednika 1981. sa mandatom da formira socijalisti\u010dko-komunisti\u010dku vladu, pove\u0107a jednakost i obezbedi privredni rast. Bio je to poslednji poku\u0161aj socijaldemokratskog radikalizma. Veliki svetski finansijski spekulanti su o\u010dekivali pad franka i kapital je po\u010deo masovno da be\u017ei u Nema\u010dku. Miteran 1983. odbacuje prvobitni plan sa uverenjem da je prosocijalisti\u010dku politiku mogu\u0107e voditi samo na evropskom, a ne na nacionalnom nivou. Francuska ekonomija treba da bude izlo\u017eena merama \u0161tednje kako bi se tr\u017ei\u0161te novca uverilo u sigurnost franka i kako bi spekulanti prestali da ga napadaju, ali i  kako bi se nema\u010dka elita uverila u superiornost francuskog kejnzijanizma.<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107 sredinim \u0161ezdesetih Nema\u010dka je obnovila svoj ekonomski primat u Evropi. Njen spektakularni  privredni rast i rastu\u0107e razvojne asimetrije doveli su do toga da je DM  postala centar evropskog finansijskog sistema, a  druge valute bile su fakti\u010dki vezane za nju. Bundesbank, nema\u010dka centralna banka, fakti\u010dki je  postala centralna evropska banka bez kolektivnog mandata ili odgovornosti. Takvi procesi doveli  su do nema\u010dke dominacije i podre\u0111enog polo\u017eaja drugih dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n

Francuzi su se nadali da \u0107e Evropska centralna banka (ECB) biti stvorena po njihovom modelu i da \u0107e im omogu\u0107iti da ostvare svoj prvobitni plan. Trebalo je uveriti nema\u010dke bira\u010de da je monetarna unija, u stvari, germanizacija Francuske i disciplinovanje latinskih dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n

Koji razlozi su primorali Nema\u010dku da prihvati evro? Nema\u010dki bankarski sistem tradicionalno se sastojao od nekoliko velikih banaka u Frankfurtu i velikog broja srednjih i malih banaka. Bundesbank je svojim operacijama spre\u010davala strane spekulante da preuzmu manje nema\u010dke banke, koje su \u010dinile krvotok nema\u010dke privrede. Finansijalizacija je ovakav sistem ugrozila, velike banke po\u010dele su da kidaju veze sa nema\u010dkom privredom. Zbog toga je Nema\u010dkoj bila potrebna ECB, koja bi bila pod njenom kontrolom i koja bi odre\u0111ivala karakter finansijalizacije u Evropi, pa bi tako Bundesbank mogla da kontroli\u0161e velike nema\u010dke banke. Guverner centralne nema\u010dke banke Titmajer izjavio je 1992. da je monetarna unija izme\u0111u Nema\u010dke i Francuske mogu\u0107a samo ukoliko se asimetrija izme\u0111u ovih zemalja zameni prihvatanjem da Bundesbank dominira evropskom ekonomijom.<\/p>\n\n\n\n

Nema\u010dka je pristala da odustane od DM pod uslovom da druge dr\u017eave same finansiraju svoje deficite, bez oslanjanja na ECB ili na Nema\u010dku. Bundesbank je slala signale da je jedinstvena valuta mogu\u0107a samo ako dr\u017eave koje su u deficitu prihvate stalnu recesiju, a da pri tom nemaju nikakvog uticaja na ECB. Najzad, na nema\u010dko prihvatanje evra zna\u010dajno je uticalo i ujedinjenje Nema\u010dke. Francuskoj i drugim dr\u017eavama bilo je lak\u0161e da prihvate ujedinjenje uz ustupak da Nema\u010dka prihvati evro.<\/p>\n\n\n\n

Francuski predsednik Miteran i nema\u010dki kancelar Kol nisu imali snage da nametnu koncept pune politi\u010dke unije, ve\u0107 su prihvatili monetarnu uniju bez jedinstvene evropske dr\u017eave, u nadi da \u0107e budu\u0107a kriza nametnuti politi\u010dku uniju kao slede\u0107i korak. Pre njih i Mone je verovao da Evropa mo\u017ee biti ujedinjena kroz krize. Evro je uveden kako bi se dr\u017eave nepovratno postavile na put potpunih integracija. U takvim okolnostima donet je ugovor iz Mastrihta 1992.<\/p>\n\n\n\n

Ekonomista sa Kembrid\u017ea Nikolas Kaldor jo\u0161 1971. godine upozoravao je na posledice prihvatanja krnje unije. On je tvrdio  da je koordinacija nacionalnih potro\u0161nji i poreza neophodna da bi funkcionisala monetarna unija. Kaldor je smatrao da \u0107e nepotpuna monetarna unija pre spre\u010diti nego omogu\u0107iti politi\u010dku uniju. Apoliti\u010dno upravljanje novcem oduzima zna\u010daj i legitimitet politi\u010dkim institucijama i tako podriva podr\u0161ku uniji. Brojni drugi ekonomisti tako\u0111e su ukazivali da zemlje koje su prihvatile jedinstvenu valutu ne \u010dine optimalnu monetarnu zonu i da  je nemogu\u0107a uniformna monetarna politika u raznolikim privredma.<\/p>\n\n\n\n

Veliki protivnik jedinstvene valute bila je britanska premijerka Margaret Ta\u010der. Po\u010detkom devedesetih ona je smenjena, a u svom poslednjem govoru u Parlamentu tvrdila je da je nedopustivo postojanje ECB, koja nikome ne odgovara. Uz postojanje takve banke nema demokratije, tvrdila je Ta\u010derova. Jedinstvena valuta i jedinstvena monetrana politika razvlasti\u0107e nacionalne parlamente. Ideja da je mogu\u0107e apoliti\u010dno upravljanje novcem \u010disto tehni\u010dkim sredstvima je opasna zabluda. Odre\u0111ivanje kamatne stope i ponude novca je politi\u010dka aktivnost. Ako se ove delatnosti oduzmu demokratskim predstavni\u010dkim telima, to vodi ka autoritarnosti, kategori\u010dna je bila Margaret Ta\u010der. Ona je dobro razumela da centralne banke donose politi\u010dke odluke.<\/p>\n\n\n\n

Osnivanjem EMU nastale su jedinstvena valuta i ECB, a bez dr\u017eave koja bi odluke te banke podr\u017eala u te\u0161kim vremenima i bez jedinstvene fiskalne politike i jedinstvenog bankarskog sistema. U EMU nije bio ugra\u0111en politi\u010dki mehanizam za transfer vi\u0161kova iz zemalja suficita u zemlje deficita. Kako bi se u sistemu monetarne unije spre\u010dile krize neophodno je postojanje politi\u010dkih institucija koje bi transferisale fiskalne vi\u0161kove u situaciji kada tr\u017ei\u0161ni mehanizmi otka\u017eu. Bez takvog politi\u010dkog mehanizma najslabije nacije i njihovi najsiroma\u0161niji gra\u0111ani bili su izlo\u017eeni o\u0161trim kontrakcijama kada se svetski kapitalizam na\u0161ao u krizi izazvanoj \u0161okovima finansijalizacije.<\/p>\n\n\n\n

Da bi jedan finansijski sistem bio stabilan, dr\u017eava mora sprovoditi monetarnu kontrolu.  U EU postoji jedinstveno tr\u017ei\u0161te, ali ne postoji jedinstvena dr\u017eava. Stvorena su tr\u017ei\u0161ta \u0161ireg obima od dr\u017eave, i pojedina\u010dne dr\u017eave sa nepodno\u0161ljivim dugovima. EMU je politi\u010dki motivisan poduhvat, a ne ekonomski.<\/p>\n\n\n\n

Evropske integracije nisu ostale slu\u010dajno nedovr\u0161ene. Cilj je bio stvaranje velikog tr\u017ei\u0161ta ali ne i politi\u010dkih institucija koje bi mogle da vr\u0161e kontrolu kapitala i redistribucije. EMU je formirana i zbog rastu\u0107eg jaza u konkurentnosti izme\u0111u evropskih privreda i dinami\u010dnijih azijskih ekonomija. Udeo EU u svetskoj trgovini opao je sa 35 posto 1990. na 26,3 posto 2010. Preovladalo je uverenje da jedino tr\u017ei\u0161te kontinentalnih dimenzija mo\u017ee obezbediti opstanak evropskog kapitala na hiperkonkurentnom svetskom tr\u017ei\u0161tu, koje je nastalo osamdesetih godina dvadesetog veka<\/p>\n\n\n\n

Kreatori EMU u jednu valutu spojili su  nema\u010dku marku, francuski franak, gr\u010dku drahmu\u2026 bez politi\u010dkog mehanizma za upravljanje privatnim i javnim deficitima. Nema\u010dki vi\u0161kovi, prepu\u0161teni frankfurtskim i pariskim bankama da ih plasiraju u zemlje periferije EMU, preplavli su zemlje deficita uz uzrokovanje kriza za \u010dije re\u0161avanje nisu predvi\u0111eni nikakvi mehanizmi. Naprotiv, kada je kriza izbila posle 2007, tro\u0161kovi prilago\u0111avanja svaljeni su na zemlje deficita.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eave evrozone nemaju sopstvene valute, pa ne mogu devalvacijom da poprave sopstveni polo\u017eaj prema trgova\u010dkim partnerima. U EMU ne postoje dovoljno fleksibilna pravila koja omogu\u0107avaju adaptaciju na razli\u010dite okolnosti, uverenja i vrednosti. EU je zajedni\u010dko tr\u017ei\u0161te na kome su intergrisane privrede nejednake razvijenosti, bez fiskalnih mehanizma koji mogu da spre\u010de izbijanje kriza.<\/p>\n\n\n\n

Uvo\u0111enjem jedinstvene valute slabije ekonomije evrozone (Gr\u010dka, \u0160panija, Irska, Portugal i delom Italija) onemogu\u0107ene su da merama monetarne i carinske politike za\u0161tite svoje privrede od konkurencije produktivnijih proizvo\u0111a\u010da sa Severa. Na primer, dok je imala svoju valutu, Italija je mogla da devalvira liru i tako nema\u010dku robu na svom tr\u017ei\u0161tu u\u010dini skupljom. U sistemu sa jedinstvenom valutom takva opcija ne postoji. Nema\u010dka je svoju konkurentnost popravila tako \u0161to su u ovoj dr\u017eavi posle ujedinjenja oborene realne nadnice. Produktivnost u Nema\u010dkoj je rasla, nadnice su stagnirale, \u0161to je, uz tehni\u010dku izuzetnost nema\u010dke industrije, drasti\u010dno popravilo konkurentsku poziciju nema\u010dke privrede. Jeftini krediti obezbe\u0111ivali su stabilnost tra\u017enje u perifernim zemljama evrozone, koje su bile preplavljene nema\u010dkim proizvodima. Nema\u010dki izvoz 1960. \u010dinio je 10 posto BDP-a, a 2013. skoro 50 posto.<\/p>\n\n\n\n

Robni talasi iz Nema\u010dke pla\u0107ani su kreditima koje su uzimale dr\u017eave ili preko privatno finansiranih gra\u0111evinskih bumova u Italiji, \u0160paniji i Irskoj. Zbog jedinstvene valute  vlade nisu imale na raspolaganju instrumente pomo\u0107u kojih su mogle da spre\u010de naduvavanje balona tako \u0161to bi pove\u0107avale kamatnu stopu. Neizbalansirana trgovina dovela je do akumulacije dugova. Zemlje deficita bile su atraktivne za vi\u0161kove kapitala iz dr\u017eava koje imaju suficite, \u0161to je vodilo do rasta zadu\u017eenosti u prvim. \u010cim je uveden evro, kreditni rejting dr\u017eava evrozone je sko\u010dio, pa su na finansijskim tr\u017ei\u0161tima mogle da se, pod povoljnijim uslovima, zadu\u017euju i dr\u017eave sa kojima to ranije nije bio slu\u010daj.<\/p>\n\n\n\n

Kriza 2008. potekla je iz SAD, a bila je uzrokovana deregulacijom i ukidanjem nadzora nad finansijskim sektorom. Evropa je u krizu upletena na dva na\u010dina: preko kupovine ameri\u010dkih toksi\u010dnih finansijskih derivata i internom deregulacijom finansijskog sistema. Kada se kriza ra\u0161irila po Evropi, evropske dr\u017eave su spasavale svoje banke, ne vode\u0107i ra\u010duna o sudbini \u010ditavih naroda, npr. Grka. Svuda je postojala bliska veza finansijskih elita i dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n

Evropske banke na\u0161le su se u problemima zbog toga \u0161to su bile preplavljene ameri\u010dkim toksi\u010dnim finansijskim derivatima. Da bi tako nastala kriza bila zaustavljena, dr\u017eave su u njih pumpale na stotine miljardi evra. Druga kriza nastupila je zbog ogromnog gr\u010dkog javnog duga. Kako bi se spasile francuske i nema\u010dke banke koje su bile najve\u0107i gr\u010dki poverioci, Gr\u010dkoj su 2010. i 2011. bili odobreni najve\u0107i zajmovi u finansijskoj istoriji, a 91 odsto tog novca oti\u0161ao je potom istim tim nema\u010dko-francuskim bankama. Ova operacija prikazana je kao spasavanje Gr\u010dke, a stvarni cilj je bio spre\u010davanje bankrota najve\u0107ih evropskih banaka. Ra\u010dun su platili svi stanovnici evrozone koji su sistematski podsticani od strane medija i politi\u010dara da za izbijanje krize okrive lenje i raskala\u0161ne Mediterance.<\/p>\n\n\n\n

Kako bi se odr\u017eao evropski finansijski sistem, nametnute su mere \u0161tednje najslabijim dr\u017eavama evrozone. Takve mere po\u010divaju na doktrini po kojoj kupci obveznica ocenjuju spremnost dr\u017eave da sprovodi strukturne reforme. Kupovinom obveznica iskazuje se poverenje da \u0107e dug biti vra\u0107en. Ukoliko se sprovedu dovoljno o\u0161tre mere \u0161tednje, padaju kamatne stope i tada po\u010dinje refinansiranje. Kada je kriza izbila, prezadu\u017eene dr\u017eave su dobijale nove kredite kako bi vra\u0107ale stare, ali cena je uvek bila kresanje bud\u017eeta i javne potr\u0161nje. Tako je u dr\u017eavama du\u017enicima onemogu\u0107eno demokratsko odlu\u010divanje, budu\u0107i da je nacionalni bud\u017eet jedan od osnovnih stubova demokratije. Umesto da primeni politiku uzajamne pomo\u0107i, EU insistira na tome da periferiju dr\u017ei u siroma\u0161tvu. Kriza je re\u0161avana redistribucijom bogatstva odozdo nagore. Ne mo\u017ee se o\u010dekivati da \u0107e oni koji su pogo\u0111eni ostati pasivni i prihvatiti svoju sudbinu.<\/p>\n\n\n\n

Program koji je nametnut Gr\u010dkoj 2010. nije doneo prosperitet, nego samo jo\u0161 ve\u0107i dug. Gomilanje dugova na dugove je na\u010din da se neka dr\u017eava dr\u017ei pod stalnom kontrolom. Otpisivanje dugova, ili njihovo restrukturiranje, zna\u010dilo bi povratak autonomije perifernih zemalja evrozone. Evropska pozicija tokom krize bila je usmerena na to da se spre\u010di, a ne da se promovi\u0161e produktivno re\u0161enje.<\/p>\n\n\n\n

Tvorci EMU mislili su da monetarna integracija vodi promovisanju svih drugih aspekata ekonomskih integracija. Pretpostavka je bila da tr\u017ei\u0161te dobro funkcioni\u0161e. Iz istorije je, me\u0111utim, dobro poznato da kapitalsti\u010dke ekonomije do\u017eivljavaju krize ne samo zbog eksternih \u0161okova ve\u0107 i zbog vlastite dinamike.<\/p>\n\n\n\n

Tr\u017ei\u0161ni mehanizmi ne mogu da zamene gubitak insturmenata prilago\u0111avanja poput  kamatne stope ili promene valutnog kursa. Ekonomske integracije su neuspe\u0161ne ukoliko nisu u saglasnosti sa politi\u010dkim integracijama. Ne mo\u017ee da postoji jedinstveno evropsko tr\u017ei\u0161te bez jake federalne vlade. Kada dr\u017eave postanu ekonomski me\u0111uzavisne, aktivnosti jednih poga\u0111aju druge i zbog toga postoji velika potreba za kolektivnom akcijom. Iskustvo je pokazalo da je korist od evra mala, zemlje koje nisu deo evrozone dobro su integrisane u evropsko tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

Evrozona je pretvorena u nema\u010dki ekonomski rajh. Evro slu\u017ei nema\u010dkoj eksportnoj industriji i ne predstavlja kosmopolitski poduhvat. Nije u pitanju zajedni\u010dka valuta kojom upravlja federalna ili unitarna dr\u017eava koja po\u010diva na politi\u010dkoj zajednici, nego novac saveza dr\u017eava u kome postoji izrazita hijerarhija sa Nema\u010dkom na vrhu. Evro je slabija valuta od DM, \u0161to nema\u010dku privredu \u010dini konkurentnijom na svetskom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n

Bankrot na jugu EU i prosperitet Nema\u010dke su dve strane iste medalje. Kriza je mogla biti re\u0161ena tako da  se pove\u0107aju plate i cene u Nema\u010dkoj. Tada bi njena privreda postale manje konkurentna \u0161to bi odgovaralo dr\u017eavama Juga. Izabrani model re\u0161avanja krize doveo je do politi\u010dkih sukoba. Nema ve\u0107e podele od one izme\u0111u kreditora i du\u017enika.<\/p>\n\n\n\n

Odvajanje fiskalne politike od monetartnog suvereniteta zna\u010di da zemlje evrozone tro\u0161e, u stvari, strani novac, tj. one koriste novac koji ne emituju. Evro je francuska ideja od koje je Nema\u010dka ostvarila ogromnu korist. Uvernje da \u0107e jedinstvena valuta dovesti do \u010dvr\u0161\u0107ih integracija pokazala se kao pogre\u0161na. Uostalom, dr\u017eave nikad nisu ratovale zbog toga \u0161to su imale razli\u010dite valute.<\/p>\n\n\n\n

Integritet EMU zavisi od volje kreditora da obezbede neophodno vanredno finansiranje du\u017enika. Svesna te potencijalne opasnosti, Nema\u010dka je insistirala da u ugovor iz Mastrihta bude unuta eksplicitna zabrana da ECB spasava finansijski ugro\u017eene dr\u017eave. Posle izbijanja krize dozvoljeno je da ona na sekundarnom tr\u017ei\u0161tu kupuje dr\u017eavne obveznice, \u0161to predstavlja kr\u0161enje ugovora. Neki nema\u010dki ekonomisti smatraju da je na taj na\u010din EU pretvorena u transfernu uniju.<\/p>\n\n\n\n

Da bi EU opstala, ona mora imati integrisanu poresku strukturu, rutinsko kru\u017eenje fondova od regiona suficita ka regionima deficita; nepohodno je postojanje centralne banke koja je posve\u0107ena ekonomskom prosperitetu i smanjenog  finansijskog sektora. Njegovo obuzdavanje mo\u017ee se posti\u0107i regulacijom, oprezivanjem i restrukturiranjem mediteranskog duga. Evropi je potreban sistem poput onog koji postoji u SAD, po kome federalna vlada re\u0161ava finansijske krize nastale u pojedina\u010dnim saveznim dr\u017eavama. Dr\u017eava mora dr\u017eati banke pod \u010dvrstom kontrolom, a ne da im bude podre\u0111ena. Finansijski sektor mora snositi gubitke kako bi se sprovela njegova rekonstrukcija. Neophodan je paralelizam izme\u0111u monetarne i politi\u010dke unije. EU, me\u0111utim, ne mo\u017ee da mobili\u0161e dovoljno politi\u010dkog jedinstva da bi mogla da osnuje sigurnu i efikasnu monetrnu uniju.<\/p>\n\n\n\n

Sada\u0161nja EU zasnovana je na ekonomskim idejama o kraju istorije, na retorici slobodnog tr\u017ei\u0161ta i dogmatskog monetarizma. Ona je ne\u0161to izme\u0111u federacije i dr\u017eavnog saveza. Konfederacije su ekonomski neefikasne tvorevine. Takav koncept je u SAD propao dva puta, poslednji put 1865. Evropska unija danas funkcioni\u0161e kao SAD pre dono\u0161enja Ustava, ona nema efikasnu izvr\u0161nu granu vlasti koja bi bila u stanju da se konfrontira sa teku\u0107om ekonomskom krizom. Umesto jakog egzekutivnog vo\u0111stva pod kontrolom demokratskog parlamenta, politi\u010dke procese u EU vode komiteti nacionalnih politi\u010dara, koji su vi\u0161e vo\u0111eni nacionalnim predrasudama nego racionalnim pristupom re\u0161avanju problema.<\/p>\n\n\n\n

U odsustvu solidarnosti te\u0161ko je posti\u0107i politi\u010dke integracije jer niko nije siguran da \u0107e sistem  raditi u njegovu korist. Ukoliko ona postoji, ve\u0107e je poverenje u kolektivne odluke i ve\u0107a spremnost za odustajanje od suvereniteta. Bez minimalne podele rizika monetarna unija ne mo\u017ee da funkcioni\u0161e. Jedino zajedni\u010dki prosperitet je odr\u017eiv.<\/p>\n\n\n\n

Monetarna unija bez politi\u010dke unije uni\u0161tava demokratiju. Bez strategije zajedni\u010dkog rasta postala je perverzni mehanizam koji izvla\u010di resurse iz siroma\u0161nih u bogate zemlje. Evro je jedinstvena valuta  sa devetnaest javnih dugova, devetnaest sistema razli\u010ditih korporativnih poreza,  bez zajedni\u010dke socijalne politike. Dr\u017eave \u010dlanice donose odluke o fiskalnoj, bud\u017eetskoj i ekonomskoj politici bez uzimanja u obzir drugih dr\u017eava. Odluke se donose samo iz nacionalne perspektive. U EU je primenjen ameri\u010dki koncept fisklanog federalizma, ali bez jake centralne vlasti. Firme mogu da biraju poreske aran\u017emane koji im najvi\u0161e odgovaraju; obaranjem poreza dr\u017eave se takmi\u010de da privuku kapital. Zbog manjih poreskih prihoda osu\u0111ene su da se zadu\u017euju na finansijskim tr\u017ei\u0161tima kako bi koliko-toliko o\u010duvale svoje funkcije. Bud\u017eet EU nije dizajniran tako da maksimizira ekonomsku dobit \u0161irom Evrope, ve\u0107 predstavlja rezulatat kompromisa izme\u0111u dr\u017eava i slu\u017ei da pokrije ogromne tro\u0161kove evropske birokratije. On nema makroekonomske potencijale.<\/p>\n\n\n\n

U EU ne postoji politi\u010dka vlast i institucionalni okvir koji omogu\u0107ava efiksano bavljenje finansijskim krizama, a instrumenti ekonomskog upravljanja su slabo razvijeni.  Nacionalni parlamenti su izgubili kontrolu nad monetarnom politikom, a Evropski parlament  nema takava ovla\u0161\u0107enja. ECB deluje u politi\u010dkom vakumu, jer ne postoji evropska vlada koja bi mogla da balansira njenu mo\u0107. Federalne rezerve u SAD deluju unutar politi\u010dke strukture u kojoj Kongres, predsednik i ministarstvo finansija \u010dine politi\u010dku protivte\u017eu. Za razliku od Feda ili Engleske banke ECB u\u017eiva i ciljnu i implementacionu nezavisnost. U Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD politi\u010dki organi vlasti odlu\u010duju o ciljevima monetarne politike, a centralne banke imaju instrumentalnu autonomiju za postizanje tih ciljeva.<\/p>\n\n\n\n

Nezavisnost centralnih banaka u nacionalnim sistemima obi\u010dno je utvr\u0111ena zakonom, a ne ustavom. Mastrihtski ugovor dao je ECB kvaziustavni status, njen mandat utvr\u0111en je ugovorima o EU i njena nezavisnost u\u017eiva mnogo ve\u0107u za\u0161titu nego kad su u pitanju centralne banke dr\u017eava. Da bi se promenio mandat ECB, neohodna je promena osniva\u010dkih ugovora, a ona nije mogu\u0107a bez saglasnosti svih dr\u017eava \u010dlanica. Na Malti ima oko 342.000 registrovanih bira\u010da, oni mogu da spre\u010de bilo kakve promene ugovora.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Supernezavisnost ECB i jednostrani mandat na spre\u010davanje rasta inflacije onemogu\u0107uju vo\u0111enje antikrizne monetarne politike.  U krizi su bolje pro\u0161le dr\u017eave \u010dije centralne banke su manje nezavisne. Uostalom, institucije koje su potpuno za\u0161ti\u0107ene od politi\u010dkih uticaja, ne postoje. Tokom gr\u010dke krize pokazalo se da je ECB diktatorska institucija. Kako bi bio slomljen otpror naroda koji je predvodila Siriza, ona je odbila da obezbedi likvidna sredstva gr\u010dkim bankama. Bez obzira na zna\u010dajne razlike u nivou razvijenosti pojedinih dr\u017eava u EU se primenjuju zajedni\u010dke politike koje su uglavnom utvr\u0111ene u skladu sa interesima Severa. Jedinstveno tr\u017ei\u0161te ne predstavlja zajednicu naroda, ono je formirano kako bi se spre\u010dile pojedina\u010dne dr\u017eave da reguli\u0161u privredne aktivnosti na svojim teritorijama. Od po\u010detka devedestih drasti\u010dno je smanjen kapacitet dr\u017eava da kontroli\u0161u svoja nacionalna tr\u017ei\u0161ta, a da pritom nije uspostavljen sli\u010dan mehanizam na nivou EU. Takav institucionalni aran\u017eman stvoren je s ciljem pove\u0107anja slobode delovanja krupnog kapitala. Sa druge strane, sistematskim merama umanjivana je sposobnost organizovanog rada da se suprotstavi neoliberalnoj agresiji.<\/p>\n\n\n\n

Nastavak:
USPON I KRIZA EVROPSKE UNIJE (3): Autoritarni karakter evropskih institucija<\/strong><\/a><\/p>\n\n\n\n

Povezane vesti:<\/p>\n\n\n

\n\t<\/a>\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\tUspon i kriza Evropske unije – Gra\u0111anski preokret\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\tPi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Obi\u010dno se govori kako su evropske\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Autori koji se bave aktuelnim prilikama u EU gotovo su saglasni da je glavni uzrok velike<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1167,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[11],"tags":[],"class_list":["post-1521","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-misljenja"],"yoast_head":"\nUspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije - Gra\u0111anski preokret<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Uspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije - Gra\u0111anski preokret\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Autori koji se bave aktuelnim prilikama u EU gotovo su saglasni da je glavni uzrok velike\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Gra\u0111anski preokret\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-11-23T09:52:45+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2020-11-23T10:17:30+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"440\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"360\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/png\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Gra\u0111anski preokret\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@gpreokret\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@gpreokret\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Gra\u0111anski preokret\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"19 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/\"},\"author\":{\"name\":\"Gra\u0111anski preokret\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d\"},\"headline\":\"Uspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije\",\"datePublished\":\"2020-11-23T09:52:45+00:00\",\"dateModified\":\"2020-11-23T10:17:30+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/\"},\"wordCount\":3744,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\",\"articleSection\":[\"Mi\u0161ljenja\"],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/\",\"name\":\"Uspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije - Gra\u0111anski preokret\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\",\"datePublished\":\"2020-11-23T09:52:45+00:00\",\"dateModified\":\"2020-11-23T10:17:30+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\",\"contentUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png\",\"width\":440,\"height\":360},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Uspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/\",\"name\":\"Gra\u0111anski preokret\",\"description\":\"Gradjanski preokret\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization\",\"name\":\"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png\",\"contentUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png\",\"width\":773,\"height\":461,\"caption\":\"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/\"},\"sameAs\":[\"https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/\",\"https:\/\/x.com\/gpreokret\",\"https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCyEiTcJBTWEFn48AmyxAhsA\"]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d\",\"name\":\"Gra\u0111anski preokret\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Gra\u0111anski preokret\"},\"sameAs\":[\"http:\/\/www.gradjanskipreokret.rs\"],\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/author\/gradjan1\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Uspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije - Gra\u0111anski preokret","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Uspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije - Gra\u0111anski preokret","og_description":"Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Autori koji se bave aktuelnim prilikama u EU gotovo su saglasni da je glavni uzrok velike","og_url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/","og_site_name":"Gra\u0111anski preokret","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/","article_published_time":"2020-11-23T09:52:45+00:00","article_modified_time":"2020-11-23T10:17:30+00:00","og_image":[{"width":440,"height":360,"url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png","type":"image\/png"}],"author":"Gra\u0111anski preokret","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@gpreokret","twitter_site":"@gpreokret","twitter_misc":{"Written by":"Gra\u0111anski preokret","Est. reading time":"19 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/"},"author":{"name":"Gra\u0111anski preokret","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d"},"headline":"Uspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije","datePublished":"2020-11-23T09:52:45+00:00","dateModified":"2020-11-23T10:17:30+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/"},"wordCount":3744,"publisher":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png","articleSection":["Mi\u0161ljenja"],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/","name":"Uspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije - Gra\u0111anski preokret","isPartOf":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png","datePublished":"2020-11-23T09:52:45+00:00","dateModified":"2020-11-23T10:17:30+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#primaryimage","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png","contentUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/image-1.png","width":440,"height":360},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/11\/23\/uspon-i-kriza-evropske-unije-2-osnivanje-i-defekti-evropske-monetarne-unije\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Uspon i kriza Evropske unije (2): Osnivanje i defekti Evropske monetarne unije"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/","name":"Gra\u0111anski preokret","description":"Gradjanski preokret","publisher":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization","name":"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png","contentUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png","width":773,"height":461,"caption":"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret"},"image":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/"},"sameAs":["https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/","https:\/\/x.com\/gpreokret","https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCyEiTcJBTWEFn48AmyxAhsA"]},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d","name":"Gra\u0111anski preokret","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g","caption":"Gra\u0111anski preokret"},"sameAs":["http:\/\/www.gradjanskipreokret.rs"],"url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/author\/gradjan1\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1521","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1521"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1521\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1537,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1521\/revisions\/1537"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1167"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1521"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1521"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1521"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}