Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog<\/p>\n\n\n\n
Obi\u010dno se govori kako su evropske integracije nastale kao posledica nastojanja najdalekovidijih ljudi da o\u010duvaju mir u Evropi i obezbede njen prosperitet posle Drugogo svetskog rata. Stvari su, me\u0111utim, mnogo prozai\u010dnije. Nije se radilo o realizaciji benevolentnih programa ve\u0107 o stvaranju politi\u010dke tvorevine koja je zasnovana isklju\u010divo na interesima.<\/p>\n\n\n\n
U seriji od \u010detiri \u010dlanka poku\u0161a\u0107u da rezimiram najzanimiljivije analize krize procesa evropskih integracija. Tekstovi su napisani na osnovu radova brojnih autora, poput Janisa Varufakisa, D\u017eejmsa Galbrajta, D\u017eozefa Stiglica, Pola Krugmana, Vivien \u0160mit, Sajmona Hiksa, Kostasa Lapavitsasa, Hans Verner Sina, \u0110andomeniko Majonea, Volfganga \u0160treka, D\u017eona Giligama, Toni D\u017eada, A\u0161ogi Modija i drugih.<\/p>\n\n\n\n
(1)<\/strong> Nastanak i razvoj evropskih integracija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Iz rata su SAD iza\u0161le kao najmo\u0107nija svetska sila za koju je hegemonija u Evropi predstavljala osnovni strate\u0161ki interes. Trebalo je na opusto\u0161enom starom kontinentu obnoviti kapitalizam i unapred onemogu\u0107iti sukobe izme\u0111u evropskih nacija. Za sredi\u0161te tog novog ekonomskog poretka izabrana je Nema\u010dka, to je bio prostor u kome nije postojala suverena vlast nacionalne dr\u017eave, nije bilo potrebe da se suzbijaju protivljenja doma\u0107ih politi\u010dkih snaga. Nema\u010dkoj su evropske integracije bile na\u010din da se oslobodi nacisti\u010dke pro\u0161losti i ponovo uklju\u010di u me\u0111unarodnu zajednicu dr\u017eava. Jedino kao Evropljani Nemci su mogli da povrate svoju nacionalnu reputaciju i da izbegnu katastrofalne posledice poraza. Savezna Repulika Nema\u010dka bila je formirana 1949. spajanjem tri zapadne okupacione zone. Staljin je marta 1952. predlo\u017eio ujedinjenu i neutralnu Nema\u010dku.<\/p>\n\n\n\n Prvi engleski evroskeptici odmah su razumeli da je Velika Britanija u stvari izgubila rat. Zbog dva velika sukoba sa Nema\u010dkom u XX veku ona je ostala bez imperije, a obnova evropskog kapitializma sa sredi\u0161tem u Nema\u010dkoj zna\u010dila je njeno ponovno ekonomsko ja\u010danje. Britanski laburisti su bili sumnji\u010davi prema integracijama jer su u drugim dr\u017eavama koje su u\u010destvovale u tim procesima bili na vlasti konzervativci, klerikalci i kapitalisti\u010dki karteli tj. \u201dkatoli\u010dka crna internacionala\u201d. Sli\u010dne stavove imao je i lider nema\u010dkih socijaldemokrata Kurt \u0160umaher.<\/p>\n\n\n\n Iako se kao za\u010detnici ideje o ujedinjenju Evrope posle rata obi\u010dno navode francuski politi\u010dari \u017dan Mone i Robert \u0160uman, stvarni pokreta\u010d tog procesa bio je Staljin, tj. strah od \u0161irenja \u201csovjetskog komunizma\u201d.<\/p>\n\n\n\n Neposredno posle okon\u010danja rata kod zapadnih saveznika bila je prihva\u0107ena ideja o tome da Nema\u010dku treba deindustrijalizovati i pretvoriti je u polje krompira. Ali, zbog sovjetske opasnosti, taj plan je brzo napu\u0161ten.Glavni cilj bio je da se stvori \u010dvrst bedem protiv nadiranja svetskog socijalizma, a obnavljanje privrede u opusto\u0161enoj Evropi bio je prvi zadatak. Po svaku cenu trebalo je spre\u010diti sukobe unutar kapitalisti\u010dke Evrope kako oni ne bi oslabili bedem protiv SSSR-a. Trebalo je obuzdati silu koja je dala nemerljiv doprinos pobedi nad nacisti\u010dkom Nema\u010dkom. I nacisti su tvrdili da njihov \u201cnovi poredak\u201d predstavlja bedem protiv \u201csovjetskih azijatskih hordi\u201d.<\/p>\n\n\n\n Nacisti\u010dki privredni funkcioneri imali su zna\u010dajnu ulogu u prvim fazama integracija. Istori\u010dar Toni D\u017ead pi\u0161e da su septembra 1943. Hitlerov ministar Alfred \u0160per i ministar industrije u francuskoj vladi iz Vi\u0161ija izradili plan ograni\u010davanja tarifa izme\u0111u Francuske i Nema\u010dke. Bila je to anticipacija evropskih trgova\u010dkih odnosa i posleratne francusko-nema\u010dke ekonomske koordinacije. Visoki funkcioner francuske kolaborasionisti\u010dke vlade Pjer Pu\u0161e, koji je posle rata pogubljen, zami\u0161ljao je posleratnu Evropu kao prostor u kome \u0107e carinske barijere biti ukinute, a integrisana ekonomija obuhvata\u0107e ceo kontinent, sa jedinstvenom valutom. Naravno, pod Hitlerovom za\u0161titom. Tokom rata mnogi su i izvan Nema\u010dke smatrali da je \u201cujedinjenje Evrope\u201d pozitivna posledica nacisti\u010dke okupacije. Posle uspe\u0161nih nema\u010dkih ratnih operacija stvoren je veliki privredni prostor, ukinute su granice, integrisane su transportne mre\u017ee i sl. Tvorac politike hladnog rata, ameri\u010dki diplomata D\u017eord\u017e Kenan poverio se oktobra 1949. dr\u017eavnom sekretaru Dinu A\u010disonu : \u201cOno \u0161to je lo\u0161e u Hitlerovom novom poretku je \u0161to je Hitlerov.\u201d<\/p>\n\n\n\n U formalnom smislu po\u010detak integracija \u010dini stvaranje Evropske zajednice za ugalj i \u010delik 1951.Tada je nastala \u201cprva Evropa\u201d. Radilo se o supranacionalnoj organizaciji koju su \u010dinile Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Zapadna Nema\u010dka. Francuzi su smatrali da rurski bazen predstavlja osnov nema\u010dke privredne i vojne mo\u0107i. Stvaranje Zajednice bio je na\u010din da se njena proizvodnja uglja i \u010delika stavi pod me\u0111unarodnu kontrolu. Za Francusku to je bilo jedino re\u0161enje, po\u0161to nije prihva\u0107en njen prvobitni plan da se nema\u010dki resursi stave na raspolaganje njenoj industriji. Amerikanci su se pla\u0161ili da bi to vodilo ka ja\u010danju SSSR-a. Radilo se o evropskom re\u0161enju za francuski problem. Za Nemce, pak, bio je to na\u010din da se ukine kontrola savezni\u010dkih sila nad resursima rurskog basena. Zajednica je predstavljala nema\u010dko-francuski pakt u koji su se uklju\u010dile i male dr\u017eave, koje su se pla\u0161ile da \u0107e biti progutane od ve\u0107ih. One i danas slu\u017ee kao blokiraju\u0107e grupe protiv preterane majorizacije u EU. Posle gubitka Indonezije, Holandija je postala veliki pristalica integracija. I Vinston \u010cer\u010dil smatrao je da francusko-nema\u010dko partnerstvo predstavlja prvi korak u obnovi evropske porodice.<\/p>\n\n\n\n U francuskoj Skup\u0161tini pristalice generala De Gola glasale su protiv osnivanja Zajednice za ugalj i \u010delik. U vreme Atlijeve vlade u Britaniji su izvr\u0161ene obimne nacionalizacije te\u0161ke industrije. Laburistima nije bilo u interesu da se priklju\u010de jednom privatnom trustu.<\/p>\n\n\n\n Od samog po\u010detka evropske integracije bile su za Francusku poku\u0161aj da se obuzda nema\u010dka mo\u0107 i da se njen ekonomski razvoj ukolopi u \u0161iri evropski okvir. Francuzi su se, s pravom, pla\u0161ili da obnovljena nema\u010dka industrija mo\u017ee ponovo razoriti evropsku ravnote\u017eu mo\u0107i, kao \u0161to se to dva puta desilo u XX veku. Mone je bio uveren da bi eventualni novi rat izme\u0111u te dve dr\u017eave zna\u010dio kraj francuske istorije. Integracije su predstavljale alternativu za nema\u010dku nezavisnost. Evropeizacija Nema\u010dke zami\u0161ljena je kao njena neutralizacija, tako da ona bude vojno bezopasna, a ekonomski korisna.<\/p>\n\n\n\n Preko panevropskih integracija SAD su podsticale stvaranje jedinstvenog evropskog tr\u017ei\u0161ta u kome \u0107e slobodno delovati ameri\u010dke korporacije. To je bio uslov za Mar\u0161alov plan. Najve\u0107oj sili je bilo u interesu da obezbedi postojanje stabilnog mla\u0111eg trgova\u010dkog partnera u Evroaziji koji je u vazalnom polo\u017eaju. Osim toga, privredni oporavak Nema\u010dke bio je u interesu i evropskim dr\u017eavama \u010dije industrije nisu mogle da budu obnovljene bez paralelne obnove njene ekonomije. Pored toga, veliki tro\u0161kovi okupacije iscrpljivali su savezni\u010dke resurse. Trebalo je prehranjivati nema\u010dko stanovni\u0161tvo u vreme kada je nesta\u0161ica hrane postojala svugde. Interes SAD bio je da disciplinuje Evropu u postratovskom periodu i da se obnovi kapitalizam u njoj. Cilj je bio postizanje mira koji ne remeti status kvo, obezbe\u0111uje vlast bur\u017eoazija i onemogu\u0107ava politi\u010dki radikalizam. Vladaju\u0107e elite u Evropi ovakav koncept doborvoljno su prihvatale.<\/p>\n\n\n\n U jednom izve\u0161taju CIE iz aprila 1947. navodi se da je glavna opasnost za bezbednost SAD mogu\u0107nost ekonomskog kolapsa u Zapadnoj Evropi i dolaska na vlast komunista. La\u017eni narativ o mirovnom projektu koristi se kako bi se diskvalifikovale kritike EU. Posle dva svetska rata evropske dr\u017eave nisu raspolagale ni resursima niti su bile voljne da konflikte interesa re\u0161avaju ratovima. Uostalom, evropske dr\u017eave i dalje su vodile imperijalne ratove u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. SAD su nastojale da obuzdavaju SSSR ne samo vojnim putem ve\u0107 i promovisanjem evropskih integracija.<\/p>\n\n\n\n Prvom sekretaru NATO Lordu Ismeju, pripisuje se izreka da je ovaj vojni savez osnovan da bi se suzbio SSSR, kontrolisala Nema\u010dka i da bi SAD bile prisutne u evropskim poslovima. (To keep Russians out, the Germans down and Americans in.) Evropa treba da bude integrisana ne samo da bi Nema\u010dka bila pod kontrolom. Amerikanci su smatrali da je suverentiet evropskih dr\u017eava tro\u0161ak koji oni ne mogu da podnesu.<\/p>\n\n\n\n I rat i mir trebalo je da re\u0161e pitanje Nema\u010dke. Strah od nema\u010dke obnove bio je prisutan na svim stranama. Sve dok je Nema\u010dka bila glavni neprijatelj, konflikti izme\u0111u saveznika bili su u drugoom planu. Jedan visoki britanski diplomata primetio je 1943. da je bolje da SSSR dominira u Isto\u010dnoj Evropi nego Nemci u Zapadnoj. Kada je Nema\u010dka posle pada Berlinskog zida ujedinjena, produbljivanje integracija je bilo neophodno kako bi ta kontrola nad njom bila o\u010duvana. Mastriht je novi Versaj, pisao je tada pariski Figaro. Najradiklanije produbljivanje integracija trebalo je da stvori nadnacionalnu protivte\u017eu nema\u010dkom ujedinjenju.<\/p>\n\n\n\n \u017dan Mone je bio uveren da narodi nisu spremeni da dobrovoljno pristanu na integracije. Njih zbog toga treba provoditi bez javnog govora o tome, nevidljivo. Ujedinjavanje Evrope trebalo je nametnuti kao svr\u0161en \u010din, bez uzimanja u obzir politi\u010dkih, socijalnih i ekonomskih posledica. Integracije su zami\u0161ljene kao politi\u010dki in\u017eenjering odozgo, kojim treba da upravljaju prosve\u0107ene elite.<\/p>\n\n\n\n Potpuno odsustvo demokratskog odlu\u010divanja od po\u010detka je karakterisalo evropske integracije. To je bio i ostalo elitisti\u010dki projekat \u010diji je cilj bio konsolidacija kapitalizma. Mone je smatrao da demokratija onemogu\u0107ava tehnokratsku efikasnost.<\/p>\n\n\n\n Idejni tvorac ovakvog koncepta bio je, jo\u0161 pre rata, Fridrih fon Hajek. On se zalagao za slo\u017eenu dr\u017eavu sa\u010dinjenu od vi\u0161e nacija, u kojoj \u0107e centralna vlast biti ograni\u010dena. Na taj na\u010din spre\u010dava se me\u0161anje dr\u017eave u ekonomiju i suzbijaju otpori od strane razli\u010ditih grupa, naro\u010dtio radni\u010dke klase i sindikata. Bez suvereniteta nacionalne dr\u017eave ne mogu da kontroli\u0161u zbivanja na tr\u017ei\u0161tu. Naprotiv, tr\u017ei\u0161ta disciplinuju njih. Hajek je predlagao veliku federaciju sa slobodnim kretanjem robe, usluga, kapitala i ljudi. Strukturna homogenost koja postoj zbog male veli\u010dine dr\u017eave, kao i zajedni\u010dka nacionalna tradicija i identiteti, omogu\u0107avaju intervencije u socijalni i politi\u010dki \u017eivot. Tako ne\u0161to nije mogu\u0107e u velikim i heterogenim politi\u010dkim kulturama. Takva slo\u017eena dr\u017eava omogu\u0107ava liberalizaciju ekonomije i suzbija u isto vreme i socijalizam i nacionalizam. U njoj demokratske institucije ne mogu imati uticaj na ekonomiju. Suvereno je slobodno tr\u017ei\u0161te \u010diji efekti ne mogu biti korigovani politi\u010dkim odlukama.<\/p>\n\n\n\n Dvadeseti vek bio je vek levice. Posle pobede nad fa\u0161izmom i nacizmom, u mnogim evropskim dr\u017eavama, naro\u010dito Italiji i Francuskoj, postojale su jake komunisti\u010dke partije. Ra\u0161ireno je bilo uvernje da nije mogu\u0107 povratak na stari kapitalizam \u201claissez faire\u201d tipa, da je rekonstrukcija mogu\u0107a samo u planiranoj ekonomiji i da tzv. slobodno tr\u017ei\u0161te nema te potencijale. Levi antifa\u0161izam nije bio samo protiv nacizma ve\u0107 i protiv celog dru\u0161tvenog sistema koji ga je proizveo kao i vladaju\u0107ih klasa koje nisu bile spremne da mu se suprotstave, ili su bile njegovi aktivni protagonisti. Za antifa\u0161iste posleratni poredak predstavljao je natavak borbe. Zbog toga je vladaju\u0107im klasama odmah po okon\u010danju sukoba glavni problem bio ne fa\u0161izam nego potencijalno revolucionarni antifa\u0161izam. Zbog straha od socijalnog radikalizma ubrzano su razoru\u017eavane snage otpora, a ka\u017enjavanje nacista i njihovih saradnika pretvoreno je u farsu. Zaborav nacisti\u010dkih zlo\u010dina bio je uslov za stvaranje novog evropskog poretka.<\/p>\n\n\n\n Posleratna socijaldemokratija, pod pritiskom radiklane levice, sledila je kejnzijanski koncept dr\u017eave blagostanja. Javni sektor u privredi bio je mo\u0107an, u nekim zemljama i dominantan. Nacionalno planiranje, ne sovjetskog tipa, bilo je gotovo op\u0161teprihva\u0107eno. Takav sistem ugor\u017eavao je interese i profitabilnost kapitala. Evropske integracije bile su na\u010din da se ekonomska politika oslobodi demokratske kontrole i pritiska odozdo. Ideja je bila da regulisanje tr\u017ei\u0161ta, \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e, bude preneto na supranacionalni nivo na kome nema demokratskih institucija. Favorizaovan je tehnokratski na\u010din upravljanja. Neoliberalna ideja je da tr\u017ei\u0161te treba da deluje na jednom nivou vi\u0161em od onoga na kome funkcioni\u0161u demokratski konstituisane politi\u010dke vlasti. Na taj na\u010din one bi bile onemogu\u0107ene da ograni\u010davaju slobodu kapitala i da vode politiku redistribucije. Zbog toga je naglasak bio na negativnim integracijama, dr\u017eave su spre\u010davane da ograni\u010davaju ekonomske slobode. Tako su podrivane nacionalne demokratske institucije i mogu\u0107nost da ni\u017ei socijalni slojevi preko dr\u017eavne intervencije uti\u010du na tr\u017ei\u0161ne ishode.<\/p>\n\n\n\n Zajednica za ugalj i \u010delik nije bila naro\u010dito ekonomski uspe\u0161na, ali, njenim osnivanjem stvoren je psiholo\u0161ki prostor za dalje napredovanje integracija. Spektakularni nema\u010dki industrijski rast nije nastupio zbog osnivanja Zajednice ve\u0107 zbog izbijanja Korejskog rata.<\/p>\n\n\n\n Suecka kriza 1956. naterala je Francusku da pihvati dalje napredovanje integracija.Tokom krize ona je, zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, bila poni\u017eena od strane SAD. Adenauer je tada primetio da je nastupilo vreme da se izgradi Evropa. Jedino na taj na\u010din zapadnoevropske dr\u017eave mogu ostati svetski relevantne sile. Unutar francuske elite preovladao je stav da je bolje dominirati Evropom zajedno sa Nema\u010dkom nego biti u angloameri\u010dkom zagrljaju. Neki istori\u010dari isti\u010du da bi egipatskog predsednika Nasera trebalo uvrstiti me\u0111u osniva\u010de EU.<\/p>\n\n\n\n Ugovorom iz Rima 1957. stvorena je Evropska ekonomska zajednica (EEZ), \u201cdruga Evropa\u201d. To je bila trgova\u010dka zajednica stvorena sa ciljem da se promovi\u0161e ekonomski rast bez su\u0161tinskog ukidanja suvereniteta dr\u017eava. Radilo se o pluralist\u010dkoj, a ne hijerarhijskoj strukturi, koja je po\u010divala na kooperaciji i konsenzusu. U prvim fazama integracije u\u010destvovale su dr\u017eave izme\u0111u kojih nisu postojale drasti\u010dne razlike u nivou razvijenosti, nije bilo napetosti izme\u0111u kreditora i du\u017enika.<\/p>\n\n\n\n Ni posle Rimskog ugovora produbljivanje integracija nije bilo naro\u010dito dinami\u010dno. Povremeno su primane u \u010dlanstvo nove dr\u017eave kako bi tr\u017ei\u0161te bilo pro\u0161ireno. Ujedinjeno Kraljevstvo postalo je \u010dlan 1973. U prvom periodu integracija britanska elita bila je protiv pridru\u017eivanja zbog nesklonosti da se ograni\u010di suverenitet preno\u0161enjem ovla\u0161\u010denja na supranacionalnu politi\u010dku tvorevinu. Britanija je ekonomski sporije napredovala od zemalja EEZ, pa je zbog toga prihva\u0107en stav da bi \u010dlanstvo u njoj moglo da promeni taj trend. Na promenu britanske politike prema integracijama odlu\u010duju\u0107e je uticala suecka katastorfa, kada se pokazalo da Francuska i Velika Britanija nisu svetske sile.<\/p>\n\n\n\n De Gol je dva puta, 1963. i 1967, blokirao pristupanje Britanije zbog toga \u0161to je smatrao da je ona ameri\u010dki eksponent. On je 1969. odstupio sa vlasti, a za predsenika je izabran \u017dor\u017e Pompidu. Pompidu nije delio De Golovu sumnji\u010davost prema Britaniji. Njemu je bilo doborodo\u0161lo njeno \u010dlanstvo kako bi se umanjio nema\u010dki uticaj. Nemcima je, pak, odgovaralo da \u010dlan EEZ bude zemlja sa izrazito liberlanom kulturom, kako bi se umanjio pritisak francuskog dirigizma . Veliki preokret doneo je Ugovor iz Mastrihta 1992. kada je stvorena Evropska unija i njena institucionalna strukutra koja, uz izmene koje su donosili docniji ugovori, postoji i danas. To je \u201ctre\u0107a Evropa\u201d.<\/p>\n\n\n\n