Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107<\/p>\n\n\n\n
Posle prebrojavanja glasova 30. avgusta ve\u0107ina opozicionih politi\u010dara trijumfalno je izjavljivala da je po prvi put u istoriji Crne Gore vlast smenjena na izborima. Zbivanja koja su usledila pokazuju da to jo\u0161 uvek nije u potpunsti izvesno.<\/p>\n\n\n\n
Novu ve\u0107inu \u010dine koalicija “Za budu\u0107nost Crne Gore” koja ima 27 poslanika, koalicija “Mir je na\u0161a nacija” 10, a platforma “Crno na bijelo” ima 4 mandata. Skup\u0161tina Crne Gore ima osamdeset jednog poslanika, \u0161to zna\u010di da nova vladaju\u0107a grupacija ima minimalnu ve\u0107inu. \u0110ukanovi\u0107eva Demokratska partija socijalista ima 30 poslanika, Socijaldemokrate i Bo\u0161nja\u010dka stranka imaju po 3 , Socijaldemokratska partija 2. Po jednog predstavnika imaju Albanska lista “Nik \u0110eljo\u0161aj – Genci Nimanbegu” i koalicija “Jednoglasno”.
Kako se iz sastava nove skup\u0161tine mo\u017ee videti, u Crnoj Gori postoji razvijen politi\u010dki pluralizam, partijska scena je izuzetno fragmentirana. Novu ve\u0107inu \u010dine tri koalicije, a u sazivu skup\u0161tine zastupljene su 22 stranke ili grupe gra\u0111ana, ve\u0107inu \u010dini njih 16. <\/p>\n\n\n\n
U Crnoj Gori postoje vi\u0161estruke linije podela koje se presecaju. Nagla\u0161ene su identitetske razlike, nema nijedne nacije koja ima apsolutnu ve\u0107inu, a politi\u010dki su relevantni Crnogorci, Srbi, Bo\u0161njaci i Albanci. Prema popisu stanovni\u0161tva izvr\u0161enom 2011, Crnogorci \u010dine 45% stanovni\u0161tva, Srbi 29%, Bo\u0161njaci 9%, Albanci 5%, Romi i Hrvati po 1% itd. Srpski jezik je maternji za 43% stanovnika Crne Gore, crnogorski za 37%, albanski 5%, bosanski 5%, hrvatski 1%. U ukupnom stanovni\u0161tvu ima 72% pripadnika pravoslavne veroispovesti, 19% islamske, 3% katoli\u010dke. Srbi uglavnom \u017eive u siroma\u0161nijem, severnom delu zemlje a dru\u0161tveno bogatstvo skoncentrisano je u Podgorici i na obali. Kada se identitetske razlike poklapaju sa razlikama u nivou ekonomske razvijenosti, to obi\u010dno za posledicu ima konflikt.<\/p>\n\n\n\n
Suverenisti su me\u0111usobno sukobljeni. Deo koji \u010dine \u201cPokret za promjene\u201d Neboj\u0161e Medojevi\u0107a i koalicija \u201cCrno na bijelo\u201d, koju predvodi Dritan Abazovi\u0107, sada su deo vladaju\u0107e ve\u0107ine, dok su sve opozicione stranke suverenisti\u010dke. Oko pedeset poslanika podr\u017eava nezavisnost Crne Gore. U novoj parlamentarnoj ve\u0107ini postoji i podela na evroatlantiste (Medojevi\u0107, Abrazovi\u0107) i one kojima su bliski Beograd i Moskva (Andrija Mandi\u0107, Milan Kne\u017eevi\u0107).<\/p>\n\n\n\n
Srpska pravoslavna crkva sa dve eprahije u Crnoj Gori odlu\u010duju\u0107e je doprinela pobedi opozcije. Nedavno preminuli mitropolit Amfilohije i episkop Joanikije bili su u velikom sukobu sa \u0110ukanovi\u0107em, ali nisu bili u najboiljim odnosima ni sa Aleksandrom Vu\u010di\u0107em ni sa vrhom crkve u Beogradu. Ova dvojica jerarha pokazali su zavidnu politi\u010dku ve\u0161tinu. Vodili su rat na dva fronta: protiv \u0110ukanovi\u0107a i protiv Vu\u010di\u0107a i uspeli da pobede. Kolika je ta pobeda, vide\u0107e se uskoro. <\/p>\n\n\n\n
Ni ekonomska mo\u0107 nije bila pod potpunom \u0110ukanovi\u0107evom kontrolom. Sa njim je u \u017eestokom sukobu odbegli tajkun Du\u0161ko Kne\u017eevi\u0107, vlasnik \u201eAtlas grupe\u201c. Protiv dosada\u0161nje vlasti bili su i drugi tajkuni, poput \u017darka Rak\u010devi\u0107a, \u017deljka Ivanovi\u0107a i Mi\u0161ka Perovi\u0107a. Oni podr\u017eavaju Dritana Abazovi\u0107a i to je jedan od razloga \u0161to ovaj sa samo \u010detiri poslanika ima tako veliki zna\u010daj u pregovorima o formiranju nove vlade. Jedan od najbogatijih Crnogoraca, Daka Davidovi\u0107, blizak je crkvi. Ni mediji nisu bili pod potpunom \u0110ukanovi\u0107evom kontrolom. Najzad, i najve\u0107i kriminalni klanovi su u \u017eestokom me\u0111usobnom ratu. Uzimaju\u0107i u obzir sve re\u010deno ne mo\u017ee se re\u0107i da je, i pored svega \u0161to je \u010dinio, \u0110ukanovi\u0107 uspeo da uspostavi potpunu diktaturu. On je jedva dobio i izbore 2016, i to zahvaljuju\u0107i farsi\u010dnom dr\u017eavnom udaru koji je, navodno, trebalo da bude izvr\u0161en na dan izbora. Tada Crna Gora jo\u0161 nije bila \u010dlanica NATO, u koji je u\u0161la 2018, pa na Zapadu niko nije pravio problem zbog o\u010digledno neregularnih izbora. Posle ulaska Crne Gore u zapadni vojni savez \u0110ukanovi\u0107 vi\u0161e nije bio potreban. Kako bi rekao Stipe Mesi\u0107, izvr\u0161io je svoj zadatak.<\/p>\n\n\n\n
Dono\u0161enjem Zakona o slobodi vjeroispovijesti \u0110ukanovi\u0107 je namerno izazavao krizu. Tim manevrom poku\u0161ao je sebe ponovo da u\u010dini jedinim kredibilnim zastupnikom zapadnih interesa u svojoj zemlji. Na Zapadu SPC i srpski nacionalizam, \u010desto pogre\u0161no, vide kao produ\u017eenu ruku Rusije. \u0110ukanovi\u0107 se nadao da \u0107e ponovo dobiti podr\u0161ku od svojih dotada\u0161nijih patrona, kako bi spre\u010dio njen geopoliti\u010dki povratak na Balkan. Me\u0111utim, prera\u010dunao se. On je i Zapadu postao teret posle vi\u0161e od trideset godina vladavine.<\/p>\n\n\n\n
Protesti protiv usvajanja Zakona bili su masovniji i organizovaniji nego \u0161to je to bilo ko o\u010dekivao i bili su mirni. \u0110ukanovi\u0107 je verovatno misilio da \u0107e poslovi\u010dna crnogorska violentnost dovesti do velikih incidenata, \u0161to bi njemu omogu\u0107ilo da pribegne represiji kako bi obezbedio opstanak na vlasti.<\/p>\n\n\n\n
\u010cak i kada bi ideolo\u0161ki i politi\u010dki nova vlast bila slo\u017ena, ne bi mogla da promeni mnogo. Spolja\u0161nji faktori, tj. interesi velikih sila, odlu\u010duju\u0107e uti\u010du na oblikovanje sistema vlasti u Crnoj Gori. Nova vlast ne\u0107e mo\u0107i da menja dosada\u0161nje strate\u0161ke orijentacije dr\u017eave, na primer, da donese odluku o istupanju iz NATO ili da povu\u010de priznavanje Kosova. Ali, \u0161to je za nju naro\u010dito va\u017eno, ne\u0107e mo\u0107i da promeni ni najzna\u010dajnije identitetske odredbe u Ustavu kao \u0161to su gra\u0111anski karakter dr\u017eave, zastava, himna, jezici u slu\u017ebenoj upotrebi i sl. Ve\u0107ina ustavnih \u010dlanova mo\u017ee biti promenjena dvotre\u0107inskom ve\u0107inom u Skup\u0161tini. Ali, za promenu pojedinih \u010dlanova, u koje spadaju i odredbe o identitetu, pored dvotre\u0107inske poslani\u010dke ve\u0107ine, neophodna je i potvrda na referendumu na kome \u201eza\u201c mora biti najmanje tri petine upisanih bira\u010da. Takva procedura neophodna je i za promenu \u010dlana 157. kojim se zahteva referendum u tim slu\u010dajevima. O\u010digledno, takva ve\u0107ina nikad ne\u0107e postojati, tj. pojedini \u010dlanovi Ustava su nepromenjivi. Prema \u010dlanu 1. Ustava Crna Gora je nezavisna i suverena dr\u017eava, republikanskog oblika vladavine, gra\u0111anska, demokratska, ekolo\u0161ka i dr\u017eava socijalne pravde, zasnovana na vladavini prava. Kako je i ovaj \u010dlan nepromenjiv, Crna Gora se ne mo\u017ee reorganizovati kao vi\u0161enacionalna, multikulturna dr\u017eava u kojoj bi postojali elementi konsocijacije, tj. podele vlasti izme\u0111u razli\u010ditih nacionalnih grupa. Kako je ve\u0107 istaknuto, osnovna linija politi\u010dkih podela posle sticanje nezavisnosti sledila je nacionalne razlike. U tom periodu Srbi su bili diskriminisani, a vlast je anga\u017eovala sve mogu\u0107e resurse kako bi obezbedila stvaranje crnogorske nacije. Kada se ustavom proklamuje da je dr\u017eava gra\u0111anska, a u stvari je vi\u0161enacionalna, time se njena multikulturalnost negira.<\/p>\n\n\n\n
Odluka o formiranju privremene ekspertske vlade bila je uslovljena realnim odnosima snaga. Ve\u0107ina koju \u010dini \u0161esnaest stranka je neupravljiva. \u010clanovi Vlade ne\u0107e biti politi\u010dari koji su dobili podr\u0161ku bira\u010da, nego tzv. \u201enezavisni eksperti\u201c. Kad ministri nisu politi\u010dari koji imaju mo\u0107, to samo zna\u010di da neko drugi, ko ima mo\u0107, a nema podr\u0161ku gra\u0111ana, stvarno vlada. Ovaj manevar ima za cilj da umanji uticaj sprskih partija i Vu\u010di\u0107a u politi\u010dkom \u017eivotu Crne Gore. Crkveni kandidat, mandatar Zdravko Krivokapi\u0107, verovatno \u0107e formirati novu politi\u010dku stranku demohri\u0161\u0107anske orijentacije. Ako bude imao podr\u0161ku crkve, ovaj novajlija u politi\u010dkom \u017eivotu dobi\u0107e deo glasova koji su do sada i\u0161li srpskim strankama. Ali, smr\u0107u Amfilohija oslabljena je Krivokapi\u0107eva pozicija. Na \u010delo koalicije on je i doveden na insistiranje pokojnog mitropolita, budu\u0107i da je pravilno procenjeno da sa Mandi\u0107em i Kne\u017eevi\u0107em, kao liderima, ne bi bio postignut tako dobar rezulatat.<\/p>\n\n\n\n
Unutar SPC postoji sukob izme\u0111u ve\u0107inske struje koja podr\u017eava Vu\u010di\u0107a i manjinske koja osu\u0111uje naro\u010dito njegovu nacionalnu politiku. Amfilohije je bio neformalni lider manjinske struje, koju \u010dini petnaestak episkopa \u010dije eparhije su mahom izvan teritorije Republike Srbije. Odmah posle Amfilohijeve smrti za administratora Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) postavljen je episkop budimljansko-nik\u0161i\u0107ki Joanikije. Sve\u0161tenstvo i vernici bi najradije njega videli kao novog mirtopolita. Me\u0111utim, verski analiti\u010dar iz Crne Gore i suverenista Vladimir Jovanovi\u0107 tvrdi da prema kanonskom pravu adminstrator neke eparhije ne mo\u017ee biti njen novi episkop. Ovakvo tuma\u010denje kanona osporava jedan od najboljih poznavalaca crkvenog prava dr Zoran \u010cvorovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Tek posle odr\u017eavanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, koji nije zasedao od maja 2019, vide\u0107e se da li je postavljenje Joanikija za administratora manevar njegovih protivnika da ga onemogu\u0107e da postane novi mitropolit. U crkvi, kao i svakoj drugoj strukturi mo\u0107i, uvek se vodi ogor\u010dena zakulisna borba za vlast. Za Vu\u010di\u0107a je od odsudne va\u017enosti da ima podr\u0161ku SPC koju mora da pacifikuje kako bi re\u0161io problem Kosova, tj. priznao ga kao nezavisnu dr\u017eavu. On \u010desto ponavlja da Srbija ne mo\u017ee priznati Kosovo, a da zauzvrat ne dobije ni\u0161ta. Za crkvu je Kosovo sveta zemlja povodom koje se ne mogu praviti kompromisi. Za Vu\u010di\u0107a je ono predmet trgovine. Priznanje, ali za ne\u0161to, a ne za ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
MCP je, prema Ustavu SPC, eparhija kao i svaka druga, bez ikakvog specijalnog statusa. Me\u0111utim, tokom tri decenije Amfilohije ju je u zna\u010dajnoj meri u\u010dinio autonomnom. On je \u010desto samostalno nastupao i donosio odluke koje vrh SPC nije odobravao. Tako je 2016. u\u010destvovao u radu sabora na Kipru na kome nisu bile zastupljene sve pravoslavne crkve, me\u0111u njima ni moskovski patrijarh. MCP je poslednjih decenija postala finansijski veoma mo\u0107na, raspola\u017ee nekretninama, vrednim gra\u0111evinskim zemlji\u0161tem i drugom imovinom. Naro\u010dito su obilni prihodi koje ostvaruje manastir Ostrog, koji je postao pravo svetili\u0161te. Tim prihodima samostalno je raspolagao Amfilohije i tro\u0161io ih po svom naho\u0111enju. Mogu\u0107e je da \u0107e iz beogradske patrijar\u0161ije nastojati da Amfilohijevu smrt iskoriste kako bi disciplinovali MCP. Takav postupak izazvao bi veliko nezadovoljstvo i kod sve\u0161tenstva u Mitropoliji i kod vernika. Crnogorci, bez obzira kako se nacionalno izja\u0161njavaju, imaju veoma nagla\u0161enu predstavu o svojoj izuzetnosti. Osim toga, fakti\u010dki autonomni status MCP bio je i neka vrsta kompromisne pozicije kojom su suzbijani zahtevi za osnivanje autokefalne crkve. Na poslednjem kongresu svoje partije \u0110ukanovi\u0107 je najavio da \u0107e stvaranje autokefalne crnogrske pravoslavne crkve biti jedan od glavnih zadataka njegove stranke.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u vernicima i politi\u010darima bliskim crkvi ve\u0107 nastaje pokret za izbor Joanikija na mesto novog mitropolita. Ukoliko se Beograd tome bude protivio, oja\u010da\u0107e atunoma\u0161ki pokret me\u0111u pravoslavnim vernicima. Tradicija nala\u017ee da poglavar MCP bude iz Crne Gore, mada to uvek nije bio slu\u010daj. Na tom tronu bio je od 1947. do 1960. Arsenije Bradvarevi\u0107, ro\u0111en u Banatu. Od ukidanja Pe\u0107ke patrijar\u0161ije 1766. Do 1920. pravoslavna crkva u Crnoj Gori, Mitroplija Cetinjska, bila je fakti\u010dki samostalna. Demokratizacija izbora episkopa ne\u0107e biti prihva\u0107ena u SPC.<\/p>\n\n\n\n
Amfilohije je nesumljvo bio harizmatski verski vo\u0111a i uticajan u politici. On je obnovio MCP i u\u010dinio je jednim od klju\u010dnih faktora u politi\u010dkom \u017eivotu. Njegova li\u010dnost bila je kompleksna. Oja\u010dao je svoju zajednicu, ali je antagonizovao druge. Za suverniste on je govrio:\u201c Pozivaju se na Crnu Goru kralja Nikole koja ni po svojim granicama, ni po svom sadr\u017eaju i mentalitetu nema nikakve veze sa ovom fild\u017ean-avnojevskom Crnom Gorom, ro\u0111enom u Titovom Jajcu\u201c. Ovakvim i sli\u010dnim stavovima, koje je \u010desto iznosio, on je homogenizovao svoje protivnike. Jednako je sna\u017eno ljude privla\u010dio kao i odbijao.<\/p>\n\n\n\n
Problem srpske politike u Crnoj Gori do sada je bio etni\u010dki ekskluzivizam. Budi\u0107i da Srbi \u010dine 29% stanovni\u0161tva, sa takvim pristupom ne mogu postati politi\u010dka ve\u0107ina. Na proteklim izborima srpske stranke su postigle maksimum, nisu rasule nijedan glas.<\/p>\n\n\n\n
Srpsko-crnogorski sukob nastao je kao posledica \u0110uaknovi\u0107eve agresivne identitetske politike. Da bi se on ubla\u017eio, neophodno je da postoje politi\u010dke stranke i programi koji su u stanju da prevazi\u0111u te podele, isticanjem u prvi plan ekonomskih i socijalnih tema uz po\u0161tavanje nacionalnih i verskih razlika. Zbog uloge koju ima pravoslavna crkva, va\u017eno je da novi mitropolit bude osoba koja ne\u0107e biti isklju\u010diva i koja pa\u017eljivim delovanjem mo\u017ee doprineti pomirenju.<\/p>\n\n\n\n
SPC je konzervativna institucija, u njoj ne postoje uticajni socijalno-hri\u0161\u0107anski klirici. Ona nikad nije bila na strani podre\u0111enih dru\u0161tvenih slojeva i nema razvijenu socijalnu doktrinu. Kada je izbila kriza, iz crkve su uporno poru\u010divali tada\u0161njim vlastima: \u201ePovucite Zakon i nema litija\u201c. Daj bogu bo\u017eije, caru carevo i mirna ku\u0107a.Tokom vi\u0161edecenijske \u0110ukanovi\u0107eve vladavine ona ga je vi\u0161e podr\u017eavala, ili bila po strani, nego \u0161to ga je osporavala. Crkva ne tra\u017ei dru\u0161tvene promene, ve\u0107 samo uklanjanje njoj nesklone vlasti.<\/p>\n\n\n\n
Zbog pandemije drasti\u010dno su se pogor\u0161ale ekonomske prilike u ovoj maloj dr\u017eavi. Poslednjih decenija ona je deindustrijalizovana i postala zavisna od turizma kao najva\u017enije privredne grane. Zbog pandemije ovogodi\u0161nja sezona je neuporedivo lo\u0161ija nego prethodnih godina. Nova vlada suo\u010di\u0107e se sa velikim te\u0161ko\u0107ama. Finansijska podr\u0161ka sa Zapada mogla bi da znatno uti\u010de na ishode politi\u010dkih borbi.<\/p>\n\n\n\n
Prema procenama Centralne banke, u Crnu Goru se od obnove nezavisnosti slilo oko 10 milijardi evra po osnovu stranih investicija. Istovremeno iz zemlje se odlilo blizu sedam miljardi evra. Strani investitori ulagali su u nekretnine, turizam, bankarstvo i energetiku. Kineske kompanije su sve prisutnije poslednjih godina. Investitori su dolazili iz Azerbejd\u017eana, Ruske Federacije, Ma\u0111arske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Devi\u010danskih Ostrva, \u0160vajcarske, Bosne i Hercegovine, Nema\u010dke, Holandije, Turske…<\/p>\n\n\n\n
Iz crnogroskih medija ne mo\u017ee se zaklju\u010diti da li strane kompanije uti\u010du na politi\u010dki \u017eviot. Sasvim je izvesno da je njihov dasada\u0161nji politi\u010dki oslonac bila DPS bez koje se nijedna investicija nije mogla realizovati.<\/p>\n\n\n\n
Naredne godine trebalo bi da bude odr\u017ean novi popis stanovni\u0161tva. Srpski politi\u010dari i intelektualci, i u Srbiji i u Crnoj Gori, o\u010dekuju da \u0107e na njemu broj Srba biti ve\u0107i nego na prethodnom. Budu\u0107i da su balkanski identiteti \u010desto nestabilni, nije nemogu\u0107e da se, zbog promene vlasti, tako ne\u0161to i dogodi. Ali, slaba vlada ne\u0107e biti u stanju da se nosi sa tako zapaljivim doga\u0111ajem kao \u0161to je popis u dr\u017eavi u kojoj postoje sna\u017ene identitetske podele.<\/p>\n\n\n\n
Dr\u017eavni aparat je korumpiran i kriminalizovan i odatle \u0107e dolaziti najja\u010di otpor novoj vlasti. Osnovno je pitanje da li \u0107e se raspasti Demokratska partija socijalista. Takav ishod nije nemogu\u0107, budu\u0107i da se radi o klijentelisti\u010dkoj strukturi, oko\u0161taloj na vlasti koja verovatno nije sposobna da se menja.<\/p>\n\n\n\n
Neo\u010dekivani doga\u0111aji u politici imaju veliku va\u017enost. Smr\u0107u mo\u0107nog mitropolita Amfilohija odnos snaga je bitno promenjen. Postignut je jedini mogu\u0107i kompromis da nova vlada bude ekspertska sa oro\u010denim mandatom do jedne godine. Potom \u0107e biti odr\u017eani vanredni izbori. O\u010dekuje se da \u0107e na majskom zasedanju Sabora SPC biti izabran novi mitropolit. Njega \u0107e indirektno postaviti Vu\u010di\u0107, a on \u0107e birati kandidata koji se ne protivi njegovoj nacionalnoj politici. Takvu odluku podr\u017ea\u0107e i Zapad jer \u0107e biti oslabljena crkvena struja koja se protivi priznavanju Kosova. Ako Vu\u010di\u0107 i pristane da mitropolit bude Joanikije, ostaje upra\u017enjeno mesto episkopa budimljansko-nik\u0161i\u010dkog. Te\u0161ko da \u0107e Vu\u010di\u0107 propustiti priliku da, bar delimi\u010dno, uti\u010de na crkvena zbivanja u Crnoj Gori.<\/p>\n\n\n\n
Za sve stranke nove ve\u0107ine va\u017eno je da bude formirana bilo kakva vlada u kojoj nije DPS, kako bi ona, a ne \u0110ukanovi\u0107, organizovala nove izbore. Prvo odmeravnje snaga u novoj konstelaciji verovatno \u0107e biti na lokalanim izborima u Nik\u0161i\u0107u koji \u0107e biti odr\u017eani na prole\u0107e.<\/p>\n\n\n\n
Autor je politikolog iz Zrenjanina<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107 Posle prebrojavanja glasova 30. avgusta ve\u0107ina opozicionih politi\u010dara trijumfalno je izjavljivala da je po prvi put u<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1167,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,11],"tags":[],"class_list":["post-1504","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-arhiva","category-misljenja"],"yoast_head":"\n