Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog<\/p>\n\n\n\n
Glavna politi\u010dka posledica sino\u0107nih demonstracija u Beogradu je da Vu\u010di\u0107 vi\u0161e ne mo\u017ee lako da potpi\u0161e tzv. \u201esveobuhvatni pravno obavezuju\u0107i sporazum\u201c o Kosovu. To \u0107e ugroziti njegov status jakog \u010doveka u Srbiji \u0161to \u0107e oslabiti njegove pozcije kod zapadnih vlada. On je podr\u0161ku od EU (tj. Nema\u010dke) i SAD dobjao zbog toga \u0161to su oni smatrali da svoje spoljnopliti\u010dke ciljeve na Balkanu mogu realizovati samo osloncem na jakog autoritarnog lidera. Prozapadna opozicja je bila suvi\u0161e slaba da bi oni na nju mogli da ra\u010dunaju. Zbog toga su i oborili Tadi\u0107ev re\u017eim i doveli Vu\u010di\u0107a. On je, da bi do\u0161ao na vlast, sklopio pakt sa \u0111avolom u nadi da \u0107e ga prevariti. Obe\u0107ao je i Angeli Merkel da \u0107e priznati Kosovo i Putinu da ne\u0107e. Vu\u010di\u0107 je pogre\u0161no mislio da i u me\u0111unarodnim odnosima mo\u017ee da se pona\u0161a kao u unutra\u0161njoj politici i da besomu\u010dno la\u017ee. Demonstranti u Beogradu saterali su ga u \u0107o\u0161ak.<\/p>\n\n\n\n
Bilo to nekome milo ili ne, Kosovo je osnovno politi\u010dko pitanje u Srbiji. Ne samo zbog toga \u0161to su u njemu koncentrisani interesi velikih sila. Radi se zna\u010dajnom delu teritorije na kome i dalje \u017eivi znatan deo srpskog stanovni\u0161tva i koji ima veliki kulturni i religiozni zna\u010daj. Verovatno nije slu\u010dajno da su upad u Skup\u0161tinu izveli pripadnici desni\u010darskih organizacija. Njihov cilj je bio da izazivanjem nereda spre\u010de da na predstoje\u0107im pregovorima u Briselu Vu\u010di\u0107 da nove ustupke. Pogre\u0161no je rezonovanje da je upad bio samo proizvod manipulacije doma\u0107ih tajnih slu\u017ebi kako bi se protest kompromitovao. U dr\u017eavi koja se raspada deluju i brojne strane slu\u017ebe koje su organizovanije i sposobnije od doma\u0107ih koje verovatno u dobroj meri i kontroli\u0161u. Sigurno je da Bratislav Ga\u0161i\u0107 nije Aleksandar Rankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Od po\u010detka je bilo jasno da jedan korumpirani sistem ne mo\u017ee da iza\u0111e na kraj sa ozbiljnom zdravstvenom krizom. Ceo javni sektor u Srbiji je uni\u0161ten partijskom upravom i institucije vi\u0161e nisu u stanju da obavljaju poslove zbog kojih su osnovane. Opijen svemo\u0107i Vu\u010di\u0107 nije uo\u010dio da mu se sistem kruni. I pored svih pritisaka, izlaznost na izborima u Beogradu bila je 35 posto. Iz pobune studenata nije izvukao nikakvu pouku. Osim toga, tom prilikom pokazao je slabost, posle ne preterano velikog pritiska odmah je promenio svoju odluku. Zatvaranje studentskih domova i sa epidemiolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta nije bilo opravdano. Kada je epidemija po\u010dela da se \u0161iri u SAD nau\u010dnik sa Jela Dejvid Kac upozoravao je da ne treba raseljavati studentske kampuse jer \u0107e zara\u017eni studenti razneti virus po celoj zemlji. To pokazuje koliko je tobo\u017enja \u201estruka\u201c neva\u017ena u formulisanju epidemiolo\u0161ke strategije u Srbiji. Lekari iz kriznog \u0161taba nepovratno su kompromitovani. Posle niza skandala, posebno sa la\u017eiranjem podataka o broju zara\u017eenih i preminulih, njima vi\u0161e niko ne veruje. <\/p>\n\n\n\n
Izvesno je bilo i da \u0107e u jednom trenutku Vu\u010di\u0107eva medijska manipulacija otkazati. Korona je ogolila sistem, nezadovoljstvo je poraslo tako da organizovani botovi vi\u0161e nisu mogli da pokriju bunt ljudi na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Tako se uvek doga\u0111alo. Pred pad nacisti\u010dkog re\u017eima u Nema\u010dkoj kru\u017eio je slede\u0107i vic: \u201eTrkale se dve va\u0161ke s jednog kraja Gebelsovih usana na drugi. Pobedila je ona koja je i\u0161la oko glave, to je kra\u0107i put\u201c. Ekonomista Jozef \u0160umpeter govorio je da se ne mo\u017ee lagati ve\u010dito, ali mo\u017ee dovoljno dugo da bi se napravila nepopravljiva \u0161teta.<\/p>\n\n\n\n
Poznata je izreka Lorda Aktona da svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsloutno. Problem je, me\u0111utim, i u tome \u0161to apsolutna vlast otupljuje reflekse diktatora i \u010dini ga nesposobnim da analizira politi\u010dke prilike, uo\u010dava promene i da adekvatno reaguje. Vu\u010di\u0107 vi\u0161e ne mo\u017ee da vlada na stari na\u010din, a druk\u010dije ne zna. Ne mo\u017ee se od njega o\u010dekivati da \u0107e promeniti svoj politi\u010dki pristup. Osim toga, njegov aparat vlasti sastavljen je od nesposobnih korumpiranih kadrova koji nisu pravi politi\u010dari nego klimoglavci. Oni \u0107e se prvi razbe\u017eati \u010dim vide da su kola krenula nizbrdo.<\/p>\n\n\n\n
Situacija u kojoj se nalazimo je komplikovana. U Srbiji ne postoji organizovana opozicija sa alternativnim programom koja bi mogla da preuzme vlast i vrati stvari u normalu. Zato postoje\u0107a politi\u010dka kriza lako mo\u017ee prerasti u krizu dr\u017eave. Mogu\u0107e je da narednih dana sve protivre\u010dnosti eksplodiraju. Vlada u Beogradu ve\u0107 odavno ne kontroli\u0161e situaciju u Ra\u0161koj oblasti (Sand\u017eaku) gde je epidemija tako\u0111e izazvla bunt stanovni\u0161tva zbog neorganizovanosti zdravstvenog sistema. Da stvar bude jo\u0161 gora, tamo postoji te\u0161ki politi\u010dki sukob izme\u0111u bo\u0161nja\u010dkih politi\u010dara Ljaji\u0107a, Zukorli\u0107a i Ugljanina. Na jugu u op\u0161tinama sa albanskom ve\u0107inom postoje neskrivene separatisti\u010dke tendencije. Upravlja\u010dka nesposobnost dr\u017eave mo\u017ee obnoviti autonoma\u0161ki pokret u Vojvodini koji je bio skoro zamro. Lekari ka\u017eu da nekoliko malih bolesti koje pacijenta pogode u isto vreme za njega mogu biti smrtonosne. \u0160irenje nemira po celoj Srbiji paralisalo bi represivni aparat.<\/p>\n\n\n\n
Odavno je poznato da se ne mo\u017ee vladati samo silom, druga sredstva su ubojitija. Platon je tvrdio da naratori vladaju svetom. Vu\u010di\u0107 vi\u0161e nema politi\u010dku pri\u010du kojom i dalje mo\u017ee obmanjivati narod. No\u0107a\u0161nja policijska brutalnost samo \u0107e jo\u0161 vi\u0161e pove\u0107ati nezadovoljstvo. Taljeran je govorio Napoleonu da se sa bajonetima mo\u017ee sve u\u010diniti samo se na njima ne mo\u017ee sedeti. Napleon je pored sebe imao jednog od najve\u0107ih evropskih politi\u010dara svog vremena, a Vu\u010di\u0107 ima Neboj\u0161u Stefanovi\u0107a.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Glavna politi\u010dka posledica sino\u0107nih demonstracija u Beogradu je da Vu\u010di\u0107 vi\u0161e ne mo\u017ee lako da potpi\u0161e<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1167,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,11],"tags":[],"class_list":["post-1295","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-arhiva","category-misljenja"],"yoast_head":"\n