{"id":1157,"date":"2020-06-24T12:08:41","date_gmt":"2020-06-24T10:08:41","guid":{"rendered":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/?p=1157"},"modified":"2021-06-19T13:34:51","modified_gmt":"2021-06-19T11:34:51","slug":"dugo-putovanje-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/","title":{"rendered":"Dugo putovanje Srbije"},"content":{"rendered":"\n

Od Beogradskog pa\u0161aluka do kolonije globalnog kapitala<\/strong>
Pi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog<\/p>\n\n\n\n

Politi\u010dki akteri u Srbiji spore se oko jednog pitanja: kojoj sili na\u0161a dr\u017eava treba da se pot\u010dini. Kosmopolitski liberali su za Zapad, nacionalisti\u010dka desnica za Rusiju ili Kinu. Nema nijedne zna\u010dajne politi\u010dke partije koja zahteva da se Srbija oslobodi od kolonijalnog polo\u017eaja. Takva situacija postoji u svim dr\u017eavama koje samostalno ne odlu\u010duju o svojoj sudbini. U kolonijma ne postoji pravi politi\u010dki \u017eivot koga nema bez suverenosti. Sa stanovi\u0161ta dru\u0161tvene celine sve je jedno ko \u0107e pobediti na izborima, o nacionalnoj sudbini \u0107e odlu\u010divati neko sa strane. Pitanje je ko. U banana republikama bira\u010di glasaju, a kad se bira\u010dka mesta zatvore ameri\u010dki ambasador progla\u0161ava rezultate. <\/p>\n\n\n\n

Vu\u010di\u0107eva autoritarna vlast  po\u010divala je do sada na podr\u0161ci koju je dobijao pre svega sa Zapada. Sme\u0161ni su liberalno orijentisani politi\u010dari koji se \u017eale Evropskoj uniji na nedemokratski i neliberalni karakter vladaju\u0107eg re\u017eima u Srbiji. Njoj ba\u0161 takav i treba kako bi ostvarila svoje imperijalne politi\u010dke i ekonomske ciljeve: priznavanje Kosova i neograni\u010deno eksploatisanje na\u0161ih prirodnih, privrednih i ljudskih resursa. Proevropski  blok, koji  pored politi\u010dkih stranaka \u010dine NVO i brojni intelektualci, i ne nastoji da dobije podr\u0161ku doma\u0107eg stanovni\u0161tva, ve\u0107 da ubedi EU kako bi bolje od Vu\u010di\u0107a realizovao njene  interese. Svoj politi\u010dki program ova grupacija formuli\u0161e strogo unutar evroliberalne platforme. Politi\u010dki akteri ove orijentacje su protiv Vu\u010di\u0107eve li\u010dne vlasti, ali ne i njene prokapitalisti\u010dke ideolo\u0161ke osnove.  Priliku su dobili  tokom pandemije kada je on, vi\u0161e nego ranije, po\u010deo da se dodvorava Kini. U isto vreme, prokineski orijentisani Vu\u010di\u0107evi protivnici gotovo su postali nevidljivi. Zadatak ve\u0107ine opozicionih politi\u010dara u Srbiji je da vr\u0161e pritsak na Vu\u010di\u0107a kako bi se ovaj vi\u0161e orijentisao prema njihovom patronu. On, pak, \u010dini ustupke svim dr\u017eavama koje su sposobne da izvr\u0161e dovoljno sna\u017ean pritisak na njega. Naravno na \u0161tetu Srbije, u kojoj vlada onaj politi\u010dar koji pristaje da bude \u201esluga sviju gospodara\u201c.
Vu\u010di\u0107ev prokineski ispad kratko je trajao. On vrlo dobro  zna da su, jo\u0161 uvek, klju\u010dne hegemone sile na Balkanu Nema\u010dka i SAD. Uostalom, Kina je ekonomski zainteresovana za pristup evropskim tr\u017ei\u0161tima, Srbija je za nju samo odsko\u010dna daska. Nerealno je o\u010dekivati da \u0107e ona zbog Srbije ulaziti u bilo kakav konflikt sa EU. Kineska kompanija Linglong gradi veliku fabriku automobilskih guma u Zrenjaninu. Gume  su namenjene evropskoj industriji, a u Srbiji se proizvode kako se ne bi zaga\u0111ivale Nema\u010dka, Francuska… i, naravno, zbog gotovo besplatne radne snage.<\/p>\n\n\n\n

Zbog potpune kontrole koju nad politi\u010dkim \u017eivotom u na\u0161oj zemlji  imaju velike sile i siroma\u0161tva nije do sada nastala  neka politi\u010dka snaga koja bi insistirala na samostalnosti na\u0161e dr\u017eave. Razvijanje i \u0161irenje politi\u010dkih ideja i programa kontroli\u0161u mahom zapadne fondacije kojima nije u interesu da nastane neki politi\u010dki pokret koji bi mogao da ponovo otvori razvojne perspektive i da nas oslobodi od diktature najmo\u0107nijih dr\u017eava i globalizovanog kapitala.
Palana\u010dki duh u Srbiji nije posledica neke endemske nesposobnosti na\u0161eg naroda da se civilizuje i modrenizuje ve\u0107 je posledica istorijski nasle\u0111enog nepovoljnog polo\u017eaja unutar \u0161irih struktura \u010diji smo deo: me\u0111unarodnih ekonomskih i politi\u010dkih odnosa. Modernizacija Srbije izostala je u devetnaestom i dvadesetom veku zato \u0161to to nije bilo u interesu sila koje su dominirale na Balkanu. Dovoljno je samo pomenuti koliko su za Srbiju i njen dru\u0161tveni razvoj bili fatalni razaraju\u0107i nema\u010dki imperijalni napadi u dvadesetom veku. Svakako da su postojali i unutra\u0161nji razlozi. U siroma\u0161nom selja\u010dkom dru\u0161tvu nije mogla da  da nastane dovoljno sna\u017ena elita koja bi bila sposobna da formuli\u0161e i afirmi\u0161e racionalne politi\u010dke programe.<\/p>\n\n\n\n

Iluzija nacionalisti\u010dke desnice je da se osloba\u0111anje\nod kolonijalnog ropstva mo\u017ee posti\u0107i insistiranjem na ekskluzivnom nacionalnom\nprogramu. Ideologija \u201esrpskog stanovi\u0161ta\u201c bazirana je na tradcionalnoj\nkulturnoj osnovi, ona ne nudi program nacionalne ekonomske i politi\u010dke\nemancipacije. Da bi se taj cilj postigao neophodno je graditi mostove saradnje\nsa drugim malim balkanskim narodima koji su u istom polo\u017eaju. Srbi, oslonjeni\nsamo na svoje snage, ne mogu  da se\noslobode stranog jarma. Za srpstvo va\u017ei ono \u0161to je Krle\u017ea pisao o hrvatstvu u\neseju Nekoliko rije\u010di o malogra\u0111anskom historizmu uop\u0107e iz 1926: \u201cNa\nperiferi\u010dnoj udaljenosti od Istoka i od Zapada podjednako…hrvatstvo nikada u\nhistoriji Istok, a nikada potpuno Zapad, pod kobnim uplivom ja\u010dih civilizacija,\nju\u017ene, mediteranske, i sjeverne, germanske, prelazno podru\u010dje tu\u0111ih ekonomskih\ninteresa u sva \u010detiri pravca kompasa, preslabo da se oblikuje u samostalno\npoliti\u010dko i dr\u017eavno tijelo, a ipak toliko otporno te se ne predaje, hrvatstvo\n\u017eivotari tako jo\u0161 od najstarijih glagolja\u0161kih vremena…\u201c (1) <\/p>\n\n\n\n

Zarobljeni u svojim nacionalnim mitovima mali balkanski narodi nisu u stanju da se oblikuju u \u201esamostalno politi\u010dko i dr\u017eavno tijelo\u201c ve\u0107 svoje energije tro\u0161e u besomu\u010dnom me\u0111usobnom istrebljivanju i mr\u017enji. Tako jo\u0161 lak\u0161e postaju plen grabljivog globalnog kapitala. U devetnaestom veku nastala je parola \u201cBalkan balkanskim narodima\u201c. Dimitrije Tucovi\u0107 je pisao 1914: \u201eSamo stvaranjem nove zajednice namesto sru\u0161enoga turskoga gospodarstva mogla se sa\u010duvati davno izgubljena nacionalna sloboda da se opet ne utopi u krvavoj me\u0111usobnoj otmici oko zadobivenih oblasti, otmici koja je najve\u0107a nesre\u0107a po slobodu balkanskih naroda… Balkan bi postao jedna prostrana privredna oblast u kojoj bi moderni privredni \u017eivot dobio poleta, i svaki deo te oblasti dobio bi u celini jemstva za slobodu saobra\u0107aja, za osiguranje privrednih potreba, za br\u017ee privredno razvijanje uop\u0161te. Istinska ekonomkska emancipacija balkanskih naroda le\u017ei u privrednoj zajednici Balkana. A sa ujedinjenjem politi\u010dkih snaga i privrednim napretkom blakanski narodi bili bi sposobni da dadu otpora zavojeva\u010dkim te\u017enjama kapitalisti\u010dkih evropskih dr\u017eava.\u201c (2). Ovakav pristup trebalo bi reaktualizovati.<\/p>\n\n\n\n

Jugoslovenski socijalizam, bar tokom nekoliko decenija,\nuspeo je da balkanske narode delimi\u010dno oslobodi \nod imperijalnih kand\u017ei. A na kraju je i Savez komunista pretvoren u vi\u0161e\nnacionalisti\u010dkih partija. Me\u0111unacionalni odnosi su tokom ve\u0107eg dela postojanja\nSFRJ \u010dinili osnovu politi\u010dke dinamike i na kraju su zara\u0107eni nacionalizmi porazili\njedan delimi\u010dno uspe\u0161an prosve\u0107eni modernizacijski poduhvat. Naravno, do\nrazbijanja Jugoslavije ne bi do\u0161lo da nije pao Berlinski zid. Putin s pravom\ninsistira da je raspad SSSR-a predstavljao geopliti\u010dku katastrofu.<\/p>\n\n\n\n

Period jugoslovenskog socijalizma je jedini u istoriji\nu kome su Srbi, Hrvati, Makednci… imali svoje, koliko toliko, samostalne\npoliti\u010dke tvorevine. Srbija u devetnaestom veku bila je tako\u0111e kolonija.\nNeoliberalna tranzicija koja je usledila posle razbijanja SFRJ deklasirala je\nve\u0107inu dru\u0161tava u patuljastim dr\u017eavama naslednicama. Radilo se o smi\u0161ljenom\npoduhvatu koji je proizveo \u017eeljene rezultate. Cilj nije bio stvaranje\nefikasnijih ekonomskih sistema i razvoj liberalne politi\u010dke demokratije ve\u0107\nrazaranje dr\u017eavnih tvorevina malih balkanskih naroda i njihovo vra\u0107anje u\nperiferni podre\u0111eni polo\u017eaj u kome su se nalazili pre socijalsti\u010dke revolucije.\nPrivreda u SFRJ nije bila efikasna kao one na Zapadu, ali su preduze\u0107a bila u\nna\u0161em vlasni\u0161tvu. Koncept dru\u0161tvene svojine je bio antiimperijalni. Privatne\nosobe, strane ili doma\u0107e, nisu mogle da kupe fabrike. Mar\u0161al Tito je bio\nautoritarni vladar, ali on nije imao ovla\u0161\u0107enje da proda nijednu trafiku.\nEfikasnost cele privrede i  pojedina\u010dnih\npreduze\u0107a ne sme se ocenjivati samo na osnovu makroekomskih i mikroekonomskih\nkriterijuma neoklasi\u010dne ekonomske teorije nego i po ukupnom dru\u0161tvenom u\u010dinku.\nRadnici su u jugoslovenskom samupravljanju delimi\u010dno u\u010destvovali u upravljanju\npreduze\u0107ima, njihov \u017eivotni standard bio je pristojan. Preduze\u0107a su bila uklopljna\nu loklane zajednice i doprinosila su njihovom dru\u0161tvenom i kulturnom razvoju.\nPostojala je dinami\u010dna dru\u0161tvena pokretljivost, deca iz siroma\u0161nih porodica\nmogla su da se le\u010de i \u0161koluju. U dana\u0161njim \u201eefikasnim\u201c kapitalisti\u010dkim\npreduze\u0107ima radnici imaju bedne plate i obespravljeni su. U me\u0111unarodnoj podeli\nrada Srbima je danas odre\u0111eno da rade samo najprostije manuelne poslove, poput\nuplitanja automobilskih kablova. Da bi radnik mogao da obavlja taj posao\ndovoljno je da razlikuje boje. Uspe\u0161no poslovanje kapitalisti\u010dkog preduze\u0107a ne\ndoprinosi nu\u017eno i napretku zajednice. Naprotiv, strane kompanije iznose profit,\na nama ostavlju negativne posledice, poput zaga\u0111enja okoline. Zbog velikih\ndonacija koje dobijaju strana preduze\u0107a u bud\u017eetu Srbije ima sve manje sredstava\nza prosvetu, zdravstvo, kulturu… <\/p>\n\n\n\n

Standardna imperijalna tehnika vladanja ne oslanja se\nsamo na silu, ve\u0107 i na manipulaciju i zaglupljivanje. Kultura predstavlja samosvest nekog naroda\ni njegovu sposobnost da autonomno rasu\u0111uje \u0161ta je za njega dobro. Imperijalnim\nsvetskim sredi\u0161tima mo\u0107i razaranje kulture je neophodno da bi ljude u malim\nperifernim narodima pretvorili u robove koji treba da obavljaju samo one\nposlove koje ne mogu da izvr\u0161e roboti. Koncept ljudskih prava i\u0161\u010dezava u\nsavremnom digitalnom neoliberalnom kapitalizmu.<\/p>\n\n\n\n

Kultura u Srbiji ne mo\u017ee da opstane na tr\u017ei\u0161tu, neophodna je javna briga o njoj. Neoliberalni koncept balansiranog bud\u017eeta i podre\u0111enost javnog sektora interesima kapitala ugro\u017eavaju danas opstanak srpske kulture. U socijalisti\u010dkom periodu stvarala\u010dke slobode bile su ograni\u010davane, intelektualci su povremeno hap\u0161eni i proganjani, ali kulturna dobra bila su dostupna ve\u0107ini stanovnika. Zbog skrominih ulaganja u kulturu i uni\u0161tavanja institucija partijskom upravom postali smo nesposobni da prozremo porobljiva\u010dke idolo\u0161ke sheme koje nam se organizovano name\u0107u. Neophodna nam je kultura koja nije ni parohijalna ni kompradorski servilna.
Zbog ratova devedesetih tranzicija u Srbiji je kasnila. Po\u010detkom dvehiljaditih ve\u0107 su bile  poznate posledice tzv. \u201e\u0161ok terapije\u201c, naro\u010dito one varijante koja je primenjena  u Rusiji. D\u017eozef Stiglic ka\u017ee da je u pitanju bio \u0161ok, ali ne i terapija. Izbor tog modela od strane re\u017eima DOS-a nije bio posledica neznanja ve\u0107 prihvatanja zapadnog diktata.<\/p>\n\n\n\n

U svetu sve vi\u0161e ja\u010daju autoritarne tendencije.\nPandemija virusa kovid-19 dovela je do gigantske kontrole nad stanovni\u0161tvom.\nGlobalizacija je obesmislila demokratske politi\u010dke institucije koje sve vi\u0161e\nslu\u017ee samo potrebama krupnog biznisa. Milijarderi su tokom pandemije postali\njo\u0161 bogatiji. Trideset godina posle pada Berlinskog zida preovla\u0111uju\u0107i model u\nsvetu sve vi\u0161e postaje autoritarni kapitalizam azijskog i latinoameri\u010dkog tipa.\nTo je ideal kome je te\u017eio glavni ideolog neoliberalizma Fridrih fon Hajek, koji\nje tvrdio da mu je bli\u017ei nedemokratski liberalizam nego neliberlana\ndemokratija. Evropska unija zami\u0161ljena je po tom modelu. Lucidni Imanuel\nValerstin je u vreme propasti isto\u010dnoevropskog socijalizma tvrdio da je uporedo\nsa njim propao i liberalizam. Bio je u pravu. Liberalne ideje slobode  danas ne postoje ni u dr\u017eavi ni u privredi. U\nekonomijama suverene su krupne korporacije, slobodno tr\u017ei\u0161te i li\u010dna\ninicijativa postoje  samo u ud\u017ebenicima.\nKoncentracija bogatstva u rukama malog broja svetskih oligarha i globalizacija\nlikvidirali su politi\u010dku demokratiju.<\/p>\n\n\n\n

Prevazila\u017enje ovakvog stanja koje preti da ugrozi opstanak planete i \u010dove\u010danstva mogu\u0107 je samo na antikapitalisti\u010dkoj platformi. Verski i nacionalsti\u010dki fundamentalizmi vode u \u0107orsokak i doprinose legitimiranju represije i suzbijanju politi\u010dkih sloboda i ljudskih prava.
Kapitalisti\u010dkog porobljiva\u010dkog jarma podre\u0111eni narodi se mogu oslobodti samo ukoliko sara\u0111uju uz pravo da zadr\u017ee i slobodno razvijaju svoje kulturne specifi\u010dnosti. Zasluga jugoslovenskih komunista je u tome \u0161to su afirmisali koncept razli\u010ditih puteva u socijalizam. Ne postoji univerzalni model koji porobljeni narodi mogu slediti da bi se oslobodili. Svaki treba da tra\u017ei vlastiti na\u010din emancipacije. <\/p>\n\n\n\n

Obnova srpske dr\u017eave po\u010dela je Prvim srpskim ustankom 1804. kada je Srbija bila duboka periferija unutar oslabljenog Osmanskog carstva. Posle vi\u0161e od dvesta godina i milionskih \u017ertava u ratovima za odbranu nezavisnosti ponovo smo u sli\u010dnoj situaciji, kao mala koloniija predatorskog globalnog kapitala, velikih sila i me\u0111unarodnih finansijskih institucija.
Ratovi devedesetih ponovo su zakrvili narode iz biv\u0161e Jugoslavije. Poduhvat njihovog  osloba\u0111anja putem me\u0111usobne saradnje danas izgleda utopijski, ali drugi put ne postoji. Revolucionarni studenti u Parizu 1968 na zidovima Sorbone ispisali su praolu: \u201cBudimo realni, tra\u017eimo nemogu\u0107e\u201c. Velike sile \u0107e, kao \u0161to su to \u010dinile uvek u istoriji, nastojati da spre\u010de eventualne nove balkanske integracije kako bi i dalje suvereno dominirale (divide at impera).<\/p>\n\n\n\n

Proteklih godina do\u0161lo je do zna\u010dajnih geopoliti\u010dkih promena u svetu. Doba unilateralizma i globalne dominacije Zapada prolazi. Uticaj velikih sila na Balkanu je donekle pluralizovan, vi\u0161e aktera sa sukobljenim interesima nastoji da ostvari kontrolu ovog prostora. To otvara makar i male \u0161anse za formulisanje i primenu autonomnih razvojnih koncepata.
Ekonomske integracije su produktivne za sve ukoliko se odvijaju izme\u0111u privreda sli\u010dnog nivoa razvoja. U bliskoj budu\u0107nosti ne mo\u017ee se o\u010dekivati obnova srpsko-hrvatske saradnje. Bli\u017ee privredno  povezivanje mogu\u0107e je izme\u0111u Srbije, BiH, Makedonije…
Zbog duboke sistemske krize EU gubi potencijale za dalje pro\u0161irivanje. Naprotiv, ona po\u010dinje da se osipa. Potpuno je neizvesno kako \u0107e izgledati u budu\u0107nosti, ukoliko uop\u0161te bude postojala. Evrozona je do sada funkcionisala u korist bogatijih severnih dr\u017eava, napetosti severa i juga postaju sve izra\u017eenije. Tromo reagovanje briselskih institucija tokom pandemija virusa kovid-19 poja\u010dalo je ve\u0107 postoje\u0107e tenzije. Predlo\u017eeni paketi pomo\u0107i epidemijom najugor\u017eenim dr\u017eavama kasne  i jo\u0161 uvek nisu u potpunosti izvesni. Reorganizacija ili raspad EU mogu Rumuniju, Bugarsku i Gr\u010dku pribli\u017eiti konceptu balkanskih integracija. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111usobno povezivanje dr\u017eava i naroda koje se nalaze u\nkolonijalnom polo\u017eaju ne mora biti u formi \u010dvrstih politi\u010dkih i teritorijalnih\nintegracija. Pokret nesvrstanih je bio dobar primer, bio je od velike koristi\nza jugoslovenska preduze\u0107a. Ona nisu bila konkurentna na zapadnim tr\u017ei\u0161tima,\nali Titova spoljna politika otvorila im je tre\u0107esvetska tr\u017ei\u0161ta i pove\u0107ala\nuticaj SFRJ u svetu. Pogre\u0161na je ocena da je spoljna politika socijalisti\u010dke\nJugoslavije bila predimenzionirana. Za nedovoljno razvijene zemlje najva\u017enije\nje da ukolone spolja\u0161nja ograni\u010denja svom razvoju, tj. da se oslobode\nkolonijalne zavisnosti. Ja\u010danje levice i drugih antiimperijalsti\u010dkih snaga u\nnajmo\u0107nijim dr\u017eavama otvorilo bi perspektive ekonomske i politi\u010dke emancipacije\nmalih zavisnih naroda i dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n

1. Miroslav Krle\u017ea, Deset krvavih godina, Zagreb, 1971, str.100
2. Dimitrije Tucovi\u0107, Srbija i Arbanija, Beograd, 1974. str.111-112 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od Beogradskog pa\u0161aluka do kolonije globalnog kapitalaPi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Politi\u010dki akteri u Srbiji spore se oko jednog pitanja: kojoj<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1159,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14,11],"tags":[],"class_list":["post-1157","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-arhiva","category-misljenja"],"yoast_head":"\nDugo putovanje Srbije - Gra\u0111anski preokret<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Dugo putovanje Srbije - Gra\u0111anski preokret\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Od Beogradskog pa\u0161aluka do kolonije globalnog kapitalaPi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Politi\u010dki akteri u Srbiji spore se oko jednog pitanja: kojoj\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Gra\u0111anski preokret\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-06-24T10:08:41+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2021-06-19T11:34:51+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/miroslav-samardzic.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"440\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"360\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Gra\u0111anski preokret\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@gpreokret\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@gpreokret\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Gra\u0111anski preokret\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"12 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/\"},\"author\":{\"name\":\"Gra\u0111anski preokret\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d\"},\"headline\":\"Dugo putovanje Srbije\",\"datePublished\":\"2020-06-24T10:08:41+00:00\",\"dateModified\":\"2021-06-19T11:34:51+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/\"},\"wordCount\":2449,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/miroslav-samardzic.jpg\",\"articleSection\":[\"Arhiva\",\"Mi\u0161ljenja\"],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/\",\"name\":\"Dugo putovanje Srbije - Gra\u0111anski preokret\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/miroslav-samardzic.jpg\",\"datePublished\":\"2020-06-24T10:08:41+00:00\",\"dateModified\":\"2021-06-19T11:34:51+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/miroslav-samardzic.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/miroslav-samardzic.jpg\",\"width\":440,\"height\":360},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Dugo putovanje Srbije\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/\",\"name\":\"Gra\u0111anski preokret\",\"description\":\"Gradjanski preokret\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization\",\"name\":\"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png\",\"contentUrl\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png\",\"width\":773,\"height\":461,\"caption\":\"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/\"},\"sameAs\":[\"https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/\",\"https:\/\/x.com\/gpreokret\",\"https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCyEiTcJBTWEFn48AmyxAhsA\"]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d\",\"name\":\"Gra\u0111anski preokret\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Gra\u0111anski preokret\"},\"sameAs\":[\"http:\/\/www.gradjanskipreokret.rs\"],\"url\":\"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/author\/gradjan1\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Dugo putovanje Srbije - Gra\u0111anski preokret","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Dugo putovanje Srbije - Gra\u0111anski preokret","og_description":"Od Beogradskog pa\u0161aluka do kolonije globalnog kapitalaPi\u0161e: Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog Politi\u010dki akteri u Srbiji spore se oko jednog pitanja: kojoj","og_url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/","og_site_name":"Gra\u0111anski preokret","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/","article_published_time":"2020-06-24T10:08:41+00:00","article_modified_time":"2021-06-19T11:34:51+00:00","og_image":[{"width":440,"height":360,"url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/miroslav-samardzic.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Gra\u0111anski preokret","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@gpreokret","twitter_site":"@gpreokret","twitter_misc":{"Written by":"Gra\u0111anski preokret","Est. reading time":"12 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/"},"author":{"name":"Gra\u0111anski preokret","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d"},"headline":"Dugo putovanje Srbije","datePublished":"2020-06-24T10:08:41+00:00","dateModified":"2021-06-19T11:34:51+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/"},"wordCount":2449,"publisher":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/miroslav-samardzic.jpg","articleSection":["Arhiva","Mi\u0161ljenja"],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/","name":"Dugo putovanje Srbije - Gra\u0111anski preokret","isPartOf":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/miroslav-samardzic.jpg","datePublished":"2020-06-24T10:08:41+00:00","dateModified":"2021-06-19T11:34:51+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#primaryimage","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/miroslav-samardzic.jpg","contentUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/miroslav-samardzic.jpg","width":440,"height":360},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/2020\/06\/24\/dugo-putovanje-srbije\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Dugo putovanje Srbije"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#website","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/","name":"Gra\u0111anski preokret","description":"Gradjanski preokret","publisher":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#organization","name":"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png","contentUrl":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/FB.png","width":773,"height":461,"caption":"Udru\u017eenje Gra\u0111anski preokret"},"image":{"@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/logo\/image\/"},"sameAs":["https:\/\/www.facebook.com\/gradjanskipreokret\/","https:\/\/x.com\/gpreokret","https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCyEiTcJBTWEFn48AmyxAhsA"]},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/0afc6a01a39afb1c9e2df1a5c7d7800d","name":"Gra\u0111anski preokret","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/4f775d6a27bef0662bf264239622d14941545c33046ddf7342be24dba39f1270?s=96&d=mm&r=g","caption":"Gra\u0111anski preokret"},"sameAs":["http:\/\/www.gradjanskipreokret.rs"],"url":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/author\/gradjan1\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1157","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1157"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1157\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2059,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1157\/revisions\/2059"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1159"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1157"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1157"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradjanskipreokret.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1157"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}